ЕВО КО ЈЕ НОВИ СВЕДОК НА СУЂЕЊУ ВЕЉИ НЕВОЉИ "Зашто сам окрварио руке" - кад је видео слике мучења тражио да га зову кад поново убијају

Бојан Хрватин, навијач "Рада", постао је први сведок-окривљени у поступку који се води против клана Вељка Беливука, а пре него што је ухапшен 2021. године као припадник овог клана, у затвору је провео "само" 15 година због убиства навијача Вождовца. Њему је тада Апелациони суд у Београду казну затвора смањио уз образложење да ће ова казна у довољној мери утицати на њега да не врши иста или слична кривична дела, међутим...

Осуђен за убиство

Четворица навијача Рада, Бојан Хрватин, Александар Ковачевић, Горан Пантелић и Александар Павловић, су 4. августа 2005. године на железничкој станици у београдском насељу Раковица, ножевима, шипкама и каменицама ушли у воз, знајући да су у њему навијачи Вождовца.

Хрватин је тада убио Бојана Мајића са три убода ножем, међутим, тада је уследио низ у којем је на крају казна Хрватина преполовљена.

На првом суђењу у децембру 2009. године, Хрватин је осуђен на 30 година затвора, док је Ковачевић осуђен на три, Пантелић на две и по године, а Павловић на годину дана затвора, али је та пресуда укинута. Потом, Хрватин је 7. јуна 2011. године пред Вишим судом у Београду на поновљеном суђењу осуђен на 30 година затвора због кривичног дела - тешко убиство, док је Ковачевић осуђен на осам година и 11 месеци, а Пантелић и Павловић на годину и по због кривичног дела - учествовање у тучи. У марту 2012. године, Апелациони суд у Београду је правоснажно Хрватину преполовио казну са 30 година на 15 година затвора, док је осталу тројицу оптужених ослободио оптужбе за учествовање у тучи због застарелости.

У образложењу одлуке, наводи се да ће "казна од 15 година у довољној мери утицати на Хрватина да убудуће не врши иста или слична кривична дела", а суд је навео да је имао у виду да "на страни окривљеног није било отежавајућих околности".

Улазак у клан

Пошто је неколико година пре хапшења изашао из затвора у којем је убио због убиства, наводно је добро познавао браћу Будимир који су истакнути припадници овог клана.

Он је у Тужилаштву испричао да је желео да се приклони криминалној групи која је "држала" београдско подземље и словила за најопаснију у Србији. Због тога, пристао је да, како је сам испричао, "окрвари руке".

Хрватин је Тужилаштву рекао да му је Милош Будимир, Беливуков човек од поверења, на једном састанку показао фотографије два корита у којем се налазило раскомадано тело. Како му је Будимир испричао, у питању је било тело Александра Глигоријевића Пукија, иначе некада блиског Вељиног сарадника ког је одлучио да убије јер је сумњао да му "ради о глави". Сведок-сарадник је тужиоцу испричао да је, након што је видео стравичне фотографије, рекао Будимиру да га зову када буду убијали следећу жртву!

- Ја сам му тад рекао: "Ајде види знаш мало, оно, ако буде тако некад да учествујем и ја" јер су биле неке приче да треба да се "окрвимо" и док се не окрвимо – нема ту поверења. То је једноставно тако на улици - рекао је сведок-сарадник.

Он је испричао да му је Марко Будимир на то рекао: "Биће, биће тога још, имамо их још".

Убиство Гоксија

Како је рекао, недуго после тога Хрватину је поверена важна улога у новој ликвидацији - његов задатак био је да намами навијача Горана Величковића Гоксија. Горан Величковић звани Гокси, био је навијач и вођа групе "Јанг бојс", али поред тога што је био у сукобу са Беливуком, имао је наводно и значајну позицију у подземљу.

Хрватин је у тужилаштву испричао да је након што је изашао из затвора, склопио договор са Гоксијевим сарадником око продаје марихуане. Када је покушао да се приклони Беливуковом клану држали су га "на оку". Врло брзо су сазнали да познаје Гоксија и да га "има на Скају". То је била његова "улазница у клан".

- Када смо се видели на стадиону, ја сам био упитан онако другарски: "Што не рече да имаш "Жутог" (Гоксија) на "скају"?" - испричао је Хрватин.

Он је додао да су му саопштили да је Гокси у тим њиховим причама био са њима и да су га "готивили, поготово Веља.

- Он га је волео га је као брата (…) Сазнали су да је хтео да их заврне, да им можда подметне бомбу или негде да их убије и да је он на вези са шкаљарима, односно овим Филипом Кораћем".

Хрватин је испричао да је одлучио да "стави по страни" парнертво са Гоксијем који му је, осим добрих партнерских односа, пронашао и лекара када је имао повреду руке и одлучио да га "навуче" у Ритопек како би га убио клан Веље Невоље.

Величковић је иначе месецима задаво муке Беливуку јер га није било лако намамити јер је био јако пажљив и неповерљив. Хрватин му је понудио да му прода пиштољ и Гокси је "насео". Кренуо је на састанак у центру Београда са Хрватином, како је веровао, својим сарадником, и не слутећи сео у "смарт" којим га је одвезао недалеко од Смедеревског пута. Ту их је пресрела Беливукова група, отела га и одвезла право у Ритопек.

Месар колекционар слика убистава

Хрватин је испричао да ни тада, иако је желео, није присуствовао убиству, али је добио информације "из прве руке". Како је рекао, Марко Миљковић, "десна рука" Веље Невоље, препричао му је догађај и рекао му да се "Гокси држао најбоље од свих".

- Миљковић ми је рекао да је он то прихватио, да је знао шта се спрема. Када је видео њега да долази са секиром, да је само легао сам, значи нису га намештали ништа, да је чак сам и главу наместио. Каже да га је добро ударио једанпут, да није било потребе да удара други пут - испричао је Хрватин о убиству Гоксија.

Да ситуација буде још ужаснија, рекао је и да је Гокси у последњим секундама живота питао за њега.

- Гокси је питао Миљковића шта је са мном, рекао је као "немојте њега, он нема никакве везе, тек је изашао из затвора" - испричао је Хрватин.

Након убиства, Беливукова екипа је, испричао је сведок-сарадник, Филипу Кораћу слала поруке са Величковићевог телефона.

- Он је нас одмах после прве - друге поруке провалио - објашњава Хрватин.

Одмах затим су му послали слику Величковићевих леђа на којим је било ножем урезано "Кораћ пи*ка".

Хрватин је у Тужилаштву испричао и да је Миљковић њему открио да њега трибина не интересује и да је у телефону имао велику колекцију измасакрираних људи, али да нису у питању само њихове жртве.

- (Миљковић) је рекао да њега у ствари (Партизанова) трибина и не интересује. Њега више интересују ти улични послови, где је напоменуо да га послови са дрогом не интересују, да га интересују само послови око планирања убистава - рекао је Хрватин.

Он је рекао да је Миљковић, иначе познат под надимцима "Звер" и "Месар", у свом телефону чувао све фотографије језивих злочина.

- Волео је да те (слике) држи у телефону, не знам из ког разлога, али је волео и имао је пун телефон тих слика – и онога што ми нисмо радили. Имао је слике које су урадили контра, па су слали нама - објаснио је и додао: "труп цео са одсеченом главом, ту конкретну слику ми је показао и рекао да то нисмо ми урадили, већ шкаљари".

Склопио споразум

Хрватин је због својих сазнања први одлучио да проговори, па је тако склопио споразум са Тужилаштвом за организовани криминал, те добио статус сведока-окривљеног и робију од 15 година затвора.

С обзиром да је склопио споразум, Хрватин ће морати да одговори на свако питање морати да одговори. То значи да ће након његовог сведочења питања постављати осим тужиоца, судије, али и адвоката породице убијених, сви са оптуженичке клупе.