Злочин какав Србија не памти: Монструм силовао и убио малу Ивану (6), језиви детаљи леде крв у жилама
Невиђена трагедија
Последња смртна казна у Србији извршена је 14. фебруара 1992. у Сомбору, када је стрељан Јохан Дроздек, осуђеник на смрт, ком је 1988. године изречена пресуда због силовања и убиства шестогодишње Иване Салијевић.
Серијски убица из Ниша: Силовао, па комадао своје жртве, а пре крвавог пира изговарао је ЈЕЗИВЕ РЕЧИ
Серијски убица и кољач деце ускоро на слободи: Маринко Магда пред пуштањем из затвора (ВИДЕО)
Трагедија какву ово место, надомак војвођанских Оџака, до тад није доживело догодила се када је Дроздек из освете девојчицу одвезао на бициклу њеног оца до сеоског гробља, где ју је прво убио, а потом силовао.
По доласку у ово месташце, настанио се у оближњој кући покојног стрица Џемаила Салијевића, Иваниног оца, а у кућу га је примила Салијевићева стрина, која је некада била удата за Дроздековог оца. Јохана је прихватио и Џемаил, куповао му цигарете и дружио се с њим и, све до кобног догађаја, нису имали већи сукоб.
Према речима Џемаила Салијевића, њихова "свађа" започела је кад му је Јохан тражио да му Џемаил поклони свој бицикл. Пошто је Џемаил то одбио, овај му је запретио да ће га "запамтити".
Застрашујућа сцена
На њеним ногама били су видљиви трагови крви, а највећа црвена мрља прекривала је девојчицино чело: на основу трагова на великој цигли, нађеној поред Иваниног тела, утврђено је да је монструм, дете које се отимало и вриштало, најпре усмртио, а затим силовао.
Када је увече видео да Ивана није дошла на вечеру, Џемаил је почео да је дозива. Тек када су комшије казале да су виделе како Дроздек одвози девојчицу према гробљу, Џемаил је комшијским телефоном позвао полицију и кренуо са мештанима у потрагу.
Недуго затим, наишли су на бицикл у шумарку надомак гробља, а потом и на стравичан призор: беживотно тело девојчице лежало је на трави.
Потера за њим трајала је целу ноћ, а рано ујутру, убица се сам предао полицији, а ниједног тренутка није порицао злочин. Говорећи о мотиву, навео је да се јако наљутио што му "Џемо" није дао бицикл, и да у бесу није знао шта ради. Испричао је да га је "нервирала мала када је, почела да плаче и све гласније моли да је врати кући".
- Кајем се, није требало да је убијем - рекао је судији.
Отежавајућа околност био је и налаз неуропсихијатра да је Дрозедек у тренутку злочина био урачунљив, те да није ментално поремећена личност. На извршење смртне казне Дрездек је чекао четири године. Жалио се на пресуду, тражећи помиловање, али су све жалбе биле одбијене.
Деловао је сталожено и када је у зору доведен пред стрељачки строј. Кажу да је, не одајући да је уплашен и без речи, одсутно гледао у пушчане цеви осморице полицајаца, пре него што су њихове пушке опалиле.
