Чомић о важности друштвеног дијалога: Уз њега и промену понашања до владавине права
Чомић је истакла да су алат за промене на боље доследна примена Закона о планском систему и обавезно поступање по препорукама друштвеног дијалога, што је, како је рекла, друго име за владавину права
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Гордана Чомић, изјавила је данас да су два основна проблема нашег друштва промена моћи и недостатак дијалога којим се, како је навела, мере чињенице.
НАЈВАЖНИЈА ДОНАЦИЈА НА КиМ: Меридиан донео најмодерније пумпе у поплављена подручја
"Решење аерозагађења је апсолутни циљ за све нас" Брнабић навела који су приоритетни пројекти у Ваљеву
Отварајући први мултисекторски друштвени дијалог посвећен питањима родне равноправности у Србији, Чомић је казала да је данашњи догађај увод у почетак разговора које Србија треба да води о два основна проблема нашег друштва.
- Први је промена моћи - тако да се од моћи над неким у Србији дијалогом изгради моћ за нешто, за промене на боље, за људе, а све то дијалогом и променом понашања људи на јавним пословима којом се гради владавина права - рекла је Чомић на првом мултисекторскорском друштвеном дијалогу којег су покренули Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Владе Србије.
Други проблем је, истакла је министарка, недостатак процеса и дијалога којим се мере чињенице и којим се проверљиво и доказиво фактографски описује стање у Србији.
Чомић је истакла да су алат за промене на боље доследна примена Закона о планском систему и обавезно поступање по препорукама друштвеног дијалога, што је, како је рекла, друго име за владавину права.
- Ако ико својим идентитетом разуме шта су друштвене неправде, омаловажавање и недостатак људских права у свакодневном животу, онда су то жене Србије и целе планете - рекла је Чомић.
"МИЛОШ" СТИГАО У ПРАВЕ РУКЕ - У НАЈЕЛИТНИЈУ ВОЈНУ ЈЕДИНИЦУ ЦЕЛОГ СВЕТА! Кадра да изврши сваки задатак у Србији
СУТРА КРЕЋЕ МАСОВНА ВАКЦИНАЦИЈА: На листи просветари, Војска, МУП, али и још једна група грађана
Додала је да је пол биолошка категорија, а род друштвена категорија и да је то стање за које друштво носи одговорност да се мења.
- Друштвени дијалог служи томе да се мењају родне улоге, с разумевањем свих зашто је то добро, за жене, за мушкарце, за владавину права и развој Србије - поручила је Чомић.
Скупу се, преко Зоом платформе, обратио и председник Одбора за проучавање националних мањина и људских права Тибор Варади који је указао да је раније једно од главних настојања било да се створе принципи, који су садржани и у Конвенцији УН, али да је сада задатак да се од принципа дође до стварности.
- Од принципа до стварности је врло тежак пут на којем стоје предрасуде и обичаји, а један од значјаних циљева дијалога је да не градимо само принципе, већ да видимо и стварност и да се суочимо са предрасудама, а понекад и са обичајима - рекао је Варади.
Истакао је да једнакост претпоставља и поштовање различитости, и да то важи и код родне равноправности.
Заменица шефа Мисије Савета Европе у Београду, Нађа Chuk, рекла је да начело родне равноправности и недискриминације је једно од темељних људских права и основ модерног демократског друштва, али да се суочавамо са многобројним изазовима који спречавају да дође до примене стандарда и да се одређене политике претворе у праксу.
Како је истакла, међу тим изазовима су критична рањивост жена избеглица, повећан број случајева говора заснованог на родним стереотипима, економска неједнакност, говор мржње, различити облици насиља над женама.
- Проблем пораста насиља над женама је посебно важна тема, зато што се то показало и током пандемије, која је праћена све чешћим извештавањима о инцидентима и насиљу у породици. У том смислу овај дијалог је итекако користан - рекла је Chuk.
Подсетила је да је Савет Европе 2011.године донео Истанбулску конвенцију о спречавању и борби против насиља над женама и породичном насиљу и додала тај документ садржи два битна елемента - позив за већу једнакост између жена и мушкараца и поруку да насиље над женама и насиље у породици нису приватне ствари.
Chuk је казала да је током пандемије установљена online платформа преко које државе чланице СЕ могу да представе своје иницијативе у духу Истанбулске конвенције.
- Успостављена је добра паневропска платформа за сарадњу у овој области у чему је учествовала и Србија што је важно јер постоји континуирани јаз између стандарда родне равноправности и њихове имплементације - казала је Chuk.
