Zločin kakav Srbija ne pamti: Monstrum silovao i ubio malu Ivanu (6), jezivi detalji lede krv u žilama
Neviđena tragedija
Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. u Somboru, kada je streljan Johan Drozdek, osuđenik na smrt, kom je 1988. godine izrečena presuda zbog silovanja i ubistva šestogodišnje Ivane Salijević.
Serijski ubica iz Niša: Silovao, pa komadao svoje žrtve, a pre krvavog pira izgovarao je JEZIVE REČI
Serijski ubica i koljač dece uskoro na slobodi: Marinko Magda pred puštanjem iz zatvora (VIDEO)
Tragedija kakvu ovo mesto, nadomak vojvođanskih Odžaka, do tad nije doživelo dogodila se kada je Drozdek iz osvete devojčicu odvezao na biciklu njenog oca do seoskog groblja, gde ju je prvo ubio, a potom silovao.
Po dolasku u ovo mestašce, nastanio se u obližnjoj kući pokojnog strica Džemaila Salijevića, Ivaninog oca, a u kuću ga je primila Salijevićeva strina, koja je nekada bila udata za Drozdekovog oca. Johana je prihvatio i Džemail, kupovao mu cigarete i družio se s njim i, sve do kobnog događaja, nisu imali veći sukob.
Prema rečima Džemaila Salijevića, njihova "svađa" započela je kad mu je Johan tražio da mu Džemail pokloni svoj bicikl. Pošto je Džemail to odbio, ovaj mu je zapretio da će ga "zapamtiti".
Zastrašujuća scena
Na njenim nogama bili su vidljivi tragovi krvi, a najveća crvena mrlja prekrivala je devojčicino čelo: na osnovu tragova na velikoj cigli, nađenoj pored Ivaninog tela, utvrđeno je da je monstrum, dete koje se otimalo i vrištalo, najpre usmrtio, a zatim silovao.
Kada je uveče video da Ivana nije došla na večeru, Džemail je počeo da je doziva. Tek kada su komšije kazale da su videle kako Drozdek odvozi devojčicu prema groblju, Džemail je komšijskim telefonom pozvao policiju i krenuo sa meštanima u potragu.
Nedugo zatim, naišli su na bicikl u šumarku nadomak groblja, a potom i na stravičan prizor: beživotno telo devojčice ležalo je na travi.
Potera za njim trajala je celu noć, a rano ujutru, ubica se sam predao policiji, a nijednog trenutka nije poricao zločin. Govoreći o motivu, naveo je da se jako naljutio što mu "Džemo" nije dao bicikl, i da u besu nije znao šta radi. Ispričao je da ga je "nervirala mala kada je, počela da plače i sve glasnije moli da je vrati kući".
- Kajem se, nije trebalo da je ubijem - rekao je sudiji.
Otežavajuća okolnost bio je i nalaz neuropsihijatra da je Drozedek u trenutku zločina bio uračunljiv, te da nije mentalno poremećena ličnost. Na izvršenje smrtne kazne Drezdek je čekao četiri godine. Žalio se na presudu, tražeći pomilovanje, ali su sve žalbe bile odbijene.
Delovao je staloženo i kada je u zoru doveden pred streljački stroj. Kažu da je, ne odajući da je uplašen i bez reči, odsutno gledao u puščane cevi osmorice policajaca, pre nego što su njihove puške opalile.