Ана Брнбић жели да у Србији изведе револуцију битова и бајтова: Немци о циљевима српске премијерке
Зато свима говорим: Пробудите се, ово је наше време. Ако пропустимо ову шансу мораћемо дуго чекати да је поново добијемо
Премијерка Србије Ана Брнабић жели револуцију, сада и овде, и то у целој Србији - то треба да буде тиха, интелигентна и демократска револуција, револуција битова и бајтова која мења земљу, наводи "Зидојче цајтуг" у тексту о Србији.
Премијерка поручила СВИМА: Србија није потписала споразум, МИГРАНТИ СЕ НЕЋЕ ВРАЋАТИ КОД НАС!
- Србија није била међу победницима треће индустријске револуције, зато треба да се боримо за то да будемо међу победницима четврте револуције. Четврта индустријска револуција је интернет и умрежена привреда и Србија жели да буде део тога, и то у првим редовима, иако је ова земља са дигитализацијом почела тек пре неколико година - каже за немачки лист премијеркине речи.
- То би нам помогло да остваримо наш главни циљ - чланство у Европској унији које је наш стратешки главни циљ - навела је она.
Уз истицање да је Брнабић прва жена на премијерској позицији у Србији, "Зидојче цајтунг", иначе, организатор Привредног форума у Берлину на којем учествује и премијерка, наглашава:
- Без припадности некој странки, али не и без циља: Ана Брнабић од Србије жели да направи другачију, модерну државу. Њен сан: Србија као нека врста дигиталног средишта -Дигитал хуб -за цео Балкан. Млади, квалификовани људи треба ту да дођу да раде. А они треба да остану, уместо да одлазе на рад у Ванкувер, Сан Францисцо или Берлин.
- Улажемо око 100 милиона евра у научне пројекте и иновативне инфраструктуре, како би младима било атрактивније да остану овде - наводи Брнабић.
Описујући Београд у јесен 2018. као пулсирајући град са ресторанима, кафанама, клубовима са живом свирком, где се ту и тамо могу запазити трагови балканског рата, лист наводи да се може рећи да је Београд нешто као Берлин Балкана, место где често само неколико стотина метара дели прошлост и будућност.
Наводи се и да "стартит" није случајно један од пројеката који премијерка узима под лупу, као и да су у земљу стигли и већи "стартуп" представници: Нордеус, ФисхингБоокер или Севен Бридгес Геномицс.
- Тренутно је велико питање без одговора: Шта ће се десити са Србијом у следећих неколико година? Могући приступ Европској унији у следећих неколико година - неки сматрају да ће до тога доћи 2025. године - компаративно мање плате, растећа привреда и географски положај примамљиви су за инвеститоре из Немачке и Аустрије. Европска комисија очекује у овој години привредни раст од 3,3 одсто - наводи се у тексту.
Влада рачуна на следеће: Што је земља модернија, то ће бити атрактивнија за инвеститоре, истиче лист.
- Године 2013, били смо на ивица банкрота. Незапосленост је била 24 одсто. Када сам прошле године ступила на дужности, ситуација је била потпуно другачија. Дуг и стопа незапослености су били ниски. Био је то добар тренутак да се започне са дигитализацијом - наводи Брнабић.
У тексту се наводи и да, поред других немачких компанија присутних у Србији, на западном ободу града Сиеменс има своје представништво и да концерн из Минхена запошљава скоро 2.700 људи у земљи.
- Дуг Србије је мали, радна снага је школована и на међународном тржишту рада повољна. Србија је једна од најзанимљивијих земаља у којима данас можете да будете - преноси лист речи шефа Сиеменса у Србији, Уда Ајхлингера.
Он каже да је дигитализација прави корак али да ће за то бити потребне велике инвестиције.
Да би дигиталиација била спроведена прво треба основати Владину Канцеларију која ће све то координирати, наводи се у тексту уз напомену да је Канцеларија за информационе технологије и електронску управу основана пре годину дана, а од тада координира централне базе података земље, ИТ-безбедност, заштиту података државне администрације, ширење државних информационих система и електронских услуга и мрежа.
У првој години, како каже директор канцеларије Михаило Јовановић, спроведено је неколико конкретних пројеката, између осталог проширење ИТ-инфраструктуре, развој аутоматизованих здравствених картица, информациона и комуникациона мрежа за електронску управу и информациони систем за локалне пореске службе, наводи се у тексту.
- Уз то, редовно размењујемо искуства са стартуп предузећима, како бисмо брже спровели иновације. Организовали смо државне хакатоне, где је више тимова радило на развоју новог портала еУправе - каже Јовановић.
У плану су велики инфраструктурни пројекти. Поред изградње новог Дата центра у Крагујевцу, граду у централној Србији, за око 30 милиона евра, која треба да почне на пролеће 2019. године, у првом плану је и изградња широкопојасне мреже.
- Циљ нам је да све основне и средње школе у Србији у следеће три године прикључимо на широкопојасну мрежу, како би у настави користили дигиталне уџбенике - каже директор Канцеларије.
Премијерка, пак, истиче да је у образовању већ направљен велики скок, а да ектронска управа помаже у борби против корупције, зато што ће Влада радити транспарентније и ефикасније.
Овде није реч само о више лаптопова и широкопојасних каблова. Ова политичарка државу не жели само да модернизује у технолошком смислу, констатује лист.
Четврта индустријска револуција у Србији је тек почела. Премијерка Ана Брнабић верује да такве ствари у њеној земљи могу боље да функционишу него у другим, већим државама.
- То је предност, можда по први пут у нашој историји - каже она.
- Зато свима говорим: Пробудите се, ово је наше време. Ако пропустимо ову шансу мораћемо дуго чекати да је поново добијемо.
Брнабић данас у Берлину у оквиру Привредног форума учествује на панелу "Дигитална Европа: визија три земље", заједно са премијерима Естоније и Исланда.