DVA SCENARIJA ISPORUKE: Migovi iz Rusije stižu u Srbiju na dan NATO AGRESIJE?!
Ruski "Migovi 29" stićiće u Srbiju 24. marta, na dan kada je zločinačka NATO alijansa započela bombardovanje Srbije i SR Jugoslavije!
Predsednik Ruske federacije Vladimir Putin trebalo bi da potpiše ukaz o isporuci šest migova 29 vojsci Srbije tokom susreta s premijerom Aleksandrom Vučićem u Moskvi, saznaju Večernje novosti.
Time će biti ispunjeni svi uslovi da da ruske letilice i zvanično ponesu oznake srpskih oružanih snaga. Velike su šanse da taj posao bude simbolično obavljen 24. marta - na 18 godišnjicu početka NATO agresije na našu zemlju.
Detalji dolaska "migova" za sada se ne objavljuju. Postoje dva scenarija isporuke ovih letilica.
Jedna opcija je direktan prelet migova iz Rusije u Srbiju, ali to nije potvrđeno, s obzirom da bi imalo delikatnu političku notu.
Stara, ali UBITAČNA RUSKA podmornica još uvek je strah i trepet, zbog jednog DETALJA! (VIDEO)
Druga je isporuka letilica ruskim transportnim avionom, najverovatnije tipa "iljušin".
NATO BOMBARDOVANjE
NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil)), u Srbiji poznato i kao Milosrdni anđeo ili NATO agresija, bila je završna faza Rata na Kosovu i Metohiji, koja je trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.
NEPRIJATELJI RUSIJE, ČUVAJTE SE SUMRAKA! Ruski snajper "SKIDA" sve na 4.200 METARA! (FOTO/VIDEO)
Intervencija NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.
NATO je 24. marta 1999. godine u 19:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ, da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih.
Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo nekoliko stotina hiljada Albanaca. Napadi su suspendovani 10. juna, nakon potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244. po kojoj SR Jugoslavija (Srbija) zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom, ali ono postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u Centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugih nealbanaca.
RUSKI ALIGATOR OSTAVLJA BEZ DAHA: Testira se prvi izvozni model helikoptera Ka 52 (VIDEO)
Kosovski Albanci su 17. februara 2008. u Skupštini Kosova jednostrano proglasili nezavisnost Kosova i Metohije od Srbije, što Srbija ne priznaje.
Procene o gubicima NATO pakta veoma variraju. Izvori iz alijanse, sa kojima se kasnije saglasila i jugoslovenska strana, zvanično navode da su tokom bombardovanja oborena svega dva NATO aviona (F-117 i F-16), 9 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i 4 velika projektila, dok je veliki broj letelica oštećen ili se nakon dejstava srušio. Nezvanične procene navode znatno veći broj (do oko 100 letelica različitih tipova).
