Čomić o važnosti društvenog dijaloga: Uz njega i promenu ponašanja do vladavine prava
Čomić je istakla da su alat za promene na bolje dosledna primena Zakona o planskom sistemu i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, što je, kako je rekla, drugo ime za vladavinu prava
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, izjavila je danas da su dva osnovna problema našeg društva promena moći i nedostatak dijaloga kojim se, kako je navela, mere činjenice.
NAJVAŽNIJA DONACIJA NA KiM: Meridian doneo najmodernije pumpe u poplavljena područja
"Rešenje aerozagađenja je apsolutni cilj za sve nas" Brnabić navela koji su prioritetni projekti u Valjevu
Otvarajući prvi multisektorski društveni dijalog posvećen pitanjima rodne ravnopravnosti u Srbiji, Čomić je kazala da je današnji događaj uvod u početak razgovora koje Srbija treba da vodi o dva osnovna problema našeg društva.
- Prvi je promena moći - tako da se od moći nad nekim u Srbiji dijalogom izgradi moć za nešto, za promene na bolje, za ljude, a sve to dijalogom i promenom ponašanja ljudi na javnim poslovima kojom se gradi vladavina prava - rekla je Čomić na prvom multisektorskorskom društvenom dijalogu kojeg su pokrenuli Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.
Drugi problem je, istakla je ministarka, nedostatak procesa i dijaloga kojim se mere činjenice i kojim se proverljivo i dokazivo faktografski opisuje stanje u Srbiji.
Čomić je istakla da su alat za promene na bolje dosledna primena Zakona o planskom sistemu i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, što je, kako je rekla, drugo ime za vladavinu prava.
- Ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete - rekla je Čomić.
"MILOŠ" STIGAO U PRAVE RUKE - U NAJELITNIJU VOJNU JEDINICU CELOG SVETA! Kadra da izvrši svaki zadatak u Srbiji
SUTRA KREĆE MASOVNA VAKCINACIJA: Na listi prosvetari, Vojska, MUP, ali i još jedna grupa građana
Dodala je da je pol biološka kategorija, a rod društvena kategorija i da je to stanje za koje društvo nosi odgovornost da se menja.
- Društveni dijalog služi tome da se menjaju rodne uloge, s razumevanjem svih zašto je to dobro, za žene, za muškarce, za vladavinu prava i razvoj Srbije - poručila je Čomić.
Skupu se, preko Zoom platforme, obratio i predsednik Odbora za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Tibor Varadi koji je ukazao da je ranije jedno od glavnih nastojanja bilo da se stvore principi, koji su sadržani i u Konvenciji UN, ali da je sada zadatak da se od principa dođe do stvarnosti.
- Od principa do stvarnosti je vrlo težak put na kojem stoje predrasude i običaji, a jedan od značjanih ciljeva dijaloga je da ne gradimo samo principe, već da vidimo i stvarnost i da se suočimo sa predrasudama, a ponekad i sa običajima - rekao je Varadi.
Istakao je da jednakost pretpostavlja i poštovanje različitosti, i da to važi i kod rodne ravnopravnosti.
Zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu, Nađa Chuk, rekla je da načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava i osnov modernog demokratskog društva, ali da se suočavamo sa mnogobrojnim izazovima koji sprečavaju da dođe do primene standarda i da se određene politike pretvore u praksu.
Kako je istakla, među tim izazovima su kritična ranjivost žena izbeglica, povećan broj slučajeva govora zasnovanog na rodnim stereotipima, ekonomska nejednaknost, govor mržnje, različiti oblici nasilja nad ženama.
- Problem porasta nasilja nad ženama je posebno važna tema, zato što se to pokazalo i tokom pandemije, koja je praćena sve češćim izveštavanjima o incidentima i nasilju u porodici. U tom smislu ovaj dijalog je itekako koristan - rekla je Chuk.
Podsetila je da je Savet Evrope 2011.godine doneo Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnom nasilju i dodala taj dokument sadrži dva bitna elementa - poziv za veću jednakost između žena i muškaraca i poruku da nasilje nad ženama i nasilje u porodici nisu privatne stvari.
Chuk je kazala da je tokom pandemije ustanovljena online platforma preko koje države članice SE mogu da predstave svoje inicijative u duhu Istanbulske konvencije.
- Uspostavljena je dobra panevropska platforma za saradnju u ovoj oblasti u čemu je učestvovala i Srbija što je važno jer postoji kontinuirani jaz između standarda rodne ravnopravnosti i njihove implementacije - kazala je Chuk.
