BEOGRAD SPREMA STRAVIČAN UDARAC PRIŠTINI! Ako Kosovo uđe u INTERPOL, Albanci su ti koji će doživeti TEŽAK PORAZ! (FOTO)
Ukoliko Kosovo bude primljeno u Interpol, to bi značilo će Albanci raspisati poternice protiv najmanje 5.000 Srba koji su učestvovali u ratnim sukobima 1999. godine. Srbija bi u tom slučaju za mnogim Albancima, po principu reciprociteta, morala da raspiše (ili aktivira postojeće) poternice.
Vojni analitičar i novinar Miroslav Lazanski ocenio je ranije danas za naš portal da bi Srbija prema Interpolu u slučaju prijema Kosova u ovu instituciju, ttrebalo da se ponaša na isti način, što praktično znači da bi naša zemlja morala uvrstititi (ili aktivirati već aktuelne) poternice za Albancima koji su počinili gunsna krivična dela nad našim narodom.
Srbija je svojevremeno na listu Interpola sa Kosova stavila nekih 80 do 100 lica za koje smatra da su učinili krivična dela koja se gone ili po Interpolovim poternicama ili po pitanju ratnih zločina, ali su im poternice Interpola služile kao obaveštenje drugim zemljama da se traga za tim licima.
Po toj logici, tvrde stručnjaci za Srbiju Danas, naša zemlja bi trebalo ne samo da aktivira postojeće, već i da raspiše nove poternice za otprilike 2.200 novih lica sa kosovske strane koji su učestvovali u zločinima nad Srbima, a to su ona lica koja su još dvehiljaditih godina puštena iz niških i drugih naših zatvora na osnovu tzv. “dobre volje” ili obećanja da će ih međunarodne snage progoniti kada budu otišli na Kosovo.
Do toga, kao što znamo, nikada nije došlo. Stoga vam predstavljamo neke od najvažnijih ljudi koji bi, na osnovu elementarne pravne logike i zadovoljenja osnova pravde i pravičnosti, morali da se nađu na Interpolovoj poternici, ukoliko već na ovoj listi nisu.
Naravno, lista njihovih zločina je mnogo veća. Tako je, recimo, lažni kosovski predsednik Hašim Tači, identifikovan kao učesnik terorističkog napada na pružnom prelazu u Glogovcu, kada su ubijena četiri policajca, a trojica teže ranjena.
On je kao jedan od gospodara rata više puta bio u selu Klečka, kod Lipljana, u vreme kada je tamo bila pritvorena, zlostavljana, a potom i ubijena grupa srpskih civila.
Protiv samozvanog kosovskog premijera Ramuša Haradinaja u Srbiji je poslednjih godina podneto više od 108 krivičnih prijava zbog najstrašnijih zločina - od terorizma, do silovanja, mučenja i ubistava civila. On je lično ubio čak 47 civila. Jedan od najmonstruoznijihh zločina koji se vezuje za njegovo ime datira u junu 1999. godine kada su u Đakovici vojnici pod njegovom komandom ispalili dva hica u dvonedeljnu bebu, a potom joj odsekli glavu.
Jedan od najozloglašenijih albanskih ratnih vođa i političara Agim Čeku komandovao je jedinicom ZENGI, koja je 1991. godine na području Gospića izvršila nekoliko otmica, ubistava i masakr Srba u Gospiću. Odgovorni su za likvidaciju i nestanak od oko 170 Srba. Da stvar bude još gora, generalski čin kod tadašnjeg predsednika Republike Hrvatske, Franje Tuđmana, stekao je zločinačkom akcijom „spržena zemlja“ u Medačkom džepu, septembra 1993. godine.
Dakle, celokupno lažno prištinsko rukovodstvo trebalo bi da bude pod lupom Interpola. S druge strane, ovo nisu jedini Albanci koji bi, po svemu sudeći, morali da se nađu na poternici ove institucije.
U ovaj spisak svakako treba uvrstiti i Nasima Haradinaja, brata od strica Ramuša Haradinaja, koji se javno hvalio da je ubijao Srbe. On je, inače, potpredsednik udruženja veterana OVK, a početkom ove godine bio je među najvećim zagovornicima ukidanja Specijalnog suda za ratne zločine, koje je počinila ta paravojna formacija tokom rata na KiM devedesetih godina.
Na poternici bi trebalo da se nađe i javnosti manje poznat Džavid Haljiti koji je pre rata 1999. godine bio telohranitelj šefa albanske obaveštajne službe ŠIŠ Fatosa Kljosije. On je 2004. godine bio glavni politički i finansijski savetnik Hašima Tačija i organizator transporta nelegalne robe prema Crnoj Gori.
Lista Albanaca se ovde svakako ne završava. Da li će poternice za ovim ljudima biti raspisane, odnosno ponovo aktivirane zavisi od, s jedne strane, ishoda sutrašnjeg glasanja na Generalnoj skupšitni Interpola o prijemu Kosova u ovu organizaciju i, s druge strane, od odgovora Srbije na tu situaciju.