Алармантно упозорење: У Србији делује 60 секти, врбују децу и усамљене, а ево и како

Стручњаци упозоравају: У Србији су млади, али и усамљени људи све чешће на мети разноразних и многобројних верских мешетара. Међу најопаснијима су Црна ружа, Ватре пакла. Спорне су и неке регистроване заједнице.

Незапамћен ХОРОР у селу код Дољевца: Мештани испред врата на УСКРС затекли КРСТАЧЕ СА ГРОБОВА!

ПРЕДРАГ ЈЕ 7 ГОДИНА БИО ЈЕХОВИН СВЕДОК: Да су рекли ОДСЕЦИ РУКУ, одсекао бих!

Колико је тачно верских култова који “оперишу” у нашој земљи, нико не зна. У Србији је до данас регистровано 25 верских заједница, од око 60 колико их постоји. У те нерегистроване сврстани су мистични култови, витешки редови, али и они најопаснији попут Црне руже, Реда вукодлака, Ватре пакла, Сатанистичке цркве, Реда источњачког храма.

Упркос увреженом мишљењу да бројност секти у Србији опада и да њихова активност јењава у односу на последње деценије прошлог века, стручњаци упозоравају да то није истина. Ловци на душе су и те како активни, технике манипулације усавршене, а видљивост се избегава на све начине.

Упозорава и податак да се малобројним сектолозима месечно за помоћ обрати и до пет породица, чији члан је ступио у контакт са неким верским култом. Алармантна је и чињеница да држава не прати рад регистрованих и нерегистрованих верских заједница и да у полицији не постоји одељење које се бави сектама.

– Регистрацијом појединих секти, држава вернике доводи у заблуду – истиче сектолог Слађан Мијаљевић. – Људи се воде мишљу да нису опасни чим су регистровани и то је велики проблем. Уједно, регистроване су већином псеудохришћанске секте, опскурне организације за које се не зна како су испуниле услов за регистрацију. Ниједна далекоисточна верска заједница није “упала” у овај регистар, попут Харе Кришне, чији су чланови најморалнији и не могу да наштете хришћанској заједници.

ВАПАЈ ОЧАЈНЕ МАЈКЕ ИЗ БЕОГРАДА: Моја ћерка је жртва секте, намерава да учини нешто СТРАШНО!

Овај сектолог наводи и да Србија деценијама нема одељење за борбу против секти, чак и деведесетих, кад су верски култови били најактивнији.

– Нико не зна колико секти делује у Србији, не зна се колико чланова имају и ко су водећи људи – говори Мијаљевић. – Држава већ 30 година одбија да уради тај посао, а сви покушаји појединаца да се стање поправи, спречени су. Само када нека организација сектног типа направи неки испад, Одељење за јавни ред и мир при полицији забележи такве догађаје. И када забринути родитељи пријаве МУП да сумњају да им је дете у некој секти, кажу им да не могу да им помогну и готово никада и не направе записник. Не истражују су ни разлози зашто је неко извршио самоубиство и да ли је неко ту особу на то навео.

Све је мање и оних који се баве сектама, који помажу заведенима да се “прочисте” од ове социјалне зависности. Држава је, како каже наш саговорник, угушила њихов рад, па сад родитељи, супружници, браћа и сестре немају коме да се обрате за помоћ.

– Сваког месеца јави ми се бар пет особа које сумњају да су им члана породице врбовали припадници секти. Зову ме људи из свих крајева земље, најчешће из великих градова. Осим адолесцената и старијих особа, ови култови све чешће врбују особе које су тек основале своју породицу – говори овај сектолог.

Да је ова појава све израженија, технике манипулације усавршене и да секте избегавају сваку видљивост, потврђује и Зоран Луковић, инспектор у пензији.

– Они су међу нама, представљају се као припадници традиционалних религија, али са манипулативним радњама – објашњава Луковић. – Умилни су, појединцу нуде помоћ, решење проблема или животне ситуације. Временом, како им се особа поверава, повећавају уцењивачки капацитет, па од оних које су врбовали траже новац, имовину.

Луковић напомиње да су сатанистичке секте најопасније и најагресивније, али и да их, на срећу, код нас има мало. Злочини са елементима ритуала нису били реткост у Србији, а Луковић каже да до тога не долази одмах, већ траје годинама.

Стручњаци се слажу да је превенција најбоља заштита од деловања секти, поготово у адолесцентном добу. Из Министарства просвете наводе да је Законом о средњем образовању и васпитању предвиђена обавеза сваке школе да годишњим планом креира програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програме превенције других облика ризичног понашања. Напомињу и да установе ове програме планирају на основу праћења образовних и васпитних потреба ученика, окружења у коме школа ради.

Психолог Зоран Миливојевић наводи да деструктивни култови најчешће врбују људе који се налазе у кризи смисла, и да су то по дефиницији млади, они који траже себе, свој пут.

– Деловању секти подложни су и старији, усамљени људи, онима којима недостаје осећај припадности. Све њих карактерише анксиозност, страх од онога што будућност носи, а секте нуде чврст поглед на свет, дају решење. Отуђење појединца од породице и пријатеља први је знак упозорења. Секте стварају социјалну зависност, па се промена у понашању најпре примети. У другој фази врбована особа ишчитава литературу, покушава да шири идеологију, постаје мини проповедник.