Dunav kamen spoticanja: Srbija ni 27 godina od raspada SFRJ nema utvrđenu granicu sa Hrvatskom
Jedna od redovnih tema razgovora srpskih i hrvatskih zvaničnika je i pitanje razgraničenja između dve države.
Iako su od raspada SFRJ prošle dve i po decenije, dve bivše jugoslovenske republike nikako da se dogovore kuda ide međusobna granica. Najveći izvor nesporazuma je potpuno različito viđenje razgraničenja na Dunavu.
Srbija se zalaže da sporna granica od 145 kilometara duž Dunava ide sredinom reke. Hrvatska hoće da granica "vrluda" cik-cak, sa jedne na drugu obalu i prati granice katastarskih opština koje je pre vek i po iscrtala Austrougarska.
Kako razgovori između Zagreba i Beograda već 20 godina ne daju rezultate, moglo bi se dogoditi da granicu na Dunavu iscrtaju "nezavisni" međunarodni arbitri ili Međunarodni sud pravde.
Sporna područja prostiru se od Mađarske do Bačke Palanke. Suština spora je vlasništvo nad 10.000 hektara zemljišta na levoj obali Dunava, u Vojvodini, koji katastarski pripadaju Hrvatskoj i oko 3.000 hektara u Hrvatskoj, koji katastarski pripadaju Srbiji.
A najveći kamen spoticanja su Vukovarska ada kod istoimenog grada i Šarengradska ada kod Bačke Palanke.
Oba ova ostrva su bliže levoj, vojvođanskoj obali Dunava, Srbija ih trenutno i kontroliše, ali u katastarskim knjigama ona pripadaju hrvatskoj strani.
Šarengradska ada je veliko ostrvo, površine oko 500 hektara.
Odvajkada, na tom mestu Dunav je pravio krivinu, lakat, u Vojvodinu. Taj deo reke bio je teško plovan. Austrougarska je 1892. godine na strani prema Slavoniji i Hrvatskoj prokopala plovni kanal kojim je ispravila reku. Međutim, reka je nastavila da teče i starim tokom. Između dva toka ostalo je veliko ostrvo, nazvano po obližnjem naselju Šarengrad.
Srbija traži da granica ide sredinom plovnog dela reke, sredinom zapadnog rukavca. Hrvatska hoće da granica ide po zemljišnim knjigama ili, u najgorem slučaju, istočnim rukavcem, starim tokom, jer zemljište koje je prokopavanjem kanala postalo ostrvo po katastru pripada njoj.
Međudržavna komisija za rešavanje ovog problema formirana je 2001. godine, ali za 17 godina rada nije postigla nikakav rezultat. Sporno je i područje uz most "25. maj", koji spaja Bačku Palanku i Ilok, sa prirodnim parkom Tikvara.
Evo kakve polovne automobile su Srbi najčešće kupovali u 2018.
Žitelji Palanke, Sombora i Apatina, čija se zemlja nalazi sa zapadne strane Dunava, odnosno žitelji Iloka i Vukovara čije su njive na istočnoj obali reke, navijaju da granica između dve države "prati" katastarske granice. Kako predlaže Hrvatska.
- Pri razgraničenju dve države uvek se traži prirodna granica. Međunarodno pravo i praksa kažu da granica ide sredinom reke. Sredina plovnog toka Dunava je jedina realna granica – kaže Milan Škrbić, predsednik opštine Apatin. –Nije logično da se uvažavaju katastarske knjige iz vremena Austrougarske, a da se ne uvažavaju avnojevske granice, koje je potvrdila i Badinterova komisija. Hrvati se stalno pozivaju na AVNOJ, ali ovde im to ne odgovara, jer nije na srpsku štetu.
Docent na katedri za međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da pravila međunarodnog prava idu naruku Srbiji, jer ako reka menja tok, a nije u pitanju drastično pomeranje, što je ovde slučaj, granica se pomera zajedno sa rekom.
Srbiji u prilog ide i to što su granice katastarskih opština utvrđivane u vreme kada su i Vojvodina i Slavonija, i leva i desna obala Dunava pripadale Austrougarskoj, dakle jednoj državi, a sada se tu graniče dve novonastale države, od kojih ni jedna nije pravni sledbenik austougarske monarhije.
