Дунав камен спотицања: Србија ни 27 година од распада СФРЈ нема утврђену границу са Хрватском
Једна од редовних тема разговора српских и хрватских званичника је и питање разграничења између две државе.
Иако су од распада СФРЈ прошле две и по деценије, две бивше југословенске републике никако да се договоре куда иде међусобна граница. Највећи извор неспоразума је потпуно различито виђење разграничења на Дунаву.
Србија се залаже да спорна граница од 145 километара дуж Дунава иде средином реке. Хрватска хоће да граница "врлуда" цик-цак, са једне на другу обалу и прати границе катастарских општина које је пре век и по исцртала Аустроугарска.
Како разговори између Загреба и Београда већ 20 година не дају резултате, могло би се догодити да границу на Дунаву исцртају "независни" међународни арбитри или Међународни суд правде.
Спорна подручја простиру се од Мађарске до Бачке Паланке. Суштина спора је власништво над 10.000 хектара земљишта на левој обали Дунава, у Војводини, који катастарски припадају Хрватској и око 3.000 хектара у Хрватској, који катастарски припадају Србији.
А највећи камен спотицања су Вуковарска ада код истоименог града и Шаренградска ада код Бачке Паланке.
Оба ова острва су ближе левој, војвођанској обали Дунава, Србија их тренутно и контролише, али у катастарским књигама она припадају хрватској страни.
Шаренградска ада је велико острво, површине око 500 хектара.
Одвајкада, на том месту Дунав је правио кривину, лакат, у Војводину. Тај део реке био је тешко плован. Аустроугарска је 1892. године на страни према Славонији и Хрватској прокопала пловни канал којим је исправила реку. Међутим, река је наставила да тече и старим током. Између два тока остало је велико острво, названо по оближњем насељу Шаренград.
Србија тражи да граница иде средином пловног дела реке, средином западног рукавца. Хрватска хоће да граница иде по земљишним књигама или, у најгорем случају, источним рукавцем, старим током, јер земљиште које је прокопавањем канала постало острво по катастру припада њој.
Међудржавна комисија за решавање овог проблема формирана је 2001. године, али за 17 година рада није постигла никакав резултат. Спорно је и подручје уз мост "25. мај", који спаја Бачку Паланку и Илок, са природним парком Тиквара.
Ево какве половне аутомобиле су Срби најчешће куповали у 2018.
Житељи Паланке, Сомбора и Апатина, чија се земља налази са западне стране Дунава, односно житељи Илока и Вуковара чије су њиве на источној обали реке, навијају да граница између две државе "прати" катастарске границе. Како предлаже Хрватска.
- При разграничењу две државе увек се тражи природна граница. Међународно право и пракса кажу да граница иде средином реке. Средина пловног тока Дунава је једина реална граница – каже Милан Шкрбић, председник општине Апатин. –Није логично да се уважавају катастарске књиге из времена Аустроугарске, а да се не уважавају авнојевске границе, које је потврдила и Бадинтерова комисија. Хрвати се стално позивају на АВНОЈ, али овде им то не одговара, јер није на српску штету.
Доцент на катедри за међународно право Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић сматра да правила међународног права иду наруку Србији, јер ако река мења ток, а није у питању драстично померање, што је овде случај, граница се помера заједно са реком.
Србији у прилог иде и то што су границе катастарских општина утврђиване у време када су и Војводина и Славонија, и лева и десна обала Дунава припадале Аустроугарској, дакле једној држави, а сада се ту граниче две новонастале државе, од којих ни једна није правни следбеник аустоугарске монархије.
