Ana Brnbić želi da u Srbiji izvede revoluciju bitova i bajtova: Nemci o ciljevima srpske premijerke
Zato svima govorim: Probudite se, ovo je naše vreme. Ako propustimo ovu šansu moraćemo dugo čekati da je ponovo dobijemo
Premijerka Srbije Ana Brnabić želi revoluciju, sada i ovde, i to u celoj Srbiji - to treba da bude tiha, inteligentna i demokratska revolucija, revolucija bitova i bajtova koja menja zemlju, navodi "Zidojče cajtug" u tekstu o Srbiji.
Premijerka poručila SVIMA: Srbija nije potpisala sporazum, MIGRANTI SE NEĆE VRAĆATI KOD NAS!
- Srbija nije bila među pobednicima treće industrijske revolucije, zato treba da se borimo za to da budemo među pobednicima četvrte revolucije. Četvrta industrijska revolucija je internet i umrežena privreda i Srbija želi da bude deo toga, i to u prvim redovima, iako je ova zemlja sa digitalizacijom počela tek pre nekoliko godina - kaže za nemački list premijerkine reči.
- To bi nam pomoglo da ostvarimo naš glavni cilj - članstvo u Evropskoj uniji koje je naš strateški glavni cilj - navela je ona.
Uz isticanje da je Brnabić prva žena na premijerskoj poziciji u Srbiji, "Zidojče cajtung", inače, organizator Privrednog foruma u Berlinu na kojem učestvuje i premijerka, naglašava:
- Bez pripadnosti nekoj stranki, ali ne i bez cilja: Ana Brnabić od Srbije želi da napravi drugačiju, modernu državu. Njen san: Srbija kao neka vrsta digitalnog središta -Digital hub -za ceo Balkan. Mladi, kvalifikovani ljudi treba tu da dođu da rade. A oni treba da ostanu, umesto da odlaze na rad u Vankuver, San Francisco ili Berlin.
- Ulažemo oko 100 miliona evra u naučne projekte i inovativne infrastrukture, kako bi mladima bilo atraktivnije da ostanu ovde - navodi Brnabić.
Opisujući Beograd u jesen 2018. kao pulsirajući grad sa restoranima, kafanama, klubovima sa živom svirkom, gde se tu i tamo mogu zapaziti tragovi balkanskog rata, list navodi da se može reći da je Beograd nešto kao Berlin Balkana, mesto gde često samo nekoliko stotina metara deli prošlost i budućnost.
Navodi se i da "startit" nije slučajno jedan od projekata koji premijerka uzima pod lupu, kao i da su u zemlju stigli i veći "startup" predstavnici: Nordeus, FishingBooker ili Seven Bridges Genomics.
- Trenutno je veliko pitanje bez odgovora: Šta će se desiti sa Srbijom u sledećih nekoliko godina? Mogući pristup Evropskoj uniji u sledećih nekoliko godina - neki smatraju da će do toga doći 2025. godine - komparativno manje plate, rasteća privreda i geografski položaj primamljivi su za investitore iz Nemačke i Austrije. Evropska komisija očekuje u ovoj godini privredni rast od 3,3 odsto - navodi se u tekstu.
Vlada računa na sledeće: Što je zemlja modernija, to će biti atraktivnija za investitore, ističe list.
- Godine 2013, bili smo na ivica bankrota. Nezaposlenost je bila 24 odsto. Kada sam prošle godine stupila na dužnosti, situacija je bila potpuno drugačija. Dug i stopa nezaposlenosti su bili niski. Bio je to dobar trenutak da se započne sa digitalizacijom - navodi Brnabić.
U tekstu se navodi i da, pored drugih nemačkih kompanija prisutnih u Srbiji, na zapadnom obodu grada Siemens ima svoje predstavništvo i da koncern iz Minhena zapošljava skoro 2.700 ljudi u zemlji.
- Dug Srbije je mali, radna snaga je školovana i na međunarodnom tržištu rada povoljna. Srbija je jedna od najzanimljivijih zemalja u kojima danas možete da budete - prenosi list reči šefa Siemensa u Srbiji, Uda Ajhlingera.
On kaže da je digitalizacija pravi korak ali da će za to biti potrebne velike investicije.
Da bi digitaliacija bila sprovedena prvo treba osnovati Vladinu Kancelariju koja će sve to koordinirati, navodi se u tekstu uz napomenu da je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu osnovana pre godinu dana, a od tada koordinira centralne baze podataka zemlje, IT-bezbednost, zaštitu podataka državne administracije, širenje državnih informacionih sistema i elektronskih usluga i mreža.
U prvoj godini, kako kaže direktor kancelarije Mihailo Jovanović, sprovedeno je nekoliko konkretnih projekata, između ostalog proširenje IT-infrastrukture, razvoj automatizovanih zdravstvenih kartica, informaciona i komunikaciona mreža za elektronsku upravu i informacioni sistem za lokalne poreske službe, navodi se u tekstu.
- Uz to, redovno razmenjujemo iskustva sa startup preduzećima, kako bismo brže sproveli inovacije. Organizovali smo državne hakatone, gde je više timova radilo na razvoju novog portala eUprave - kaže Jovanović.
U planu su veliki infrastrukturni projekti. Pored izgradnje novog Data centra u Kragujevcu, gradu u centralnoj Srbiji, za oko 30 miliona evra, koja treba da počne na proleće 2019. godine, u prvom planu je i izgradnja širokopojasne mreže.
- Cilj nam je da sve osnovne i srednje škole u Srbiji u sledeće tri godine priključimo na širokopojasnu mrežu, kako bi u nastavi koristili digitalne udžbenike - kaže direktor Kancelarije.
Premijerka, pak, ističe da je u obrazovanju već napravljen veliki skok, a da ektronska uprava pomaže u borbi protiv korupcije, zato što će Vlada raditi transparentnije i efikasnije.
Ovde nije reč samo o više laptopova i širokopojasnih kablova. Ova političarka državu ne želi samo da modernizuje u tehnološkom smislu, konstatuje list.
Četvrta industrijska revolucija u Srbiji je tek počela. Premijerka Ana Brnabić veruje da takve stvari u njenoj zemlji mogu bolje da funkcionišu nego u drugim, većim državama.
- To je prednost, možda po prvi put u našoj istoriji - kaže ona.
- Zato svima govorim: Probudite se, ovo je naše vreme. Ako propustimo ovu šansu moraćemo dugo čekati da je ponovo dobijemo.
Brnabić danas u Berlinu u okviru Privrednog foruma učestvuje na panelu "Digitalna Evropa: vizija tri zemlje", zajedno sa premijerima Estonije i Islanda.
