UČITELJICA SASLUŠANA: Otkrila kako je dečak-ubica ZABAVLJAO DRUGARE, a FRAPANTAN detalj o roditeljima nikoga ne ostavlja RAVNODUŠNIM
Dečak-ubica, počinio je u maju prošle godine stravični masakr u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" koju je pohađao.
- On je bio moj učenik. Više je za te četiri godine provodio vremena sa mnom nego sa roditeljima. Bio je odličan đak, nije kasnio, radio je vredno zadatke i bio omiljen u društvu. Bio je zabavan deci jer ih je zabavljao tako što im je prepričavao knjige koje je čitao - rekla je na saslušanju učiteljica dečaka-ubice (68).
Iako je ispričala kako je on do petog razreda bio primereno dete i da ništa nije ukazivalo da je u stanju da napravi zločin, postavlja se pitanje da li su mu roditelji dovoljno posvetili pažnje tokom njegovog odrastanja.
Osim toga, učiteljica je priznala da je bio drugačiji od dece po izgledu, rečniku i znanju, kao i da ga je u većini slučajeva u školu, zajedno sa njegovom mlađom sestrom dovodila dadilja.
- On je dolazio razdragan i nije pokazivao znake da ga neko pritiska. Voleo je da čita. Njegovi mama i tata su dolazili u školu i kratko bi se zadržali. Po pet minuta. Stanu mirno, u stavu ruke uz telo i pitaju: "Na šta treba da skrenemo pažnju?". To su bile neke sitne stvari, ali videlo se da ozbiljno rade kod kuće. Imao je mnogo bogat vokabular, iznad svih - opisala je učiteljica.
Podsećamo, učenik osnovne škole ''Vladislav Ribnikar'', 3. maja 2023. godine, ustao je i krenuo u školu sa namerom da počini masovno ubistvo. U ranac je, umesto knjiga, spakovao dva očeva pištolja i molotovljeve koktele. Zakasnio je na prvi čas, čas istorije, zatim ušetao u ustanovu i zapucao odmah sa ulaznih vrata. Najpre je usmrtio čuvara, Dragana Vlahovića, i dve devojčice koje su toga dana dežurale. Zatim je ušao u kabinet za istoriju, gde je čas imalo njegovo odeljenje i osuo paljbu. Usmrtio je još šestoro dece, dok je troje i predmetni nastavnicu ranio. Nakon duge borbe, još jedna devojčica je podlegla povredama.
U masakru su brutalno ubijeni Dragan Vlahović, čuvar škole, Mara Anđelković, Andrija Čikić, Ana Božović, Adriana Dukić, Katarina Martinović, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ema Kobiljski i Sofija Negić.
Dečak-ubica se od tog kobnog dana nalazi na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Njegov otac, iz čijeg je pištolja dečak počinio masakr, nalazi se u pritvoru, dok se protiv majke vode parnični postupci, pokrenuti od strane roditelja ubijene dece.
Prepoznavanje vršnjačkog nasilja može biti ključno kako bi se pružila podrška žrtvama i preduzele preventivne mere. Evo nekoliko znakova koji ukazuju na moguće vršnjačko nasilje:
- Fizičke povrede: Neobjašnjive povrede ili česte povrede koje se ponavljaju mogu biti znak da je neko žrtva fizičkog nasilja od strane vršnjaka.
- Emocionalne promene: Nagle promene u ponašanju, kao što su povlačenje, depresija, anksioznost ili promene u raspoloženju, mogu ukazivati na emocionalno ili verbalno nasilje.
- Smanjen interes za školu ili društvene aktivnosti: Osoba koja je žrtva vršnjačkog nasilja može pokazati smanjen interes za školu, izbegavati društvene aktivnosti ili se povući iz socijalnih interakcija.
- Gubitak samopouzdanja: Žrtve vršnjačkog nasilja često gube samopouzdanje i samopoštovanje. Mogu se osećati bespomoćno ili bezvredno.
- Promene u socijalnom životu: Promene u društvenom krugu ili gubitak prijatelja mogu biti znak da neko prolazi kroz vršnjačko nasilje.
- Stalno izbegavanje određenih osoba ili mesta: Osoba koja je žrtva nasilja može pokušati da izbegava određene osobe ili mesta kako bi izbegla konfrontaciju.
- Finansijski problemi: Vršnjačko nasilje može se manifestovati i kroz ekonomske aspekte, kao što su ucene za novac ili prisvajanje imovine.
Kako reagovati na vršnjačko nasilje:
- Razgovarajte sa žrtvom: Pristupite žrtvi s empatijom i podrškom. Poslušajte njihova iskustva i ponudite podršku.
- Prijavite nasilje: Ako ste svedok vršnjačkog nasilja ili sumnjate da se nešto dešava, prijavite to odgovarajućim autoritetima, kao što su nastavnici, roditelji ili školski savetnici.
- Promovišite inkluziju i poštovanje: Podstičite pozitivno ponašanje i poštovanje među vršnjacima. Promovišite inkluzivno okruženje u kojem se svako oseća dobrodošlo i prihvaćeno.
- Edukujte se: Informišite se o vršnjačkom nasilju, kako prepoznati znakove i kako pružiti podršku žrtvama.
- Podstičite komunikaciju: Podstaknite otvorenu komunikaciju između vršnjaka kako bi se osećali sigurno da prijave nasilje i traže pomoć kada je to potrebno.
Prepoznavanje vršnjačkog nasilja i pružanje podrške žrtvama može imati veliki uticaj na njihovo blagostanje i sigurnost. Važno je delovati odmah i angažovati se u prevenciji i suzbijanju vršnjačkog nasilja.
Izvor: Srbija Danas/Republika
