Da li zaista žele bolju Srbiju? Studenti i profesori ćutanjem na nasilje odbacuju principe
Ovako, zaista, nikad nije bilo.
Srbija je, kad govorimo o savremenoj istoriji, u političkim previranjima od početka devedesetih godina. Sukobi pristalica vlasti i opozicije uvek su tinjali, a povremene su umeli da buknu kao šumski požar, ali nikada do sada nisu mladi i besni momci nasrtali na žene iz drugog tabora, nije pet zdravih mladića skakalo da bije starca jer deli bedževe sa simbolom koji se njima ne dopada.
Prosto je neverovatno kakav je talog isplivao u Nišu, u Kragujevcu, u Beogradu… kakav ološ je došao na svoje - da na najpodliji način ponižava pristalice SNS, a sve u ime studeneta i njihove borbe za bolju Srbiju.
Pre četiri meseca, studenti su dobili gotovo plebiscitarnu podršku naroda da izgrade pravednije društvo, da iskorene korupciju, nateraju instuticije da rade, provetre političku scenu i očiste je od posledica nezdravog strančarenja. Sami su se ponudili da to urade, rekli su da umeju i mogu, prijavili su se da budu savest našeg društva, i mi smo to pozdravili.
Priznali smo ih za moralne sudije.
Kad je neko nasrtao na blokade, oni su tražili kažnjavanje, i nasilnici su bili kažnjeni.
Udovoljavano im je kad su zahtevali ostavke funkcionera, smene direktora škola, šibali su kritikom ministre. I nisu dali na sebe – nema studenta čije oslobađanje od krivice nisu izdejstvovali ili upravo rade na tome.
Jedno jedino studenti, izgleda, nisu znali: da uloga savesti jednog društva sa sobom osim ugleda i privilegija nekažnjivosti, nosi i obavezu da se sa jednakom moralnom strogošću odnosi i prema političkim protivnicima.
A mi nismo čuli ni jednu jedinu reč osude nasilja u Kraljevu, Nišu, Bogatiću, Obrenovcu… gde su udarane žene i stari ljudi, I da nisu oni bili na meti, da su batine, kamenice i jaja poniženja dobijali zdravi i pravi, trebalo je reagovati.
Jer, studenti su nam obećali popravljanje Srbije, a ovako, da se bijemo pa ko je jači – umeli smo i bez njih.
Borci za bolju Srbiju, pravedniju, pošteniju, uređeniju… digli su ruke od svojih principa čim ih je prvi put zaista trebalo primeniti.
Kao kad su 15. marta u Beogradu skinuli redarske trake posle prve bačene kamenice!
- Ovo više nije studentski protest - izjavili su i nestali, utopili se u masu. Ma nemojte, a čiji je? Kod koga je, na čiji poziv došlo više od stotinu hiljada ljudi? Naljutila se deca i više nisu htela da se igraju?
Tako i sada…
Reakcija studenata nema.
O verbalnom nasilju pripadnika opoziciije nad nesitomišljenicima na društvenim mrežama, da i ne govorimo. Šta je sve izgovoreno, koliko pretnji upućeno povodom monstruozno iskonstruisanog slučaja sa fotografijom brata mladiča stradalog u Novom Sadu, a plenumi – ni mukajet!
Pa, dragi studenti, i profesori koji ih svojski podržavate, sva je prilika da ćete na ovom ispitu pasti!
Stvari stoje ovako: ili se izjasnite o svim slučajevima nasilja bez obzira na političke preferencije počinilaca, ili zaćutite o svemu!
Sad i ovde pokažite da ste dostojni zadatka kojeg ste se, uz pristanak građana, prihvatili, ili skinite oreole moralne superiornosti i utopite se u masu. Trećeg puta nema.
A mi ćemo se, kao i do sada, snalaziti kako znamo.
Srbija Danas/Kurir
