"UBIJ IH SVE, MRTVA USTA NE GOVORE" Krvavi zločin koji je obeležio devedesete, posle ubistva biznismena ubica SEO DA JEDE
Ni posle 28 godina nije pao u zaborav jedan od najmonstruoznijih zločina koji se dogodio u našem u glavnom gradu. Tog 9. oktobra 1993, hodnicima zgrade u Fruškogorskoj 6 u Beogradu širio se neprijatan zadah.
Jedan zabrinuti mladić, iznenađen nedolaskom na posao svog rođaka Nebojše Salatića, požurio je u Fruškogorsku ulicu da ga potraži. Ušavši u stan, zatekao je stravičan prizor... U lokvi krvi, osim Salatića, poznatog beogradskog biznismena i vlasnika robne kuće na Bulevaru revolucije, našao je leševe njegove devojke Slavice Kovačević i maloletnog sestrića Milana Graoranova.
RODITELJI SUMNJAJU NA SEKTU: Na grobu mladića koji se spalio u Beogradu pronađen JEZIVI TRAG
UBICA IZAŠAO IZ ZATVORA I LIKVIDIRAO ĐOKIĆE? Policija na pragu razrešenja monstruoznog zločina kod Aleksinca
"BILO JE NEOPHODNO UKLONITI SVE SVEDOKE" Bivši osuđenik o ubistvu porodice Đokić: Uspeh u poslu ih koštao života (FOTO)
Policiji je trebalo više od dve godine da pronađe ubice, a hapšenjem četvoročlane grupe Beograđana sredinom oktobra 1995. rešen je ovaj okrutni zločin. Na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu u maju 1996. našli su se Radovan Joksić, koji tada imao 24 godine, njegov vršnjak Nebojša Titelac, godinu dana mlađi Aleksandar Stanković i 49-godišnji Jeronim Žlender.
Nedostajao je samo organizator zločina Aleksandar Žlender, Jeronimov sin, koji je zločin počinio sa 17 godina. Uhapšen je 2011. u Sloveniji, ali je pušten jer je imao slovenačko državljastvo. Slovenačkoj policiji je u ruke pao ponovo 2012. i odlučeno je da mu se sudi u Ljubljani, nakon što je srpsko pravosuđe predmet ustupilo kolegama iz Slovenije. Žlender je živeo u Bistrici kod Maribora, a na sva pitanja o trostrukom ubistvu odgovarao je samo sa: “Nemam pojma.”
Vrhovni sud je devedesetih godina potvrdio smrtnu kaznu streljanjem optuženom ubici Radovanu Joksiću. Promenom Ustava 2002. godine, kazna je Joksiću preinačena u 40 godina robije.
Krvavi plan skovali su Žlender i Joksić, koji su pre zločina švercovali benzin. Kada su čuli za Salatića, rešili su da ga opljačkaju, verujući da će u njegovom stanu pronaći 200.000 nemačkih maraka. Dogovorili su se da im pomognu Titelac i Stanković. Plan je bio da svi svedoci budu ubijeni, a Salatić se nešto posle ponoći pojavio u društvu svoje devojke Slavice i sestrića Milana. Joksić je posle priznao da je počinio zločin po Žlenderovom naređenju.
- Kada su naišli, naredio sam im da uđu u stan. U ruci sam imao “škorpion” sa prigušivačem. Žlender je za mnom ušao u dnevnu sobu, uključio televizor i rekao mi da pucam. Rekao mi je: “Ubij ih odmah sve troje, mrtva usta ne govore” - svedočio je Joksić.
Naredio je žrtvama da legnu na pod, a onda je sa rastojanja od pola metra ispalio Salatiću metak u potiljak. Na isti način ubio je i Milana, pa je na kraju prišao Slavici. Pošto je pokušala da se odbrani, prvo joj je pucao u leđa, a onda je i njoj ispalio hitac u glavu.
Žlender je potom, preskačući tela, pretresao stan, a Joksić otišao do automobila, ostavio “škorpion” i pozvao dvojicu saučesnika. Plen nisu pronašli. Iz stana su otišli sa 460 maraka i 150 dolara iz Salatićevog novčanika, ključevima od automobila i stana, dve kožne jakne, nekoliko lančića.
Posle svirepog zločina, Joksić je oprao ruke i iz frižidera uzeo kačkavalj i slaninu da prezalogaji. Ubistvo je otkriveno tek kada je jedan od zločinaca počeo da priča ko je počinio masakr u Fruškogorskoj ulici. Drugih dokaza nije bilo.
