Đorđe (10) je rođen sa telesnom manom, a zahvaljujući doktoru Uroševiću odsad će biti kao svi dečaci!

Đorđe Blagojević (10) iz Lazarevca rođen je bez desnog uva, ali zahvaljujući doktoru Aleksandru Uroševiću, specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije, njegov estetski problem rešen je na najbolji mogući način.

Dečak je, naime, dobio uvo koje izgleda kao da je prirodno. Urošević je usavršio posebnu tehniku rekonstrukcije ušne školjke od rebarne hrskavice u klinici "Bizet" u Parizu, kod jednog od najboljih svetskih stručnjaka u toj oblasti, profesorke Fransoaz Firmin, a danas je uspešno primenjuje u Klinici za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Tehnika se izvodi samo u najvećim svetskim centrima, ne radi je nijedna klinika u regionu, veoma je skupa, a pacijentima u Srbiji sada je dostupna o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osuguranje, odnosno sa overenom zdravstvenom knjižicom.

- Tehnika je veoma zahtevna i kompleksna jer je sama ušna školjka po svom obliku vrlo složena, trodimenzionalna - kaže Urošević i dodaje da je od 2016. godine, kad se vratio sa usavršavanja, uradio četiri takve rekonstrukcije uva kod dece i odraslih.

Pojašnjava da je u KCS radio parcijalne rekonstrukcije kod pacijenata koji su bez dela ušne školjke ostali nakon saobraćajnih nesreća, karcinoma i drugih trauma, ali da je nastavio da radi totalne rekonstrukcije u Institutu za majku i dete sa doktorom Aleksandrom Vlahovićem.

- Posebnu zahvalnost dugujem doktoru Radoju Simiću, direktoru Instituta za majku i dete, koji mi je omogućio da radim te operacije kod dece - kaže Urošević i dodaje da se u Srbiji godišnje sa tom anomalijom rodi oko desetak mališana.

Procedura se kod dece izvodi u devetoj, desetoj godini života, kad im je obim grudi razvijen da ima dovoljno materijala da se uzme od rebarne hrskavice, dok ušna školjka u tom uzrastu već dostiže veličinu kao kod odraslog čoveka.

- Procedura se izvodi u dva akta. U prvom aktu se uzima rebarna hrskavica, a zatim se pravi prostor na mestu gde treba da se rekonstruiše ušna školjka. Od rebarne hrskavice se napravi okvir koji se plasira u džep i nakon vakuma dobija otisak, konture normalnog uva - pojašnjava Urošević.

Drugi akt se izvodi šest meseci kasnije i tada se uvo odvaja i pravi prostor iza njega. Desetogodišnjem Đorđu Blagojeviću rekonstrukcija je urađena 24. novembra prošle godine i prve fotografije rekonstruisane desne ušne školjke otišle su prvo kod profesorke Firmin u Francusku.

U aprilu Đorđa očekuje drugi akt procedure - odvajanje ušne školjke ali doktor Urošević kaže da je najkomplikovaniji deo procedure prošao.

Firmin je rekonstrukciju ušne školjke od rebarne hrskavice počela da radi 1984.godine, tehniku je učila u Japanu, ali ju je kasnije značajno unapredila. Do sada je uradila oko 2.200 takvih zahvata, a priliku da sa njom rade i od nje uče imao je mali broj svetskih lekara.

Majka dečaka Marija Blagojević kaže da je oduševljena jer je sve dobro ispalo već posle prve operacije.

- Kad je Đorđe rođen bez uva, rekli su mi da je moguća rekonstrukcija, ali sam očekivala plastiku. Nisam ni sanjala da će biti moguće da dobije skoro prirodno uvo, jer takve procedure nisu rađene u Srbiji - pojašnjava Blagojević.

Strah da ga okolina neće prihvatiti, da će ga deca zadirkivati, bio je stalno prisutan kod roditelja.

- Nije lako nositi se sa tim, ali posebnu zahvalnost dugujemo Aleksandru Vlahoviću iz Instituta, koji nam je ulivao nadu, davao savete kako da se nosimo sa tim. Sreća što živimo u maloj sredini pa su ga drugari prihvatili i nije bilo zadirkivanja - priča Marija.

Nikada neće zaboraviti tih šest sati, koliko je trajala operacija, provedenih u čekaonici Instituta za majku i dete.

- Čim sam videla nasmejane lekare kako silaze niz stepenište, znala sam da je sve u redu i više suze nisam mogla da zaustavim - priseća se Marija.