BRISELSKI MONOLOG: Priština novom zabranom pokazala koliko joj je stalo do dijaloga

Javnost je umorna od ponavljanja istih floskula i diplomatskog žargona koji skrivaju prave namere Prištine, a to je da svojim neprijateljskim potezima isprovocira Beograd da burno reaguje. Kako drugačije da se protumači današnja zabrana ulaska na Kosovu srpskom ministru rada, Aleksandru Vulinu, samo dva dana pred novu rundu dijaloga u Briselu? Upitan za razloge, takozvani ministar spoljnih poslova Bašmir Džemaj nije umeo da navede nijedan.

Zabrana Vulinu je došla samo par dana nakon poslednje razgovora u Briselu, održanog 24. januara, kada su se obe strane dogovorile da „tenzije ostave iza sebe i usredsrede se na nastavak dijaloga kome posreduje EU“.

VUČIĆ NAKON PREGOVORA U BRISELU: Dogovorena serija dijaloga, kao i da se "spusti lopta"

S obzirom na to da je briselski dijalog u fazi kada treba ispoštovati dogovoreno, odnosno primeniti postignute sporazume, da li će ova provokacija biti spomenuta za stolom Evropske komisije ili će se to desiti samo u slučaju da Beograd odreaguje? Čini se da su ovakvi postupci prećutno odobravani, jer nikada nisu bili predmet rasprave, ni kada je zabranu ulaska na Kosovo dobio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, a čak ni kada je isto urađeno predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koji je planirao da poseti opštinu Štrpce za pravoslavni Božić.

Ali zato Edita Tahiri uredno daje izjave da je Kosovo „blagovremeno i precizno sprovelo sve sporazume“ postignute u Briselu:

- Mi smatramo da je primena sporazuma najbolji dokaz koji govori o posvećenostima pregovaračkih strana ovom dijalogu. Ono što je potpisano mora da bude konstantno sprovođeno - navela je Tahiri uverena da bi, kako kaže, za Srbiju, umesto da pokazuje fobiju prema fiktivnim ultimatumima, bilo bolje da primeni sporazume potpisane u Briselu. Kao što je Priština ispoštovala sporazum o ZSO?

ZSO: Dogovor samo na papiru

BRISELSKI (NE)SPORAZUM: Ko je svoj deo izvršio, a ko nije i šta će EU uraditi povodom toga?

Jedan od načina na koji Priština blokira formiranje ZSO je taj da ubacuje nova pitanja, nove provokacije, kako bi skrenula pitanje sa primene Briselskih sporazuma.Oni se nadaju da će podstaći Srbiju da odgovori na kontraproduktivan način. Otuda inicijativa o Trepči i poslednji "zahtevi" za priznanje Kosova.

To je uvideo i bivši američki ambasadaor u našoj zemlji Vilijam Montgomeri, koji je naveo da Priština ne podnosi ideju Zajednice srpskih opština i da će sigurno nastaviti da blokira njeno formiranje.

Kompleks tzv. kosovske vlade

Pitanje je šta bi tzv. kosovska vlada radila da je nezavisna? Vidno slaba i u stanju konfuzije, ova rogobatna tvorevina Hašima Tačija nema ni snage, ni hrabrosti da preduzima konkretne korake:

„Mnogo im je lakše da ponovo budu u verbalnom ratu protiv Srba“ - ocenjuje bivši američki ambasador.

Priština je izjave američkog sekretara odbrane Džejmsa Matisa, da podržava formiranje vojske tzv. Kosova, videla kao podršku američke administracije Kosovu, tako da ne čudi ovakav potez. Kosovski Albanci veruju da i EU i SAD imaju mnogo više simpatija prema njima" i zato su mnogo slobodniji u tome da koče proces i da ne daju rezultate.

U trenutku povišenih tenzija na relaciji Beograd-Priština i zveckanjem oružjem na severu KiM gde Srbi imaju većinu, ovakva izjava predstavlja u najmanju ruku hladan tuš za srpske nade u promenu stava zvaničnog Vašingtona.

OVO JE NOVI STAV AMERIKE O KOSOVU: Izjava ministra odbrane ruši SRPSKE nade u Trampa

Ipak, činjenica da je Briselski sporazum tvorevina EU, ona ima i najtežu ulogu - da pokaže svoj autoritet. Dovoljno nam je ispraznih sintagmi i generičkih izjava da „dijalog napreduje u pravom smeru“, sada je vreme za ocenjivanje obe strane, i Beograda i Prištine. Da se vidi ko je svoj deo ispunio, a ko nije. Inače će biti jasno da je EU suviše zauzeta ekspanzijom unutrašnjih problema i suviše slaba da bi njena reč bila poslednja u ovom jednosmernom dijalogu.

N. Aralica