Bili smo deo akcije spasavanja zavejanih meštana na Jadovniku, najviše se radovali hrani, ali i što nisu sami (FOTO)

Ekipa portala SrbijaDanas.com imala je ekskluzivnu priliku da se sa spasiocima otisne na put i učestvuje u akciji spasavanja zavejanih građana u selima planine Jadovnik, u blizini Prijepolja.

"Malo ti pleše auto Mosure“, začikava Siniša Lučić svog kolegu Radoja Mosurovića zbog toga što mu auto ševrda levo-desno po snegu dok vozi planinskim putem ka selu Milakovići. Međutim "zlatne“ su ruke Mosura koji savršeno pravi razliku gde je zavejani put, koji je leti ustvari makadam (kamen i prašina) a zimi se od snega ne razlikuje gde je tačno ivica od provalije iz koje više nema spasa ako se upadne.

Siniša i Mosur su vatrogasci-spasioci Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije u Opštini Prijepolje. Danas su ekipi portala SrbijaDanas ukazali čast da sa njima zajedno odu u zavejana planinska sela planine Jadovnik. Današnja misija bila je odnošenje hrane i osnovnih životnih potrepština Budimiru Radivojeviću koji je jedini stanovnik sela Milakovići, na skoro 1.500 metara nadmorske visine. Posle toga obišli su i jedinu porodicu u Tičijem polju, da provere da li im nešto treba. U pitanju je porodica Lazović, rođaci čuvenog pokojnog glumca Danila Lazovića.

DANAS ĆE SE SRBIJA OKOVATI LEDOM! Vremenska prognoza od koje se diže kosa!

Motor automobila „Lada Niva“ bukvalno „brekće“ dok se pod pogonom na sva četiri točka penjemo strminom u daleko planinsko selo.

- Ovde malo ko i leti zalazi. Put je nezgodan, prašina na sve strane. Nije ni leti preporučljivo da se ide bez nekoga ko poznaje kraj – objašnjava Siniša.

Naš fotograf Saša Džambić pita da li može da se stane da slika fantastične predele, međutim odmah dobija negativan odgovor.

- Ako bi se ovde stalo, ne bi više uspeli da krenemo od snega. Ne smemo doći u situaciju da posle nas spasavaju. Ovde samo Mosur sme da vozi ovim putem. Čekaj neku čistinu na uzvišici, pa ćemo da vidimo šta možemo – objašnjava Siniša.

Vatrogasci-spasioci zimi redovno obilaze zabačena sela i odnose ljudima hranu i osnovne potrepštine. Leti im je glavni zadatak gašenje šumskih požara.

- Isto je i jedno i drugo. Teško je reći šta je teže. Sad je teško raditi na ovolikom minusu, ali leti vatra ume da guta sve i onda ume da bude jako nezgodno – dodaje Mosur.

Čika Buda ih dočekuje s osmehom. Trenutno mu je u poseti rođak Blagoje, inače je potpuno sam tokom cele zime. Odmah na sto iznosi rakiju od šljive i pršutu.

- Morate se zagrejati, a i da nazdravite sa mnom. Ovi moji spasioci nikada neće da piju, pravdaju se da su na zadatku – žali se Buda.

- Ne smeta mi samoća i ne plašim se. Nema ovde nikog osim mene. Zimi temperatura ide i ispod minus 30, tako da ne brinem da bilo ko može da me iznenadi. Ovde na ovakvoj hladnoći ne dolaze ni vukovi ni lisice, a kamoli ljudi – priča čika Buda, a po osmehu se vidi da mu je drago što ima društvo koje mu nije često. 

Ipak iznenadio nas je kada je rekao da se nikada ne bi preselio.

- Ne bih menjao sada svoj život ni da mi date stan u centru Beograda. Ovde sam navikao, ova priroda je prelepa – zaključuje čika Buda.

Zadržavanje kod čika Bude ograničava se na pola sata. Mora odmah da se ide u Tičije polje dok je još dan.
- Ne valja kad uhvati mrak, mnogo je teže voziti – objašnjava Mosur.

Dovezao nas je Mosur do ruba sela, ali je za dalje naredio izlazak iz auta i pešačenje.

- Nema druge, moraćete malo i pešice. Pustite nas dvojicu napred, a vi gazite po našim tragovima da bi vam bilo lakše. Nemojte se junačiti jer ćete se brzo umoriti – upozorava nas Siniša.

U Tičijem gnezdu zatičemo deda Kostu, baku Radojku i njihovog sina Miloljuba. Porodica Lazović je nešto poput zimskih čuvara ovog sela. Kažu da im ne smeta, ali da im je žao što posle njih sigurno niko više neće ostati tu da žive. Nadaju se jedino da će barem projekat etno sela zaživeti, pa da će makar leti dolaziti turisti.

Baka Radojka odmah na sto iznosi vruću pogaču, mladi sir, kajmak, ovčiju šunku... Ne dolazi u obzir opravdanje da smo već posluženi u prethodnoj kući.

 - Ovako je nama stalno. Ne smemo da se zadržavamo jer moramo dalje, a ljudi uvek hoće da nas počaste – dodaje Siniša.

Ovaj put zbog nas prave izuzetak i sedaju. Deda Kosta nam objašnjava da je u ovoj kući rođen Danilo Lazović i da je uvek tu rado dolazio.

Priča se zahuktava do Prvog i Drugog svetskog rata, ali vremena nema dalje da je slušamo. Mosur naređuje polazak jer mrak počinje da se „kači“ za vrh planine.

- Nema šale sa prirodom. Ovo je danas rutinski zadatak. Imali smo sreće da nismo morali da stavljamo lance na džip, onda bi mnogo sporije vozili i sve bi trajalo čak i do kasno u noć. Danas nije ni sneg padao, pa su putevi barem malo utabani od prošle patrole – tvrdi Mosur.

Pešačimo natrag 15 minuta do „Lade Nive“. Iako danas nije veliki minus, tek oko 5 stepeni ispod nule, subjektivan utisak na vrhu Jadovnika je da je minus beskonačno.

- Ugrejaćete se brzo u autu, ne brinite, u štabu smo za sat vremena.

U ovoj kući žive rođaci glumca Danila Lazovića!

Porodica Lazović jedina čuva selo Tičije Polje na planini Jadovnik kod Prijepolja

Ekipa portala SrbijaDanas danas je ekskluzivno sa spasiocima-vatrogascima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije obišla selo Tičije Polje na planini Jadovnik kod Prijepolja.

U ovom selu živi samo porodica Lazović, deka Kosta, baka Radojka i njihov sin Miloljub. Oni su rođaci čuvenog glumca Danila Lazovića.

- U ovoj kući je rođen Danilo. Majka mu se porodila u Brodarevu, ali su ga odmah ovde doneli – objašnjava deka Kosta.

On dodaje da je Danilo voleo da dolazi u Tičije Polje.

- Nema čoveka kojeg ovi predeli  ne bi oduševili. Odavde se vide crnogorske planine, a pogled puca u nedogled. Nema čoveka koji ovde ne bi uživao. Samo kad ne bi bili ovoliko odsečeni od civilizacije – dodaje deka Kosta. Pogledajte kako je bilo u poseti kući Lazovića.

Do Tičijeg Polja se stiže planinskim makadamom, uzanim putem koji je sada prekrivenm snegom dubokim do pojasa. Ovde osim vatrogasaca-spasilaca niko ni ne zalazi pre aprila. Ovi junaci Srbije na svakih nekoliko dana obilaze ljude koji će tu ostati zavejani do proleća, rizikujući i svoje živote na opasnim planinskim obroncima.

Kiša u Prijepolju otežava povratak!

Sa Radojem Mosurovićem i Sinišom Lučićem, vatrogascima-spasiocima Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije vraćamo se u civilizaciju kasno u noć.

U tim trenucima Prijepolje počinje da zasipa ledena kiša.

- U pravi čas. Bilo bi mnogo čupavo da samo zakasnili. Ovako smo bezbedno stigli nazad – naglavašava Siniša, iskusni spasilac koji će u junu u penziju.

Zahvaljujemo se našim domaćinima što su pristali da naspovedu sa sobom u spasavanje zavejanih u ekstremnim uslovima. Želimo im što manje posla, a što više rutinskog odnošenja hrane onima u zavejanim selima, kojima od dolaska ovih spasilaca bukvalno zavisi život.