Danas slavimo Svetog Stefana: Žene OBAVEZNO moraju OVU stvar izneti iz kuće kako bi zaštitile porodicu od NESREĆE i ZLA
Pored krsne slave, obeležava se i treći dan Božića
Pravoslavni vernici danas obeležavaju treći dan Božića, ali i Svetog prvomučenika - arhiđakona Stefana.
Pročitajte i:
On je, prema predanju, bio prvi od sedam đakona, koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato je nazvan arhiđakonom. Živeo je u grčkim oblastima Rimskog carstva i smatra se prvim hrišćaninom koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom.
Smatra se da se stradanje Svetog Stefana zbilo godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Isus Hrist vazneo na nebo.
Krsna slava Nemanjića
Sveti Stevan bio je krsna slava dinastije Nemanjić i patron-zaštitnik svih vladara iz ove porodice. Njegov lik se nalazio na reversu vladarskog pečata kao i na bazi kovanica. Ovo je bio i razlog više da kraljevi iz dinastije Nemanjića pored svog imena dodaju i ime Stefan.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom Pismu Novog Zaveta. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje na kome je osuđen na kamenovanje do smrti. Prema predanju, poslednje reči Svetog Stefana bile su: "Gospode, ne uračunaj im greh ovaj".
Kult ovog sveca je vrlo razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje, a postoji i veliki broj narodnih običaja vezanih za današnji dan.
Iskopane mošti najmlađeg srpskog sveca: Kada smo zavrnuli rukav, videli smo KOŽU, NOKTE i DLAKE!
Najrasprostranjeniji je onaj da se tog dana iznosi božićna slama iz kuće.Naime, od davnina se verovalo u njenu čudotvornu moć, pa se ova slama pažljivo skupljala i polagala na drveće, u torove i svuda gde je trebalo podstaći rod i napredovanje. Slama se iznosi najčešće u vinograd i posipa ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Stavlja se u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića.
Zato se i danas zadržao običaj da se ova, božićna slama na Stevanjdan iznosi iz kuće i polaže na mesta gde je domaćinima bitno da imaju napredka (u poljima, njivama, baštama...) Šta god da uradite sa njom, narod kaže, nikako je ne smete bacati, a prema verovanju, trebalo bi da je uklone žene i to ćuteći - da se ne čuje da Božić odlazi!
