VUČIĆ, MILO ĐUKANOVIĆ I DžESIKA ALBA – Evo šta ih povezuje
Suočen sa baražnom vatrom optužbi, predsednik Srbije svakodnevno ponavlja da nikad neće priznati nezavisnost Kosova, niti dati saglasnost za njegov prijem u UN.
Radnik iz Surdulice će se plasirati u Ligu šampiona. Milo Đukanović će uzeti srpsko državljanstvo i na sledećim izborima glasati za naprednjake. Džesika Alba će me zapratiti na Fejsbuku i pozvati na krstarenje kruzerom oko sveta. Teoretski, sve je ovo moguće ali ništa od toga.
PREDSEDNIK VUČIĆ SE SASTAO SA DELEGACIJOM ATLANTSKOG SAVEZA: Cilj je da se obezbedi trajni mir i stabilnost u regionu! (FOTO)
VUČIĆ SE SASTAO SA PREDSTAVNICIMA MMF-a: Otkriveno kakva je situacija u Srbiji (FOTO)
ESKOBAR U POSETI I BEOGRADU? Iz Stejt departmenta precizirali samo jedno: Zbog ovog često putuje u region
Što bi naši stari na Kupresu rekli: Bog je kail ( bog je za), al nisu prilike. Teoretski postoji šansa i da Aleksandar Vučić "izda Kosovo i Metohiju", odnosno potpiše neki papir koji bi širom otvorio put potpunom zaokruživanju kosovske državnosti. Postoji ali je mogućnost da se to dogodi jednaka kao i tri prethodne.
To znaju svi koji čak i površno poznaju Vučića i njegova uverenja, koji poznaju istoriju njegove porodice, stavove njegovih roditelja, njegovog brata, ljudi iz njegovog najbližeg porodičnog i životnog okruženja.
To govori i način na koji vodi Srbiju i sve moguće političke i diplomatske vratolomije kojima se u poslednjih deset godina rve za Kosovo i Metohiju. Sve sa očiglednim ciljem da kupi vreme, ne bi li se okolnosti promenile u srpsku korist. A one se menjaju na srpsku štetu. Putin se toliko zaglavio oko Soledara, Bahmuta i drugih selendri da sve teže može pomoći i sebi a kamoli Srbiji.
Pre deset godina kosovska nezavisnost se i kod većine Srba uzimala kao svršen posao. Zahvaljujući Vučiću i njegovoj "izdajničkoj" politici danas je pitanje Kosova jedno od najaktuelnijih pitanja međunarodnih odnosa.
Više ne postoji ni jedna država koja je priznala KiM, a koja negira pravo Srbije i Beograda da i oni odlučuju o sudbini svoje okupirane teritorije. To više ne negiraju ni Priština i Aljbin Kurti.
Potvrda tog prava jesu i pregovori koji se vode, francusko-nemački predlog, Ohridski sporazum i druga diplomatska nadgornjavanja oko južne srpske pokrajine. A posebno činjenica da je u poslednjih nekoliko godina 27 država povuklo priznanje Kosova. Zahvaljujući Vučiću. Njegovoj veštini pregovaranja, ubeđivanja i – trgovanja.
Ali sve je to uzalud, kad deo opozicije, "zna" da će on izdati Kosovo. Nemaju nikakve činjenice koje bi na to ukazivale, ali eto, javlja im se. Kao da su vidovita Zorka. A i Tarabići su nešto pametovali da će Srbija stati pod jednu šljivu. Bar tako su zapisali oni što su tumačili Tarabiće. Sa podjednakom pouzdanošću sa kojom danas deo opozicije tumači Vučića.
Suočen sa baražnom vatrom optužbi, predsednik Srbije svakodnevno ponavlja da nikad neće priznati nezavisnost Kosova, niti dati saglasnost za njegov prijem u UN. Ubi se čovek od ponavljanja i dokazivanja. Uzalud. Deo desničarske ali i pronatovske opozicije uporno gusla svoj deseterac. I od tog guslanja se ne vidi da je Kosovo izdano i prodano pre nego što se Aleksandar Vučić i rodio.
Malo Arnauti svojim terorom, malo Turci žmurenjem na taj teror, malo Brozove komunjare dajući Kosovu status pokrajine i zabranjujući Srbima koji su proterani u Drugom svetskom ratu da se vrate u zavičaj. A u kosovskoj sagi nije nevin ni onaj što su ga Đinđić i njegovi kursisti, klošarski, da bi što više ponizili njega i srpski narod, baš na Vidovdan poslali u Hag.
Opozicioni lideri to znaju. Pa zašto onda guslaju o Vučićevoj izdaji? Zato što je to po njih politički profitabilno. Na emotivnoj i guslarskoj melodiji o izdaji i odbrani Kosova, koja se gusla po društvenim mrežama, na glupostima o novom Vuku Brankoviću (ta uloga je namenjena
Vučiću) i novim Obilićima i Jugovićima, koji će sprečiti tu izdaju (tu ulogu su Jeremić, Obradović i Jovanović skromno namenili sebi) deo opozicije se bori da poveća svoj rejting, izazove nove parlamentarne izbore i sebi obezbedi veći broj poslaničkih mesta. Iako ni sa ovim što ih sad imaju ne znaju šta će.
Što jeste legitimno ali, s obzirom na pritiske kojima su Srbija i zvanični Beograd izloženi oko KiM, teško bi se moglo prihvatiti kao moralno. Osim ako ne prihvatimo da je u ljubavi i politici baš sve dozvoljeno.
