Били смо део акције спасавања завејаних мештана на Јадовнику, највише се радовали храни, али и што нису сами (ФОТО)

Екипа портала SrbijaDanas.com имала је ексклузивну прилику да се са спасиоцима отисне на пут и учествује у акцији спасавања завејаних грађана у селима планине Јадовник, у близини Пријепоља.

"Мало ти плеше ауто Мосуре“, зачикава Синиша Лучић свог колегу Радоја Мосуровића због тога што му ауто шеврда лево-десно по снегу док вози планинским путем ка селу Милаковићи. Међутим "златне“ су руке Мосура који савршено прави разлику где је завејани пут, који је лети уствари макадам (камен и прашина) а зими се од снега не разликује где је тачно ивица од провалије из које више нема спаса ако се упадне.

Синиша и Мосур су ватрогасци-спасиоци Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије у Општини Пријепоље. Данас су екипи портала СрбијаДанас указали част да са њима заједно оду у завејана планинска села планине Јадовник. Данашња мисија била је одношење хране и основних животних потрепштина Будимиру Радивојевићу који је једини становник села Милаковићи, на скоро 1.500 метара надморске висине. После тога обишли су и једину породицу у Тичијем пољу, да провере да ли им нешто треба. У питању је породица Лазовић, рођаци чувеног покојног глумца Данила Лазовића.

ДАНАС ЋЕ СЕ СРБИЈА ОКОВАТИ ЛЕДОМ! Временска прогноза од које се диже коса!

Мотор аутомобила „Лада Нива“ буквално „брекће“ док се под погоном на сва четири точка пењемо стрмином у далеко планинско село.

- Овде мало ко и лети залази. Пут је незгодан, прашина на све стране. Није ни лети препоручљиво да се иде без некога ко познаје крај – објашњава Синиша.

Наш фотограф Саша Џамбић пита да ли може да се стане да слика фантастичне пределе, међутим одмах добија негативан одговор.

- Ако би се овде стало, не би више успели да кренемо од снега. Не смемо доћи у ситуацију да после нас спасавају. Овде само Мосур сме да вози овим путем. Чекај неку чистину на узвишици, па ћемо да видимо шта можемо – објашњава Синиша.

Ватрогасци-спасиоци зими редовно обилазе забачена села и односе људима храну и основне потрепштине. Лети им је главни задатак гашење шумских пожара.

- Исто је и једно и друго. Тешко је рећи шта је теже. Сад је тешко радити на оволиком минусу, али лети ватра уме да гута све и онда уме да буде јако незгодно – додаје Мосур.

Чика Буда их дочекује с осмехом. Тренутно му је у посети рођак Благоје, иначе је потпуно сам током целе зиме. Одмах на сто износи ракију од шљиве и пршуту.

- Морате се загрејати, а и да наздравите са мном. Ови моји спасиоци никада неће да пију, правдају се да су на задатку – жали се Буда.

- Не смета ми самоћа и не плашим се. Нема овде никог осим мене. Зими температура иде и испод минус 30, тако да не бринем да било ко може да ме изненади. Овде на оваквој хладноћи не долазе ни вукови ни лисице, а камоли људи – прича чика Буда, а по осмеху се види да му је драго што има друштво које му није често. 

Ипак изненадио нас је када је рекао да се никада не би преселио.

- Не бих мењао сада свој живот ни да ми дате стан у центру Београда. Овде сам навикао, ова природа је прелепа – закључује чика Буда.

Задржавање код чика Буде ограничава се на пола сата. Мора одмах да се иде у Тичије поље док је још дан.
- Не ваља кад ухвати мрак, много је теже возити – објашњава Мосур.

Довезао нас је Мосур до руба села, али је за даље наредио излазак из аута и пешачење.

- Нема друге, мораћете мало и пешице. Пустите нас двојицу напред, а ви газите по нашим траговима да би вам било лакше. Немојте се јуначити јер ћете се брзо уморити – упозорава нас Синиша.

У Тичијем гнезду затичемо деда Косту, баку Радојку и њиховог сина Милољуба. Породица Лазовић је нешто попут зимских чувара овог села. Кажу да им не смета, али да им је жао што после њих сигурно нико више неће остати ту да живе. Надају се једино да ће барем пројекат етно села заживети, па да ће макар лети долазити туристи.

Бака Радојка одмах на сто износи врућу погачу, млади сир, кајмак, овчију шунку... Не долази у обзир оправдање да смо већ послужени у претходној кући.

 - Овако је нама стално. Не смемо да се задржавамо јер морамо даље, а људи увек хоће да нас почасте – додаје Синиша.

Овај пут због нас праве изузетак и седају. Деда Коста нам објашњава да је у овој кући рођен Данило Лазовић и да је увек ту радо долазио.

Прича се захуктава до Првог и Другог светског рата, али времена нема даље да је слушамо. Мосур наређује полазак јер мрак почиње да се „качи“ за врх планине.

- Нема шале са природом. Ово је данас рутински задатак. Имали смо среће да нисмо морали да стављамо ланце на џип, онда би много спорије возили и све би трајало чак и до касно у ноћ. Данас није ни снег падао, па су путеви барем мало утабани од прошле патроле – тврди Мосур.

Пешачимо натраг 15 минута до „Ладе Ниве“. Иако данас није велики минус, тек око 5 степени испод нуле, субјективан утисак на врху Јадовника је да је минус бесконачно.

- Угрејаћете се брзо у ауту, не брините, у штабу смо за сат времена.

У овој кући живе рођаци глумца Данила Лазовића!

Породица Лазовић једина чува село Тичије Поље на планини Јадовник код Пријепоља

Екипа портала СрбијаДанас данас је ексклузивно са спасиоцима-ватрогасцима Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије обишла село Тичије Поље на планини Јадовник код Пријепоља.

У овом селу живи само породица Лазовић, дека Коста, бака Радојка и њихов син Милољуб. Они су рођаци чувеног глумца Данила Лазовића.

- У овој кући је рођен Данило. Мајка му се породила у Бродареву, али су га одмах овде донели – објашњава дека Коста.

Он додаје да је Данило волео да долази у Тичије Поље.

- Нема човека којег ови предели  не би одушевили. Одавде се виде црногорске планине, а поглед пуца у недоглед. Нема човека који овде не би уживао. Само кад не би били оволико одсечени од цивилизације – додаје дека Коста. Погледајте како је било у посети кући Лазовића.

До Тичијег Поља се стиже планинским макадамом, узаним путем који је сада прекривенм снегом дубоким до појаса. Овде осим ватрогасаца-спасилаца нико ни не залази пре априла. Ови јунаци Србије на сваких неколико дана обилазе људе који ће ту остати завејани до пролећа, ризикујући и своје животе на опасним планинским обронцима.

Киша у Пријепољу отежава повратак!

Са Радојем Мосуровићем и Синишом Лучићем, ватрогасцима-спасиоцима Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије враћамо се у цивилизацију касно у ноћ.

У тим тренуцима Пријепоље почиње да засипа ледена киша.

- У прави час. Било би много чупаво да само закаснили. Овако смо безбедно стигли назад – наглавашава Синиша, искусни спасилац који ће у јуну у пензију.

Захваљујемо се нашим домаћинима што су пристали да насповеду са собом у спасавање завејаних у екстремним условима. Желимо им што мање посла, а што више рутинског одношења хране онима у завејаним селима, којима од доласка ових спасилаца буквално зависи живот.