DAVALI MILIONE EVRA KOJE NE MOGU DA NAPLATE: Kako su pokušali da unište Komercijalnu banku
Za prevaru i loše upravljanje se možda ne bi ni saznalo da nije urađena eksterna revizija poslovanja
Komercijalna banka, koja je u većinskom državnom vlasništvu, jedna od najjačih banaka koje posluju u Srbiji, dala je 230 miliona evra kredita koje ne može da naplati. Banka je iz godine u godinu beležila plus u poslovanju i svi su mislili da je ona jedno od najjačih državnih preduzeća koje neprekidno raste. Malverzacije i lažni rezultati poslovanja banke otkriveni su zahvaljujući sporazumom koji je Srbija sklopila sa MMF.
Šta je NPL?
NPL-ovi (Nonperforming loan) su dati krediti koji se ne vraćaju duže od 90 ili 180 dana u zavisnosti od toga kome su dati i za koje ne postoji interesovanje da budu vraćeni.
MMF je dao nalog Srbiji da se uradi ocena aktive, kredita u 16 banaka u Srbiji, takozvani AQR, kako bi se utvrdila visina nenaplativih kredita u srpskim bankama. Tada, 2014. godine, u vanrednoj eksternoj reviziji, koju je naložila Narodna Banka Srbije, otkriveno je da 230 miliona evra u Komercijalnoj banci nisu klasifikovani kao NPL-ovi (Nonperforming loan), nenaplativi krediti.
Od 2013. godine Komercijalna banka počinje da posluje u minusu, ali u javnost iznosi podatke o dobrom poslovanju iako je to daleko od istine.
Da stvar bude gora, u tom periodu, kada Komercijalna banka beleži minus u poslovanju, isplaćivani su bonusi članovima Izvršnog odbora u visini od 30.000 do 50.000 evra godišnje iako su stvarni rezultati njihovog rada bili katastrofalni.
Naime, Komercijalna banka je prikazivala da posluje dobro, a zapravo je ovom revizijom otkriveno da je poslovala u minusu još od 2013. godine. Tako se u izveštaju iz 2017. godine vidi da je Komercijalna banka imala minus 2015. godine u iznosu od šest milijardi i 175 miliona dinara, a 2016. godine osam milijardi i 337 miliona dinara. Taj minus se nije pojavio tek tako 2015. godine, već je postojao još od 2013. godine, samo ga je tadašnje rukovodstvo Komercijalne banke sakrivalo ne prikazujući stvarno stanje nenaplativih kredita.
U izveštaju iz 2017. godine vidi se i stvarno stanje nenaplativih kredita, tako da je 2015. godine Komercijalna banka imala nenaplative kredite u vrednosti od 13 milijardi dinara, a 2016. godine u vrednosti od skoro 15 milijardi dinara, što dođe oko 230 miliona evra.
Procenat nenaplativih kredita na nivou Komercijalne banke kao celine iznosio je više od 25 odsto, dok je u nekim filijalama, kao što je Filijala Niš, procenat NPL-a bio čak 47 odsto.
Za novac koji su tadašnji rukovodioci Komercijalne banke bukvalno poklonili privatnicima i time im napunili parama džepove i privatne fondove, mogla je da se sagradi i opremi jedna cela VMA.
Postavlja se pitanje kako je procenat nenaplativih kredita mogao uopšte da bude 47 odsto sem ukoliko nije bilo određenih malverzacija? Ako se uzme u obzir da kredite izdaju profesionalni bankari sa višegodišnjim iskustvom, koji procenjuju rizik pre davanja kredita, prosto je nelogično kako je neko mogao da izda polovinu vrednosti kredita koje nije mogao da naplati, a da nije došlo do velike recesije koja bi uništila privrednu aktivnost i samim tim onemogućila kompanije da vraćaju kredite.
Najveći krediti koji su u Komercijalnoj banci nakon revizije klasifikovani kao nenaplativi su krediti koji su dati "Viktoriji Group" u vrednosti od 45 miliona evra, "Farmakomu" u vrednosti od 40 miliona evra, "Rudnap Group" u vrednosti od 25 miliona evra...
Kada je afera u Komerijalnoj banci razotkrivena ceo stari menadžment - predsednik Ivica Smolić, zamenik Dragan Santovac, član Izvršnog odbora Andrijana Milanović, bili su primorani da daju ostavke. Međutim, umesto da to bude kazna za njih, oni na zahtev EBRD-a i tadašnjeg ministra finansija Dušana Vujovića dobijaju otpremninu - Smolić u iznosu od 530.000 evra, Santovac od 320.000 evra, a ostali smenjeni članovi Izvršnog odbora po 60.000 evra. Da tu ne bude kraj, oni su pre dva meseca tužili Komercijalnu banku po osnovu neisplaćenog LTI (Long Term Incentive) i traže novac od 60.000 do 100.000 evra.
Nakon njih na čelo Izvršnog odbora banke dolazi Aleksandar Piker ispred EBRD. Na čelo Upravnog odbora trenutno je Mila Korugić Milošević, koja je ranije bila član Upravnog odbora, a kao predstavnici Ministarstva finansija u Upravni odbor dolaze Mirjana Čojbašić, koja je neko vreme bila i predsednik Upravnog odbora, i Milena Kovačević kako bi utvrdili kako je došlo do tolikih malverzacija i do toga da učešće nenaplativih kredita bude 25 posto ukupnih kredita.
Aleksandar Piker podnosi krivičnu prijavu protiv Slađane Jelić, člana Izvršnog odbora, i nakon dve godine samostalno odlučuje da napusti banku. Upravni odbor na čelu sa Milom Korugić Milošević za tri godine ne uspeva da utvrdi odgovornost pojedinaca za katastrofalne odluke koje su pretile da unište banku. Upravni odbor po zakonu je dužan da vrši nadzor nad poslovanjem banke.
Najavljena moguća privatizacija Komercijalne banke je upalila lampice kod tajkuna da bi lako i izuzetno povoljno mogli da se dočepaju još jednog giganta srpske privrede. Po ustaljenoj metodi tajnog, unutrašnjeg uništavanja kompanije, kako bi je što jeftinije preuzeli, počeli su još 2013. godine da uništavaju Komercijalnu banku kako bi joj što više oborili vrednost. Dok se sve privatne kompanije, koje planiraju da se prodaju, trude da sebi što više povećaju cenu pre prodaje, dotle je po ustaljenom modelu pljačkaške privatizacije cilj što više oslabiti državnu kompanije pre prodaje, kako bi se stvorila atmosfera da je potrebno što pre privatizovati kompaniju kako ona ne bi više gubila na vrednosti i kako bi se nesposobni menadžment što pre sklonio. Neretko je da je taj nesposobni menadžment često postajao i novi vlasnik kompanije, a u slučaju ovako velikih giganata postajao bogato nagrađivan od strane tajkuna za čije interese se radilo.
Do objavljivanja ovog teksta zvaničan odgovor Komercijalne banke na naša pitanja nismo dobili.
