Данас славимо Светог Стефана: Жене ОБАВЕЗНО морају ОВУ ствар изнети из куће како би заштитиле породицу од НЕСРЕЋЕ и ЗЛА
Поред крсне славе, обележава се и трећи дан Божића
Православни верници данас обележавају трећи дан Божића, али и Светог првомученика - архиђакона Стефана.
Прочитајте и:
Он је, према предању, био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Живео је у грчким областима Римског царства и сматра се првим хришћанином који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.
Сматра се да се страдање Светог Стефана збило годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христ вазнео на небо.
Крсна слава Немањића
Свети Стеван био је крсна слава династије Немањић и патрон-заштитник свих владара из ове породице. Његов лик се налазио на реверсу владарског печата као и на бази кованица. Ово је био и разлог више да краљеви из династије Немањића поред свог имена додају и име Стефан.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење на коме је осуђен на каменовање до смрти. Према предању, последње речи Светог Стефана биле су: "Господе, не урачунај им грех овај".
Култ овог свеца је врло развијен у српском народу и подигнуто је преко 40 храмова са његовим именом. Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а постоји и велики број народних обичаја везаних за данашњи дан.
Ископане мошти најмлађег српског свеца: Када смо заврнули рукав, видели смо КОЖУ, НОКТЕ и ДЛАКЕ!
Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће.Наиме, од давнина се веровало у њену чудотворну моћ, па се ова слама пажљиво скупљала и полагала на дрвеће, у торове и свуда где је требало подстаћи род и напредовање. Слама се износи најчешће у виноград и посипа испод чокота, ради бољег рода грожђа. Ставља се у гнезда да кокошке боље носе јаја и легу више пилића.
Зато се и данас задржао обичај да се ова, божићна слама на Стевањдан износи из куће и полаже на места где је домаћинима битно да имају напредка (у пољима, њивама, баштама...) Шта год да урадите са њом, народ каже, никако је не смете бацати, а према веровању, требало би да је уклоне жене и то ћутећи - да се не чује да Божић одлази!
