Ubijen na pravdi Boga: Dejan je spremao ćerkino punoletstvo, a sada ga nema

Zoran Jović (41) iz Miljevića kod Golupca ubio je u četvrtak hicem iz pištolja Dejana Jovanovića (46) iz Mrčkovaca, ni krivog ni dužnog, samo zato što je pokušao da ga spreči da napravi masakr. Zoran je naime, zamolio Dejana da ga odveze do Kučeva, ali Jovanović je tek usput saznao da je ovaj zapravo krenuo da ubije muža Lidije M., u koju je bio smrtno zaljubljen. Dejan je pokušao da ga spreči, ali ga je Jović ubio.

Pucnjava u Novom Sadu: Izrešetan žestoki momak sa debelim dosijeom

Zorana Marjanovića premestili u drugu ćeliju sa sitnim prestupnicima?!

Zoran je potom otišao u Kučevo i upao u kuća svoje nesuđene ljubavnice, a u rvanju sa Lidijom, pištolj je opalio i teško ga ranio u stomak.

Izvor iz istrage kaže da su se Zoran i Dejan u četvrtak slučajno sreli u jednoj kafani u selu Klenje.

- Zoran je zamolio Dejana da ga odveze do Kučeva i ovaj je pristao, ali je usput saznao šta Jović smera. Kad je Dejan zaustavio "tojotu" i rekao Zoranu da neće dalje da ga vozi, ovaj ga je upucao. Dejanovo telo je zatim premestio na suvozačko sedište, a onda ga odvezao do deponije u selo Srpce i tamo bacio leš - priča izvor.

Posle ubistva, Jović je otišao najpre u selo Radenka, tražeći Lidiju, a pošto je tamo nije našao, otišao je do njene druge kuće u Kučevu.

- Banuo je na vrata, a Lidija je odmah skočila na njega, pokušavajući da ga obuzda. U tom guranju i rvanju, pištolj  je opalio je i teško ranio Zorana u stomak. Za to vreme Lidijin muž je bio u sobi i izašao je tek kad je čuo pucanj. Ranjeni Zoran se isteturao iz kuće i pedesetak metara dalje se srušio nasred ulcie. Obavešteni su policija i Hitna pomoć i Jović je prebačen u bolnicu, pod policijskom pretnjom - objašnjava sagovornik.

Roditelji ubijenog Dejana, Ljubiša (72) i Milada, u šoku su zbog tragedije. Otac kaže da se njegov stradali sin nije družio sa Zoranom i da su se samo površno poznavali.

- Zoran je već odrobijao 12 godina u Makedoniji zbog ubistva policajca, a posle još tri godine u Srbiji, jer je u svom rodnom selu Miljević, zapolio kuću o kojoj je brinuo njegov otac. Izašao je iz zatvora pre samo dva meseca. Moj Dejan se s njim nije ni družio, slučajno su se sreli u četvrtak u kafani i ubio ga je na pravdi Boga. Da Zoran posle nije priznao policiji gde je bacio telo, ne bismo ni znali gde nam je završio sin - priča očjani Ljubiša.

Dejanova majka kroz suze je ispričala da su za 24. decembar spremali proslavu punoletstva unuki Aleksandri, Dejanovoj ćerki, ali će umesto slavlja imati sahranu.

- Moj Dejan je bio presrećan zbog proslave ćerkinog punoletstva. Za tu priliku već joj je kupio dve haljine... - priča neutešna Milada.

Aleksandra je, kaže, veoma teško podnela vest o očevoj smrti.

- Kad nam je policija saopštila da je moj Dejan stradao na pravdi Boga, Aleksandra nije mogla da se smiri. Sve vreme je vrištala i ridala. Srećom, sa policajcima je došla i doktorka, koja je dala injekciju za smirenje, te se nekako umirila.

Dejan je, inače, bio veoma poštovan u selu. Radio je u Komercijalnoj banci, ali se penzionisao kao vojni invalid nakon što mu je na ratištu u Hrvatskoj  devedesetih godina stradalo oko.

Pošto se njegov ubica oporavi od povreda, biće predat Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, koje će sprovosti istragu i kvalifikovati krivično delo. Najverovatnije će Zorana teretiti za teško ubistvo, za koje mu sleduje do 40 godina zatvora.