Загрљени у последњем тренутку - Љубавна прича прекинута под рушевинама новосадске станице: "Уместо да смо деци правили свадбу..."
Када је младић стигао, није било много времена за речи. Загрлили су се и управо тада се надстрешница сручила на њих.
На новосадској железничкој станици пре два дана љубав, баш она права, угашена је под гомилом хладног бетона. Девојка из Старе Пазове и њен несуђени вереник, фудбалер, планирали су јуче да са друштвом прославе његов рођендан, а данас да објаве веридбу. Следеће године требало је да се венчају. Живот пред њима био је пун снова који су ненадано пресечени.
Девојка је тог дана стигла возом у Нови Сад, срећна и узбуђена, мислећи о свему што их чека. Момак је каснио због саобраћајне гужве у граду. Док га је чекала, позвала је своју мајку. Говорила јој је о плановима, о малим стварима које су је чиниле срећном. Можда је у том тренутку имала искрени осмех на лицу, који само љубав може да измами. Када је младић стигао, није било много времена за речи. Загрлили су се и управо тада се надстрешница сручила на њих.
Деда погинуле девојке не може да сакрије бол, а свака реч као да му откида комадић срца.
- Ја сам јој деда. Она је по нарави била пријатно дете. Није била пргава. Не! Радила је у вртићу са децом која имају посебне потребе. Била је дивна, стрпљива, тиха. Сећам се када се родила, када је први пут проходала, проговорила. Живели смо у једној кући до њене седме године - каже деда, кога је тек јуче пре подне позвао син и саопштио му тужну вест:
"Рекао ми је: 'Tata, знаш оно што се синоћ срушило у Новом Саду, ћерка је погинула!' Упитао сам га: 'Откуд она у Новом Саду?' Испричао ми је да се договорила са момком да оду да се упозна са његовим родитељима. Рекао сам: 'Sad су се упознали сви на камари'. Јооој муко Исусова! Одоше сви у трену! Тешко је и кад стар човек умре, али млади би требало да живе. Јоооој...", ставља руку на срце.
Показује где је кућа девојке. Отац, погнуте главе, гледа у своје руке као да у њима тражи одговоре, било шта што би ублажило бол који га разара.
"Деце више нема...", очајан је отац.
- Требало је да идемо код момка, да упознамо његову продицу. Волела сам да је задиркујем да се заљубила - каже њена сестра.
Родитељи су инсистирали да се она "врати" кући до испраћаја на вечни починак. И вратила се успавана лепотица - у белом ковчегу. У моменту када је мајка изашла из погребног возила, тишину је преплавио крик који је продро у свако срце. Сузе и јауци мешали су се са речима.
- Дете моје зашто?! Хоћу ја да идем уместо тебе! Хоћу ја да идем са тобом! - јаукнула је мајка.
Комшије и родбина који су се окупили кришом су брисали сузе.
- Уместо да смо деци правили свадбу, испраћамо их на вечни помен. Момак се бавио спортом, био је фудбалер, она је радила у обданишту. Била је мирна и повучена, као и он. Бог је хтео да их узме. Надам се да ће ово бити опомена надлежнима да друга деца не настрадају као они. Ову децу нико неће вратити, као ни остале жртве које су биле испод камена. Страшно је што су пустили родитеље да сатима чекају у неизвесности и да о смрти своје деце сазнају из медија - каже теча погинуле девојке.
У родном месту момка погинуле девојке, селу Книћанин у близини Зрењанина такође су владали мук и неверица. Мештани искрено жале и оплакују свог мештанина, двадесетједногодишњег младића, ведрог и насмејаног, одличног фудбалера. На улицама овог места крај Тисе, које је типично фудбалско и посвећено најлепшој споредној ствари на свету, нигде никог, неверица да га више нема, а био је увек пун живота и добре енергије, једноставно скрхала је многе. Младић је, кажу његови саиграчи, након сваког тренинга, журио у Нови Сад, да би време провео са својом девојком.
- Младић, који се пре месец и по дана запослио у Новом Саду, био је у среду на тренингу, обећао је другарима да сигурно долази и у петак 1. новембра, узалудно смо га сви чекали, телефон му је звонио, али није било одговора и онда смо сазнали ужасну вест. Педесет две године сам у Потисју, њега знам одмалена, растао је и стасавао уз клуб и осећај је као да сам изгубио сопствено дете - кроз сузе, дрхтавим гласом прича дугогодишњи секретар клуба.
Родитељи и сестре младића су га подржавали и бодрили у његовим фудбалским успесима. Огласио се Фудбалски клуб Потисје, који је овог викенда требало да игра дерби са великим ривалом, првопласираним тимом Боке. Та утакмица је одложена, као и цело првенствено коло. Младић ће бити сахрањен данас у 13 часова у Книћанину, а девојка сутра у 14 часова на гробљу у Старој Пазови.
Извор: Србија Данас/Новости