Убијен на правди Бога: Дејан је спремао ћеркино пунолетство, а сада га нема

Зоран Јовић (41) из Миљевића код Голупца убио је у четвртак хицем из пиштоља Дејана Јовановића (46) из Мрчковаца, ни кривог ни дужног, само зато што је покушао да га спречи да направи масакр. Зоран је наиме, замолио Дејана да га одвезе до Кучева, али Јовановић је тек успут сазнао да је овај заправо кренуо да убије мужа Лидије М., у коју је био смртно заљубљен. Дејан је покушао да га спречи, али га је Јовић убио.

Пуцњава у Новом Саду: Изрешетан жестоки момак са дебелим досијеом

Зорана Марјановића преместили у другу ћелију са ситним преступницима?!

Зоран је потом отишао у Кучево и упао у кућа своје несуђене љубавнице, а у рвању са Лидијом, пиштољ је опалио и тешко га ранио у стомак.

Извор из истраге каже да су се Зоран и Дејан у четвртак случајно срели у једној кафани у селу Клење.

- Зоран је замолио Дејана да га одвезе до Кучева и овај је пристао, али је успут сазнао шта Јовић смера. Кад је Дејан зауставио "тојоту" и рекао Зорану да неће даље да га вози, овај га је упуцао. Дејаново тело је затим преместио на сувозачко седиште, а онда га одвезао до депоније у село Српце и тамо бацио леш - прича извор.

После убиства, Јовић је отишао најпре у село Раденка, тражећи Лидију, а пошто је тамо није нашао, отишао је до њене друге куће у Кучеву.

- Бануо је на врата, а Лидија је одмах скочила на њега, покушавајући да га обузда. У том гурању и рвању, пиштољ  је опалио је и тешко ранио Зорана у стомак. За то време Лидијин муж је био у соби и изашао је тек кад је чуо пуцањ. Рањени Зоран се истетурао из куће и педесетак метара даље се срушио насред улцие. Обавештени су полиција и Хитна помоћ и Јовић је пребачен у болницу, под полицијском претњом - објашњава саговорник.

Родитељи убијеног Дејана, Љубиша (72) и Милада, у шоку су због трагедије. Отац каже да се његов страдали син није дружио са Зораном и да су се само површно познавали.

- Зоран је већ одробијао 12 година у Македонији због убиства полицајца, а после још три године у Србији, јер је у свом родном селу Миљевић, заполио кућу о којој је бринуо његов отац. Изашао је из затвора пре само два месеца. Мој Дејан се с њим није ни дружио, случајно су се срели у четвртак у кафани и убио га је на правди Бога. Да Зоран после није признао полицији где је бацио тело, не бисмо ни знали где нам је завршио син - прича очјани Љубиша.

Дејанова мајка кроз сузе је испричала да су за 24. децембар спремали прославу пунолетства унуки Александри, Дејановој ћерки, али ће уместо славља имати сахрану.

- Мој Дејан је био пресрећан због прославе ћеркиног пунолетства. За ту прилику већ јој је купио две хаљине... - прича неутешна Милада.

Александра је, каже, веома тешко поднела вест о очевој смрти.

- Кад нам је полиција саопштила да је мој Дејан страдао на правди Бога, Александра није могла да се смири. Све време је вриштала и ридала. Срећом, са полицајцима је дошла и докторка, која је дала инјекцију за смирење, те се некако умирила.

Дејан је, иначе, био веома поштован у селу. Радио је у Комерцијалној банци, али се пензионисао као војни инвалид након што му је на ратишту у Хрватској  деведесетих година страдало око.

Пошто се његов убица опорави од повреда, биће предат Вишем јавном тужилаштву у Пожаревцу, које ће спровости истрагу и квалификовати кривично дело. Највероватније ће Зорана теретити за тешко убиство, за које му следује до 40 година затвора.