ДАВАЛИ МИЛИОНЕ ЕВРА КОЈЕ НЕ МОГУ ДА НАПЛАТЕ: Како су покушали да униште Комерцијалну банку

Комерцијална банка, која је у већинском државном власништву, једна од најјачих банака које послују у Србији, дала је 230 милиона евра кредита које не може да наплати. Банка је из године у годину бележила плус у пословању и сви су мислили да је она једно од најјачих државних предузећа које непрекидно расте. Малверзације и лажни резултати пословања банке откривени су захваљујући споразумом који је Србија склопила са ММФ.

ММФ је дао налог Србији да се уради оцена активе, кредита у 16 банака у Србији, такозвани AQR, како би се утврдила висина ненаплативих кредита у српским банкама. Тада, 2014. године, у ванредној екстерној ревизији, коју је наложила Народна Банка Србије, откривено је да 230 милиона евра у Комерцијалној банци нису класификовани као НПЛ-ови (Нонперформинг лоан), ненаплативи кредити.

Од 2013. године Комерцијална банка почиње да послује у минусу, али у јавност износи податке о добром пословању иако је то далеко од истине.

Да ствар буде гора, у том периоду, када Комерцијална банка бележи минус у пословању, исплаћивани су бонуси члановима Извршног одбора у висини од 30.000 до 50.000 евра годишње иако су стварни резултати њиховог рада били катастрофални.

Наиме, Комерцијална банка је приказивала да послује добро, а заправо је овом ревизијом откривено да је пословала у минусу још од 2013. године. Тако се у извештају из 2017. године види да је Комерцијална банка имала минус 2015. године у износу од шест милијарди и 175 милиона динара, а 2016. године осам милијарди и 337 милиона динара. Тај минус се није појавио тек тако 2015. године, већ је постојао још од 2013. године, само га је тадашње руководство Комерцијалне банке сакривало не приказујући стварно стање ненаплативих кредита.

У извештају из 2017. године види се и стварно стање ненаплативих кредита, тако да је 2015. године Комерцијална банка имала ненаплативе кредите у вредности од 13 милијарди динара, а 2016. године у вредности од скоро 15 милијарди динара, што дође око 230 милиона евра.

Проценат ненаплативих кредита на нивоу Комерцијалне банке као целине износио је више од 25 одсто, док је у неким филијалама, као што је Филијала Ниш, проценат НПЛ-а био чак 47 одсто.

Поставља се питање како је проценат ненаплативих кредита могао уопште да буде 47 одсто сем уколико није било одређених малверзација? Ако се узме у обзир да кредите издају професионални банкари са вишегодишњим искуством, који процењују ризик пре давања кредита, просто је нелогично како је неко могао да изда половину вредности кредита које није могао да наплати, а да није дошло до велике рецесије која би уништила привредну активност и самим тим онемогућила компаније да враћају кредите.

Највећи кредити који су у Комерцијалној банци након ревизије класификовани као ненаплативи су кредити који су дати "Викторији Гроуп" у вредности од 45 милиона евра, "Фармакому" у вредности од 40 милиона евра, "Руднап Гроуп" у вредности од 25 милиона евра...

Када је афера у Комеријалној банци разоткривена цео стари менаџмент - председник Ивица Смолић, заменик Драган Сантовац, члан Извршног одбора Андријана Милановић, били су приморани да дају оставке. Међутим, уместо да то буде казна за њих, они на захтев ЕБРД-а и тадашњег министра финансија Душана Вујовића добијају отпремнину - Смолић у износу од 530.000 евра, Сантовац од 320.000 евра, а остали смењени чланови Извршног одбора по 60.000 евра. Да ту не буде крај, они су пре два месеца тужили Комерцијалну банку по основу неисплаћеног ЛТИ (Лонг Терм Инцентиве) и траже новац од 60.000 до 100.000 евра.

Након њих на чело Извршног одбора банке долази Александар Пикер испред ЕБРД. На чело Управног одбора тренутно је Мила Коругић Милошевић, која је раније била члан Управног одбора, а као представници Министарства финансија у Управни одбор долазе Мирјана Чојбашић, која је неко време била и председник Управног одбора, и Милена Ковачевић како би утврдили како је дошло до толиких малверзација и до тога да учешће ненаплативих кредита буде 25 посто укупних кредита. 

Александар Пикер подноси кривичну пријаву против Слађане Јелић, члана Извршног одбора, и након две године самостално одлучује да напусти банку. Управни одбор на челу са Милом Коругић Милошевић за три године не успева да утврди одговорност појединаца за катастрофалне одлуке које су претиле да униште банку. Управни одбор по закону је дужан да врши надзор над пословањем банке. 

Најављена могућа приватизација Комерцијалне банке је упалила лампице код тајкуна да би лако и изузетно повољно могли да се дочепају још једног гиганта српске привреде. По устаљеној методи тајног, унутрашњег уништавања компаније, како би је што јефтиније преузели, почели су још 2013. године да уништавају Комерцијалну банку како би јој што више оборили вредност. Док се све приватне компаније, које планирају да се продају, труде да себи што више повећају цену пре продаје, дотле је по устаљеном моделу пљачкашке приватизације циљ што више ослабити државну компаније пре продаје, како би се створила атмосфера да је потребно што пре приватизовати компанију како она не би више губила на вредности и како би се неспособни менаџмент што пре склонио. Неретко је да је тај неспособни менаџмент често постајао и нови власник компаније, а у случају овако великих гиганата постајао богато награђиван од стране тајкуна за чије интересе се радило. 

До објављивања овог текста званичан одговор Комерцијалне банке на наша питања нисмо добили.