БЕОГРАД СПРЕМА СТРАВИЧАН УДАРАЦ ПРИШТИНИ! Ако Косово уђе у ИНТЕРПОЛ, Албанци су ти који ће доживети ТЕЖАК ПОРАЗ! (ФОТО)
Уколико Косово буде примљено у Интерпол, то би значило ће Албанци расписати потернице против најмање 5.000 Срба који су учествовали у ратним сукобима 1999. године. Србија би у том случају за многим Албанцима, по принципу реципроцитета, морала да распише (или активира постојеће) потернице.
Војни аналитичар и новинар Мирослав Лазански оценио је раније данас за наш портал да би Србија према Интерполу у случају пријема Косова у ову институцију, ttrebalo да се понаша на исти начин, што практично значи да би наша земља морала уврститити (или активирати већ актуелне) потернице за Албанцима који су починили гунсна кривична дела над нашим народом.
Србија је својевремено на листу Интерпола са Косова ставила неких 80 до 100 лица за које сматра да су учинили кривична дела која се гоне или по Интерполовим потерницама или по питању ратних злочина, али су им потернице Интерпола служиле као обавештење другим земљама да се трага за тим лицима.
По тој логици, тврде стручњаци за Србију Данас, наша земља би требало не само да активира постојеће, већ и да распише нове потернице за отприлике 2.200 нових лица са косовске стране који су учествовали у злочинима над Србима, а то су она лица која су још двехиљадитих година пуштена из нишких и других наших затвора на основу тзв. “добре воље” или обећања да ће их међународне снаге прогонити када буду отишли на Косово.
До тога, као што знамо, никада није дошло. Стога вам представљамо неке од најважнијих људи који би, на основу елементарне правне логике и задовољења основа правде и правичности, морали да се нађу на Интерполовој потерници, уколико већ на овој листи нису.
Наравно, листа њихових злочина је много већа. Тако је, рецимо, лажни косовски председник Хашим Тачи, идентификован као учесник терористичког напада на пружном прелазу у Глоговцу, када су убијена четири полицајца, а тројица теже рањена.
Он је као један од господара рата више пута био у селу Клечка, код Липљана, у време када је тамо била притворена, злостављана, а потом и убијена група српских цивила.
Против самозваног косовског премијера Рамуша Харадинаја у Србији је последњих година поднето више од 108 кривичних пријава због најстрашнијих злочина - од тероризма, до силовања, мучења и убистава цивила. Он је лично убио чак 47 цивила. Један од najmonstruoznijihh злочина који се везује за његово име датира у јуну 1999. године када су у Ђаковици војници под његовом командом испалили два хица у двонедељну бебу, а потом јој одсекли главу.
Један од најозлоглашенијих албанских ратних вођа и политичара Агим Чеку командовао је јединицом ЗЕНГИ, која је 1991. године на подручју Госпића извршила неколико отмица, убистава и масакр Срба у Госпићу. Одговорни су за ликвидацију и нестанак од око 170 Срба. Да ствар буде још гора, генералски чин код тадашњег председника Републике Хрватске, Фрање Туђмана, стекао је злочиначком акцијом „спржена земља“ у Медачком џепу, септембра 1993. године.
Дакле, целокупно лажно приштинско руководство требало би да буде под лупом Интерпола. С друге стране, ово нису једини Албанци који би, по свему судећи, морали да се нађу на потерници ове институције.
У овај списак свакако треба уврстити и Насима Харадинаја, брата од стрица Рамуша Харадинаја, који се јавно хвалио да је убијао Србе. Он је, иначе, потпредседник удружења ветерана ОВК, а почетком ове године био је међу највећим заговорницима укидања Специјалног суда за ратне злочине, које је починила та паравојна формација током рата на КиМ деведесетих година.
На потерници би требало да се нађе и јавности мање познат Џавид Хаљити који је пре рата 1999. године био телохранитељ шефа албанске обавештајне службе ШИШ Фатоса Кљосије. Он је 2004. године био главни политички и финансијски саветник Хашима Тачија и организатор транспорта нелегалне робе према Црној Гори.
Листа Албанаца се овде свакако не завршава. Да ли ће потернице за овим људима бити расписане, односно поново активиране зависи од, с једне стране, исхода сутрашњег гласања на Генералној скупшитни Интерпола о пријему Косова у ову организацију и, с друге стране, од одговора Србије на ту ситуацију.