"УБИЈ ИХ СВЕ, МРТВА УСТА НЕ ГОВОРЕ" Крвави злочин који је обележио деведесете, после убиства бизнисмена убица СЕО ДА ЈЕДЕ
Ни после 28 година није пао у заборав један од најмонструознијих злочина који се догодио у нашем у главном граду. Тог 9. октобра 1993, ходницима зграде у Фрушкогорској 6 у Београду ширио се непријатан задах.
Један забринути младић, изненађен недоласком на посао свог рођака Небојше Салатића, пожурио је у Фрушкогорску улицу да га потражи. Ушавши у стан, затекао је стравичан призор... У локви крви, осим Салатића, познатог београдског бизнисмена и власника робне куће на Булевару револуције, нашао је лешеве његове девојке Славице Ковачевић и малолетног сестрића Милана Граоранова.
РОДИТЕЉИ СУМЊАЈУ НА СЕКТУ: На гробу младића који се спалио у Београду пронађен ЈЕЗИВИ ТРАГ
УБИЦА ИЗАШАО ИЗ ЗАТВОРА И ЛИКВИДИРАО ЂОКИЋЕ? Полиција на прагу разрешења монструозног злочина код Алексинца
"БИЛО ЈЕ НЕОПХОДНО УКЛОНИТИ СВЕ СВЕДОКЕ" Бивши осуђеник о убиству породице Ђокић: Успех у послу их коштао живота (ФОТО)
Полицији је требало више од две године да пронађе убице, а хапшењем четворочлане групе Београђана средином октобра 1995. решен је овај окрутни злочин. На оптуженичкој клупи Окружног суда у Београду у мају 1996. нашли су се Радован Јоксић, који тада имао 24 године, његов вршњак Небојша Тителац, годину дана млађи Александар Станковић и 49-годишњи Јероним Жлендер.
Недостајао је само организатор злочина Александар Жлендер, Јеронимов син, који је злочин починио са 17 година. Ухапшен је 2011. у Словенији, али је пуштен јер је имао словеначко држављаство. Словеначкој полицији је у руке пао поново 2012. и одлучено је да му се суди у Љубљани, након што је српско правосуђе предмет уступило колегама из Словеније. Жлендер је живео у Бистрици код Марибора, а на сва питања о троструком убиству одговарао је само са: “Немам појма.”
Врховни суд је деведесетих година потврдио смртну казну стрељањем оптуженом убици Радовану Јоксићу. Променом Устава 2002. године, казна је Јоксићу преиначена у 40 година робије.
Крвави план сковали су Жлендер и Јоксић, који су пре злочина шверцовали бензин. Када су чули за Салатића, решили су да га опљачкају, верујући да ће у његовом стану пронаћи 200.000 немачких марака. Договорили су се да им помогну Тителац и Станковић. План је био да сви сведоци буду убијени, а Салатић се нешто после поноћи појавио у друштву своје девојке Славице и сестрића Милана. Јоксић је после признао да је починио злочин по Жлендеровом наређењу.
- Када су наишли, наредио сам им да уђу у стан. У руци сам имао “шкорпион” са пригушивачем. Жлендер је за мном ушао у дневну собу, укључио телевизор и рекао ми да пуцам. Рекао ми је: “Убиј их одмах све троје, мртва уста не говоре” - сведочио је Јоксић.
Наредио је жртвама да легну на под, а онда је са растојања од пола метра испалио Салатићу метак у потиљак. На исти начин убио је и Милана, па је на крају пришао Славици. Пошто је покушала да се одбрани, прво јој је пуцао у леђа, а онда је и њој испалио хитац у главу.
Жлендер је потом, прескачући тела, претресао стан, а Јоксић отишао до аутомобила, оставио “шкорпион” и позвао двојицу саучесника. Плен нису пронашли. Из стана су отишли са 460 марака и 150 долара из Салатићевог новчаника, кључевима од аутомобила и стана, две кожне јакне, неколико ланчића.
После свирепог злочина, Јоксић је опрао руке и из фрижидера узео качкаваљ и сланину да презалогаји. Убиство је откривено тек када је један од злочинаца почео да прича ко је починио масакр у Фрушкогорској улици. Других доказа није било.
