Alarmantno upozorenje: U Srbiji deluje 60 sekti, vrbuju decu i usamljene, a evo i kako

Stručnjaci upozoravaju: U Srbiji su mladi, ali i usamljeni ljudi sve češće na meti raznoraznih i mnogobrojnih verskih mešetara. Među najopasnijima su Crna ruža, Vatre pakla. Sporne su i neke registrovane zajednice.

Nezapamćen HOROR u selu kod Doljevca: Meštani ispred vrata na USKRS zatekli KRSTAČE SA GROBOVA!

PREDRAG JE 7 GODINA BIO JEHOVIN SVEDOK: Da su rekli ODSECI RUKU, odsekao bih!

Koliko je tačno verskih kultova koji “operišu” u našoj zemlji, niko ne zna. U Srbiji je do danas registrovano 25 verskih zajednica, od oko 60 koliko ih postoji. U te neregistrovane svrstani su mistični kultovi, viteški redovi, ali i oni najopasniji poput Crne ruže, Reda vukodlaka, Vatre pakla, Satanističke crkve, Reda istočnjačkog hrama.

Uprkos uvreženom mišljenju da brojnost sekti u Srbiji opada i da njihova aktivnost jenjava u odnosu na poslednje decenije prošlog veka, stručnjaci upozoravaju da to nije istina. Lovci na duše su i te kako aktivni, tehnike manipulacije usavršene, a vidljivost se izbegava na sve načine.

Upozorava i podatak da se malobrojnim sektolozima mesečno za pomoć obrati i do pet porodica, čiji član je stupio u kontakt sa nekim verskim kultom. Alarmantna je i činjenica da država ne prati rad registrovanih i neregistrovanih verskih zajednica i da u policiji ne postoji odeljenje koje se bavi sektama.

– Registracijom pojedinih sekti, država vernike dovodi u zabludu – ističe sektolog Slađan Mijaljević. – Ljudi se vode mišlju da nisu opasni čim su registrovani i to je veliki problem. Ujedno, registrovane su većinom pseudohrišćanske sekte, opskurne organizacije za koje se ne zna kako su ispunile uslov za registraciju. Nijedna dalekoistočna verska zajednica nije “upala” u ovaj registar, poput Hare Krišne, čiji su članovi najmoralniji i ne mogu da naštete hrišćanskoj zajednici.

VAPAJ OČAJNE MAJKE IZ BEOGRADA: Moja ćerka je žrtva sekte, namerava da učini nešto STRAŠNO!

Ovaj sektolog navodi i da Srbija decenijama nema odeljenje za borbu protiv sekti, čak i devedesetih, kad su verski kultovi bili najaktivniji.

– Niko ne zna koliko sekti deluje u Srbiji, ne zna se koliko članova imaju i ko su vodeći ljudi – govori Mijaljević. – Država već 30 godina odbija da uradi taj posao, a svi pokušaji pojedinaca da se stanje popravi, sprečeni su. Samo kada neka organizacija sektnog tipa napravi neki ispad, Odeljenje za javni red i mir pri policiji zabeleži takve događaje. I kada zabrinuti roditelji prijave MUP da sumnjaju da im je dete u nekoj sekti, kažu im da ne mogu da im pomognu i gotovo nikada i ne naprave zapisnik. Ne istražuju su ni razlozi zašto je neko izvršio samoubistvo i da li je neko tu osobu na to naveo.

Sve je manje i onih koji se bave sektama, koji pomažu zavedenima da se “pročiste” od ove socijalne zavisnosti. Država je, kako kaže naš sagovornik, ugušila njihov rad, pa sad roditelji, supružnici, braća i sestre nemaju kome da se obrate za pomoć.

– Svakog meseca javi mi se bar pet osoba koje sumnjaju da su im člana porodice vrbovali pripadnici sekti. Zovu me ljudi iz svih krajeva zemlje, najčešće iz velikih gradova. Osim adolescenata i starijih osoba, ovi kultovi sve češće vrbuju osobe koje su tek osnovale svoju porodicu – govori ovaj sektolog.

Da je ova pojava sve izraženija, tehnike manipulacije usavršene i da sekte izbegavaju svaku vidljivost, potvrđuje i Zoran Luković, inspektor u penziji.

– Oni su među nama, predstavljaju se kao pripadnici tradicionalnih religija, ali sa manipulativnim radnjama – objašnjava Luković. – Umilni su, pojedincu nude pomoć, rešenje problema ili životne situacije. Vremenom, kako im se osoba poverava, povećavaju ucenjivački kapacitet, pa od onih koje su vrbovali traže novac, imovinu.

Luković napominje da su satanističke sekte najopasnije i najagresivnije, ali i da ih, na sreću, kod nas ima malo. Zločini sa elementima rituala nisu bili retkost u Srbiji, a Luković kaže da do toga ne dolazi odmah, već traje godinama.

Stručnjaci se slažu da je prevencija najbolja zaštita od delovanja sekti, pogotovo u adolescentnom dobu. Iz Ministarstva prosvete navode da je Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju predviđena obaveza svake škole da godišnjim planom kreira program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja. Napominju i da ustanove ove programe planiraju na osnovu praćenja obrazovnih i vaspitnih potreba učenika, okruženja u kome škola radi.

Psiholog Zoran Milivojević navodi da destruktivni kultovi najčešće vrbuju ljude koji se nalaze u krizi smisla, i da su to po definiciji mladi, oni koji traže sebe, svoj put.

– Delovanju sekti podložni su i stariji, usamljeni ljudi, onima kojima nedostaje osećaj pripadnosti. Sve njih karakteriše anksioznost, strah od onoga što budućnost nosi, a sekte nude čvrst pogled na svet, daju rešenje. Otuđenje pojedinca od porodice i prijatelja prvi je znak upozorenja. Sekte stvaraju socijalnu zavisnost, pa se promena u ponašanju najpre primeti. U drugoj fazi vrbovana osoba iščitava literaturu, pokušava da širi ideologiju, postaje mini propovednik.