TRAGEDIJA U DETINJSTVU ILI DUŠEVNA BOLEST? Ni jedanaest godina posle ne zna se šta je motiv brutalnog krvavog pira kod Mladenovca
Ljubiša Bogdanović (60) počinio je masakr u Velikoj Ivanči kada je ubio 13 svojih rođaka i komšija
Nezapamćen krvavi pir dogodio se 9. aprila 2013. godine u selu Velika Ivanča kod Mladenovca, kada je ratni veteran Ljubiša Bogdanović (60), u ranim jutarnjim časovima, ubio svojih trinaestoro rođaka i komšija. Šta je bio motiv da povuče okidač i oduzme nedužne živote, uključujući i dečiji, ni posle 11 godina od masakra nije poznato.
Ljubiša je ovaj deo sela zavio u crno. Ulica u kojoj se dogodio masakr pretvorila se u ulicu duhova. U njoj je, do Bogdanovićevog krvavog pohoda, živelo nekoliko porodica, a ljudi koji su pukom srećom uspeli da prežive otuđili su se jedni od drugih.
Na pomen godišnjice od masakra, lica im preblede, odmahnu rukom sa suzama u očima i bojažjivo kažu da ne žele da se prisećaju tog 9. aprila koji je promenio tok življenja ovog sela podno Kosmaja.
Tog kobnog dana Ljubiša je u porodičnom domu Stekića usmrtio Draganu, a u susednoj kući njenu svekrvu Danicu.
U kući Despotovića ubio je Mikaila i Milenu, njihovog unuka Gorana, njegovu suprugu Jovanu i njihovog dvoogodišnjeg sina Davida. U domu porodice Mijailović ubio je bračni par Velju i Olgu, a potom u kući porodice Ješić majku i sina, Ljubinu i Miloša. Na kraju krvavog pohoda pucao je sebi u bradu, kako su kazali susedi, tek onda kada je video policiju. Dva dana kasnije i on je preminuo u Urgentnom centru u Beogradu.
Od Ljubišine krvave ruke glavu su uspele da sačuvaju tri porodice, dok su Aleksandar S. i njegov otac Radoje ostali bez dve žene u porodici - ubijene su Aleksandrova majka Dragana (50) i baka Danica (78).
Meštani su rekli da je ovo tragedija veka od koje se nikada neće oporaviti. Brdoviti deo sela u kom se odigrao mladenovački krvavi pir slabo je naseljen već godinama.
U kući gde je živeo počinalac masakra Ljubiša Bogdanović živi njegova supruga Javorka, koja je došla do kapije i kazala da produžimo dalje.
- Produžite dalje i nemojte više da mi se obraćate. Jesam li postupila pristojno? Jeste li me pozvali i jesam li došla? Hvala, prijatno - kazala je Javorka, a potom svojim telefonom fotografisala naš službeni automobil
Takođe, razgovarali smo i sa komšijama, koje kažu da sa Ljubišinom suprugom već godinama nisu u dobrim odnosima, ali i da nisu jedini.
- Od tog stresa sam dobio šećer. U veoma lošim odnosima smo i stalno se svađamo. I to traje već godinama. Šta se Ljubiši desilo tog dana, zaista ne znamo. Supruga i ja smo ostali živi. To jutro je bilo strašno. To je za nas velika tragedija i nikada je nećemo zaboraviti. Od njihove kuće kada krenete nizbrdo, većina kuća je prazna i tu više nema nikog živog. Živu glavu je uspela da sačuva jedna porodica koja je na kraju ovog puta. Ženu je ranio i ona je ostala živa - priča komšija.
Meštani kažu da selo nije dozvolilo da Ljubiša bude sahranjen na groblju u Velikoj Ivanči gde počivaju žrtve.
Tragedija u detinjstvu
Ljubiša Bogdanović rođen je 5. aprila 1953. u Velikoj Ivanči. Tokom detinjstva, njegov otac je navodno izvršio samoubistvo, te je njega i njegovog brata Radmila vaspitavao deda Obrad.
Bogdanović je zajedno sa sinom Brankom radio u fabrici za preradu drva koja je bila u slovenačkom vlasništvu, gde su obojica 2012. dobila otkaz.
Bogdanović je za vreme rata u Hrvatskoj 1991. služio četiri i po meseca na slavonskom ratištu. Godine 1981. dobio je dozvolu za nošenje vatrenog oružja.
- To je tragedija veka. Sve njegove žrtve počivaju na našem groblju, a Ljubiša u drugom selu, jer meštani nisu dozvolili da bude sahranjen ovde. On je važio za domaćina i bio je jako vredan. Ko će ga znati zbog čega je to Ljubiša uradio, šta mu je sinulo tog jutra, ali kolale su razne priče, kako to obično biva kada se nešto desi u selu. Kada neko digne ruku na sina i majku, to nikako ne može izaći na dobro - priča meštanin.
Podsetimo, u Srbiji je 10. aprila 2013. godine proglašen dan žalosti, a 12. aprila žrtve su sahranjene na groblju u Velikoj Ivanči. Najtužniji prizor bio je kovčeg najmlađe žrtve, dvogodišnjeg Davida.
Bogdanović je sahranjen u selu Rajkovac, koje se nalazi blizu Mladenovca.
Na maloj crnoj mermernoj ploči pored Ljubišine slike stoji njegovo ime i uklesan natpis: "Porodica", koja je i podigla spomenik.
Motiv tog zločina već godinama je predmet spekulacija.
Komšije su Bogdanovića opisivale kao mirnog, vrednog i radnog čoveka, ali se spekulisalo o tome da je on navodno zlostavljao porodicu zbog toga što nije odobravao vezu njegovog sina sa jednom devojkom.
Bilo je nagađanja i o navodnoj istoriji duševnih bolesti u ovoj porodici, ali to nikada nije potvrđeno.
Izvor:Srbija Danas/24sedam
