DVA RAZLOGA zbog kojih bi Srbija mogla da bude poprište SUDBONOSNOG SUSRETA Trampa i Putina: Diplomatsku šansu žele da ugrabe i ove zemlje
Ideja da se Donald Tramp, novoizabrani predsednik Amerike, i Vladimir Putin, predsednik Rusije, čiji se prvi zvanični kontakt željno iščekuje, sastanu u Beogradu nije prošla neopaženo.
Dao ju je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a analitičari kažu da bi, ukoliko se to i realizuje, Srbija imala koristi i na globalnom planu i na bilateralnom planu: ojačala bi svoju poziciju na međunarodnoj sceni, ali i bilateralne odnose sa zemljama koje bi ugostila. Ipak, podsećaju da su još neke zemlje, poput Švajcarske, javno stale u red.
To smatra Zoran Milivojević, bivši diplomata, koji za "Blic" kaže da Srbija ima iskustva sa takvim susretima i da nije sporno da ispunjava diplomatsko - protokolarne i bezbednosne pretpostavke. Dodaje da su važne su i političke pretpostavke, a da je Srbija i u tome kvalifikovana i to iz dva razloga:
- Prvi: ne pripada nijednoj organizaciji ili savezu koju uspostavlja političke obaveze i Srbija je u Evropi jedina ponuda. Švajcarska to više nije jer primenjuje sankcije Rusiji
- Drugi: Srbija ima otvorene kanale i politički dijalog do najvišeg nivoa sa obe strane.
On takođe dodaje da je važno i to što Srbija ni na koji način nije umešana u konflikt koji je predmet razgovora, a zastupa principijelan stav, koji inače zastupa većina zemalja na globalnom planu.
- Što se tiče koristi koje bi imala, Srbija bi tako ojačala pozicije na međunarodnom planu, a takođe bi doprinelo i izgradnji poverenja na bilateralnom nivou, i poverenja u strateško - političkom smislu - napominje Milivojević.
Ovu inicijativu juče je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, objasnivši da je Srbija je zainteresovana da bude mesto susreta predsednika Rusije i predsednika Amerike.
- Srbija je suštinski van oba bloka, dakle i NATO-a i ODKB-a, suštinski samostalna i nezavisna zemlja, u potpunosti pripremljena da garantuje punu bezbednost obojici predsednika. Istovremeno, to je zemlja u kojoj je predsednik Tramp imao najveću podršku u čitavoj Evropi. Ne postoji ni jedna zemlja koja može sa Srbijom da se poredi u podršci predsedniku Trampu, nijedna. Dakle, ne pričamo o liderima, kojih je bilo i ovakvih i onakvih, već pričamo o podršci naroda u celini. I sa druge strane, to je zemlja u kojoj je predsednik Putin i dalje veoma, veoma popularan. Tako da, ja mislim da je to mesto na kugli Zemaljskoj koje bi jednom i drugom izuzetno odgovaralo - rekao je Vučić sinoć.
Hil: U Vašingtonu će biti razmotreno
Ideja je odjeknula u javnosti, a o tome se danas oglasio i ambasador zemlje čijeg bi predsednika mogli da ugostimo - Kristofer Hil.
- Video sam da je predsednik izneo svoje mišljenje. Očigledno, ideja će se proučavati u Vašingtonu - rekao je Hil.
Hil je dodao da još nije čuo ništa iz Vašingtona u vezi sa predlogom.
- Ali reći ću da, kad god predsednik Vučić ima razmišljanja o nekoj temi, ljudi vrlo pažljivo razmatraju ta razmišljanja. To je sve što zaista mogu da kažem, jer je to bila novost za mene - rekao je Hil.
Na pitanje kakav je njegov lični stav po pitanju Vučićevog predloga, Hil kaže da nije spreman to da komentariše.
- Jedino mogu da kažem da će ljudi u Vašingtonu, siguran sam, pogledati tu ideju - rekao je Hil.
Đurić: U prošlosti smo bili domaćini raznih razgovora
Tramp je 10. januara najavio pripreme za sastanak sa Putinom, kako bi izdejstvovao kompromis koji bi doveo do zaustavljanja rata u Ukrajini, a ovo ne bi bio prvi put da prestonica bude poprište važnih susreta.
Na to je podsetio ministar spoljnih poslova Marko Đurić, podsetivši da je Beograd u prošlosti bio domaćin različitih razgovora, uključujući i one koji nisu bili javni.
- Srbija može odigrati važnu ulogu kao domaćin. Predsednik Vučić je izgradio međunarodni ugled koji nam omogućava da budemo mesto takvih susreta - smatra Đurić.
Za većinu susreta se ne zna, ali je o jednom govorio bivši šef diplomatije i aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kada je otkrio da su u Beogradu pre nekoliko godina organizovani pregovori vlasti Avganistana i predstavnicima frakcija talibana.
Rekao je da su mirovni pregovori tadašnje vlasti u Avganistanu i frakcije talibana organizovani tri puta, a da je to urađeno po dozvoli predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
- Ali kasnije su to preuzele velike sile kad su videle da mi to radimo - rekle su "mi ćemo to da uradimo u Dohi, u Kataru". Rezultat se vidi - kazao je 2021. godine Dačić.
U igri Ženeva, Beč, Helsinki, Rejkjavik
U red za inicijativu da se na njenom tlu održi ovaj važan sastanak je već stala Švajcarska, a dr Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka i predsednik Foruma za strateške studije kaže za "Blic" da pre susreta prethodi telefonski razgovor između Putina i Trampa.
- Još je rano govoriti o susretu, a kamoli o mestu, jer ćemo pre konkretnog sastanka na nekoj adresi imati prvo telefonski razgovor na kojem bi definisali teme. Pretpostavljam da će se to desiti tek nakon inauguracije 20. januara. Pitanje je koliko su realne šanse da to bude u Srbiji, što ne isključuje nuđenje usluga, i bilo kakva euforija i pravljenje atmosfere da je to gotovo ne bi bilo ozbiljno - kaže Cvetićanin za "Blic".
Beogradu su konkurencija Ženeva, Beč, Helsinki, Rejkjavik.
- I to se kandiduju renomeom, nuđenjem dobrih usluga i tu su na neki način u prednosti, ali ne možemo isključiti ni predele dalekog Istoka. Svaka od tih lokacija ima svoju poruku - napominje Cvetićanin.
Peskov: Mnoge zemlje žele da ugoste Putina i Trampa
O ovoj temi se oglasio i Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, i rekao da mnoge zemlje izražavaju spremnost da ugoste Putina i Trampa, ali i da je suviše rano govoriti o tome. On je rekao da još nema suštinskih priprema za sastanak Putina i Trampa, ali i dodao da za to postoji politička volja.
- Takvi kontakti su veoma potrebni i preporučljivi - istakao je Peskov.
Srbija Danas/Blic
