UPUCAN IZ HEKLERA DOK JE DAVAO BAKŠIŠ "To je bilo najsmešnije ubistvo u Beogradu" - kako je Voja Amerikanac "overio" inspektora (FOTO)
Devedesete godine i dan danas izazivaju veliku pažnju javnosti.
Priče iz devedesetih godina polako postaju legende. Svaki kraj u Beogradu imao je svoju grupu opasnih momaka, pa se često moglo čuti kako je glavni grad "džungla".
ZANIMAJU VAS ELEKTRIČNI AUTOMOBILI? Sada možete trgovati cenom njihovih akcija!
"AUTOBUS DIREKTNO IŠAO NA MOG MUŽA, OSTALA SAM BEZ GLAVE PORODICE" Očajna supruga poginulog vozača u udesu
JEZIVE TVRDNJE: Jedan od ozloglašenih zemunaca je ŽIV, iako se godinama verovalo da je UBIJEN?
Ime koje posebno intrigira sve je Vojislav Raičević, poznatiji kao Voja Amerikanac. Priča o njemu je priča o početku klana "Amerika".
Za njega se govorilo da je najveći ubica sa beogradskog asfalta, a ono što je posebno zanimljivo jeste što krajem 1997. godine Voja Amerikanac nestaje. Iza njega je ostao zapaljen džip i misterija. Govorilo se da je njegovo telo jedno od tri zabetonirana i bačena u Dunav kod Golupca. Zatim da su ga osvetnici mučili, isekli i njegove delove tela razbacali po Beogradu. Za njegov nestanak se pričalo i da je ono osveta italijanske mafije iz SAD. Činjenica je, ipak, da policija ništa nije otkrila, a tri godine posle nestanka proglašen je mrtvim.
Jordan Antonić Joca, bivši komandir Centralnog zatvora u Beogradu, ispričao je o Voji Amerikancu:
- Mislim da je on ubio inspektora Bižića. To je bilo najsmešnije ubistvo u Beogradu. To se desilo kod Merkatora na Novom Beogradu. Voja se prerušio, svirao je frulicu, Bižić je zastao da čuje kako ovaj svira "Moravac", i krenuo da izvadi da mu da bakšiš, a Voja izvadi hekler i upuca ga. To sam čuo. Voja je radio za pare, kad se pojavio ovde devedesetih, krenula su ubistva. Ja sam njega upoznao u "Luvu" kod Gorana Vukovića. Jednom zove mene Goran i kaže da je Voja uhapšen zbog ubistva i ako mogu da mu pomognem. Međutim ja dok sam otišao do zatvora, njega je već neki kolega istukao u samici. Tri dana kasnije puste ga iz zatvora. Voja je držao lokal prekoputa sunčanog sata na Slaviji, to je bio neki market. Blizu je bila i Stupica.
Goran Majmun je uvek parkirao kola kod Vojinog lokala. Znam kad je pao Krsto Stanišić, njegov drug, meni kaže Voja da dođem u market i da ponesem šta god hoću za Krsta, on je voleo slatko. Voja to ništa nije naplaćivao, otvorio je to za te svoje drugove i kad su u nevolji, on im džabe daje sve što treba. Dolazile su i ostale naše kolege čuvari i nosili to zatvorenicima. Davao je Voja to i čuvarima, valjda pita ove njegove ko je dobar prema njima i onda da čuvarima kafu, šećer, ulje, to su devedesete godine, toga nije bilo, nisi mogao da kupiš ni da si hteo. Čak je častio tog čuvara koji ga je prebio u zatvoru, kaže: "Ja sam bio kriv." Voja je bio simpatičan, imao je dečije lice, kovrdžavu, ufrćkanu kosu, kao da ga crnac pravio, lep čovek. Kažu da su Voju mučili pre smrti, da postoji filmska traka, da su ga sekli dok su ga ispitivali.
