Zagrljeni u poslednjem trenutku - Ljubavna priča prekinuta pod ruševinama novosadske stanice: "Umesto da smo deci pravili svadbu..."
Kada je mladić stigao, nije bilo mnogo vremena za reči. Zagrlili su se i upravo tada se nadstrešnica sručila na njih.
Na novosadskoj železničkoj stanici pre dva dana ljubav, baš ona prava, ugašena je pod gomilom hladnog betona. Devojka iz Stare Pazove i njen nesuđeni verenik, fudbaler, planirali su juče da sa društvom proslave njegov rođendan, a danas da objave veridbu. Sledeće godine trebalo je da se venčaju. Život pred njima bio je pun snova koji su nenadano presečeni.
Devojka je tog dana stigla vozom u Novi Sad, srećna i uzbuđena, misleći o svemu što ih čeka. Momak je kasnio zbog saobraćajne gužve u gradu. Dok ga je čekala, pozvala je svoju majku. Govorila joj je o planovima, o malim stvarima koje su je činile srećnom. Možda je u tom trenutku imala iskreni osmeh na licu, koji samo ljubav može da izmami. Kada je mladić stigao, nije bilo mnogo vremena za reči. Zagrlili su se i upravo tada se nadstrešnica sručila na njih.
Deda poginule devojke ne može da sakrije bol, a svaka reč kao da mu otkida komadić srca.
- Ja sam joj deda. Ona je po naravi bila prijatno dete. Nije bila prgava. Ne! Radila je u vrtiću sa decom koja imaju posebne potrebe. Bila je divna, strpljiva, tiha. Sećam se kada se rodila, kada je prvi put prohodala, progovorila. Živeli smo u jednoj kući do njene sedme godine - kaže deda, koga je tek juče pre podne pozvao sin i saopštio mu tužnu vest:
"Rekao mi je: 'Tata, znaš ono što se sinoć srušilo u Novom Sadu, ćerka je poginula!' Upitao sam ga: 'Otkud ona u Novom Sadu?' Ispričao mi je da se dogovorila sa momkom da odu da se upozna sa njegovim roditeljima. Rekao sam: 'Sad su se upoznali svi na kamari'. Joooj muko Isusova! Odoše svi u trenu! Teško je i kad star čovek umre, ali mladi bi trebalo da žive. Jooooj...", stavlja ruku na srce.
Pokazuje gde je kuća devojke. Otac, pognute glave, gleda u svoje ruke kao da u njima traži odgovore, bilo šta što bi ublažilo bol koji ga razara.
"Dece više nema...", očajan je otac.
- Trebalo je da idemo kod momka, da upoznamo njegovu prodicu. Volela sam da je zadirkujem da se zaljubila - kaže njena sestra.
Roditelji su insistirali da se ona "vrati" kući do ispraćaja na večni počinak. I vratila se uspavana lepotica - u belom kovčegu. U momentu kada je majka izašla iz pogrebnog vozila, tišinu je preplavio krik koji je prodro u svako srce. Suze i jauci mešali su se sa rečima.
- Dete moje zašto?! Hoću ja da idem umesto tebe! Hoću ja da idem sa tobom! - jauknula je majka.
Komšije i rodbina koji su se okupili krišom su brisali suze.
- Umesto da smo deci pravili svadbu, ispraćamo ih na večni pomen. Momak se bavio sportom, bio je fudbaler, ona je radila u obdaništu. Bila je mirna i povučena, kao i on. Bog je hteo da ih uzme. Nadam se da će ovo biti opomena nadležnima da druga deca ne nastradaju kao oni. Ovu decu niko neće vratiti, kao ni ostale žrtve koje su bile ispod kamena. Strašno je što su pustili roditelje da satima čekaju u neizvesnosti i da o smrti svoje dece saznaju iz medija - kaže teča poginule devojke.
U rodnom mestu momka poginule devojke, selu Knićanin u blizini Zrenjanina takođe su vladali muk i neverica. Meštani iskreno žale i oplakuju svog meštanina, dvadesetjednogodišnjeg mladića, vedrog i nasmejanog, odličnog fudbalera. Na ulicama ovog mesta kraj Tise, koje je tipično fudbalsko i posvećeno najlepšoj sporednoj stvari na svetu, nigde nikog, neverica da ga više nema, a bio je uvek pun života i dobre energije, jednostavno skrhala je mnoge. Mladić je, kažu njegovi saigrači, nakon svakog treninga, žurio u Novi Sad, da bi vreme proveo sa svojom devojkom.
- Mladić, koji se pre mesec i po dana zaposlio u Novom Sadu, bio je u sredu na treningu, obećao je drugarima da sigurno dolazi i u petak 1. novembra, uzaludno smo ga svi čekali, telefon mu je zvonio, ali nije bilo odgovora i onda smo saznali užasnu vest. Pedeset dve godine sam u Potisju, njega znam odmalena, rastao je i stasavao uz klub i osećaj je kao da sam izgubio sopstveno dete - kroz suze, drhtavim glasom priča dugogodišnji sekretar kluba.
Roditelji i sestre mladića su ga podržavali i bodrili u njegovim fudbalskim uspesima. Oglasio se Fudbalski klub Potisje, koji je ovog vikenda trebalo da igra derbi sa velikim rivalom, prvoplasiranim timom Boke. Ta utakmica je odložena, kao i celo prvenstveno kolo. Mladić će biti sahranjen danas u 13 časova u Knićaninu, a devojka sutra u 14 časova na groblju u Staroj Pazovi.
Izvor: Srbija Danas/Novosti
