"E MOJ MILOŠEVIĆU, GDE SI TI DOŠAO" Otkrivene strogo čuvane tajne iz Slobine ćelije
Čuvar iz zatvora otkrio tajne iz čuvene ćelije 1-1-2-1, u kojoj je boravio nekadašnji predsednik SR Jugoslavije.
Pre tačno 20 godina Srbija je završila jedno od najdramatičnijih i najdelikatnijih poglavlja u svojoj novijoj istoriji. Hapšenje bivšeg predsednika SRJ i Srbije počelo je 30. marta 2001. i završilo se tek posle dva dana, uz žestoku dramu u vili "Mir" i sedmočasovne pregovore o predaji.
"Nisu važni kritičari, već oni u areni koji se bore za svoj narod" Vučić istakao koje ciljeve postavlja Srbija (FOTO)
"Neće moći da truje našu decu" Vulin: Srbija nije sigurno mesto za narko-dilere
"VIDIM DA JE POSTAO VELIKA ZVEZDA U NOVINAMA DVOJICE TAJKUNA" Vučić iskreno o odnosu sa Nebojšom Stefanovićem
Tadašnji upravnik Centralnog zatvora Dragiša Blanuša otkrio je javnosti neke tajne iz čuvene ćelije broj 1-1-2-1, u kojoj je boravio Milošević sve do izručenja Haškom tribunalu, poput one u kojoj mu se nekadašnji gospodar života i smrti u Srbiji maltene ispovedio i priznao da su mu svi, osim porodice, okrenuli leđa.
- Kako da se ne sećam tog dana kada su ga dovezli. Tog dana mi je bio rođendan... U sedam sati ulazim u prostoriju, sam sam, i zatičem stanje: on leži i pokriven je ćebetom koje je staro jedno 50 godina i koje je prošlo hiljadu pranja. To je ona tkanina prtena, od konoplje. Vidi mu se samo deo kose, pokriven, spava, ne mrda. Pogledam, njegov plavi mantil okačen na dvospratni krevet. Stoji i kofer koji je doneo, stoji i doručak koji mu je donet. Svi pritvorenici dobijaju kilogram hleba, dva kuvana jaja i marmeladu. Otvoren sapun u umivaoniku. Ja onako stojim, prvo se za obraz uštinem, i ovako sam rekao: "E moj Miloševiću, gde si ti došao?!", prisetio se Blanuša tih trenutaka u emisiji Mire Adanje Polak.
On je ispričao i kako je došlo do neverovatne situacije da pritvorenik i upravnik piju zajedno viski:
- Milošević se okrenuo levo-desno i rekao mi: "Upravniče, mogli biste da dođete večeras, a mogli bismo i nešto da popijemo". Ja se onako trgnem i ja se okrenem levo-desno. Sami smo i kažem: "A šta pijete?", umesto da kažem da je to zabranjeno. On kaže: "Pa pijem sve". I kupim flašu viskija. Vratim se oko 11 sati uveče, stavim dve čaše i flašu kod sebe, da ovi stražari ne vide, i odem... Razgovarali smo o ljudima koji su ga okruživali, pre svega u policiji, o njegovom lošem izboru ljudi, razgovarali smo o mnogo čemu, o mojoj porodici, njegovoj... Kada je došao, rekao je: "Mene su svi napustili osim porodice", onda sam ja rekao: "Pa eto, to su ti vaši loši izbori".
Milošević je diskretno, u najobičnijoj marici i u pratnji jednog automobila, u kojem je bio Blanuša, odvezen iz CZ do Instituta bezbednosti, odakle 28. juna 2001. odlazi u Hag.
- U tom trenutku me nije bio strah, ali mi je bilo teško prilikom same isporuke. Kada mu je pročitana optužnica ispod jednog drveta... bilo mi je iskreno žao. Taj trenutak kad su ga ovi iz Haškog tribunala preuzimali na Institutu bezbednosti... Tužilac mu čita optužnicu, oficir bezbednosti, onako grmalj stoji, ćutljiv, ne progovara, i žena prevodilac. Milošević kaže: "Ja ne priznajem Haški tribunal, možete da čitate šta god hoćete". Milošević se okreće, pita mog komandira: "Daj mi cigaru", ovaj mu daje cigaru, on onako puši bez imalo uzbuđenja. Odužilo se to, čita se optužnica, prevodi na engleski, a onda Milošević prekida: "Ne kaže se to tako". Tužilac ga opomene da ne prekida, a on ništa, bez uzbuđenja - ispričao je Blanuša i dodao:
- Ima jedan trenutak koji je na mene ostavio vrlo jak utisak. Tužilac saopštava: "Vi ste sada uhapšeni i sad ste u nadležnosti Haškog tribunala". Oficir bezbednosti prilazi i ja prilazim i kažem: "Ne možete da ga vežete". Vidim da, po pravilu službe, to sledi. On me pogleda, a ja nastavim: "Ovde, na ovoj teritoriji, nećete ga vezati". I on pokuša onda da ga pretrese, ali ja i to sprečim.
Basnoslovne sume za fotografiju Miloševića
Milošević je u trenutku hapšenja bio svetska ekskluziva bez premca, o čemu svedoče i ponude koje je Blanuša, kako je otkrio, dobijao od svetskih medija:
- Dosta stranaca iz EU je dolazilo u posetu, u kontrolu zatvora. Sećam se da su novinari iz jedne veoma poznate kuće nudili basnoslovnu sumu samo da im dam fotografiju Miloševića. Ja sam rekao da nemam. Čovek je rekao: "Samo ispišite koliko hoćete". Ja kažem: "Koliko je to?", on kaže: "Pet stotina i više". Znate kako sam se osećao? Ne bih to uradio ni za šta na svetu, jer tad sam već video da je Milošević, hajde da kažemo ne mrtav čovek, nego politički je mrtav čovek i da na njemu sada uzmem bilo šta, bilo mi je potpuno suludo.
Podsetimo, Dragiša Blanuša bio je optužen i suđen za fotografisanje predsednika Miloševića dok je on bio u zatvoru. Tri meseca proveo je na ovoj dužnosti, koja mu je poverena po izričitom nalogu onih koji su tražili osobu koja će najprofesionalnije obaviti taj zadatak i čuvati Slobodana Miloševića 90 dana u ćeliji i biti svedok jednog istorijskog trenutka. Kada su Dragiši Blanuši poverili taj zadatak on je bio uveliko u penziji.
Blanuša je bio optužen da je dva puta zloupotrebio službeni položaj. Prvi put kada je neovlašćeno dozvolio i organizovao fotografisanje Slobodana Miloševića u pritvoru, a potom te fotografije objavio u knjizi "Čuvao sam Miloševića", a drugi put 28. juna 2001. kada je, kao upravnik centralnog zatvora sa nepoznatim ljudima i bez sudijske saglasnosti silom odveo Miloševića iz zatvora i nasilno ga predao nepoznatoj osobi, da bi Milošević potom bio prebačen u Hag.
Blanuša je posle oslobođen svih optužbi budući da je slučaj fotografisanja zastareo, dok je sud presudio da u slučaju navodne otmice Miloševića, nema elemenata krivičnog dela.
Blanuša je bio jedina osoba kojoj je suđeno jer je postupio po naređenju republičke vlade i naredbi prvog čoveka uprave zatvora i organizovao prebacivanje Miloševića u ruke pripadnika Državne bezebednosti, koji su ga predali haškim istražiteljima.
