"Е МОЈ МИЛОШЕВИЋУ, ГДЕ СИ ТИ ДОШАО" Откривене строго чуване тајне из Слобине ћелије
Чувар из затвора открио тајне из чувене ћелије 1-1-2-1, у којој је боравио некадашњи председник СР Југославије.
Пре тачно 20 година Србија је завршила једно од најдраматичнијих и најделикатнијих поглавља у својој новијој историји. Хапшење бившег председника СРЈ и Србије почело је 30. марта 2001. и завршило се тек после два дана, уз жестоку драму у вили "Мир" и седмочасовне преговоре о предаји.
"Нису важни критичари, већ они у арени који се боре за свој народ" Вучић истакао које циљеве поставља Србија (ФОТО)
"Неће моћи да трује нашу децу" Вулин: Србија није сигурно место за нарко-дилере
"ВИДИМ ДА ЈЕ ПОСТАО ВЕЛИКА ЗВЕЗДА У НОВИНАМА ДВОЈИЦЕ ТАЈКУНА" Вучић искрено о односу са Небојшом Стефановићем
Тадашњи управник Централног затвора Драгиша Блануша открио је јавности неке тајне из чувене ћелије број 1-1-2-1, у којој је боравио Милошевић све до изручења Хашком трибуналу, попут оне у којој му се некадашњи господар живота и смрти у Србији малтене исповедио и признао да су му сви, осим породице, окренули леђа.
- Како да се не сећам тог дана када су га довезли. Тог дана ми је био рођендан... У седам сати улазим у просторију, сам сам, и затичем стање: он лежи и покривен је ћебетом које је старо једно 50 година и које је прошло хиљаду прања. То је она тканина пртена, од конопље. Види му се само део косе, покривен, спава, не мрда. Погледам, његов плави мантил окачен на двоспратни кревет. Стоји и кофер који је донео, стоји и доручак који му је донет. Сви притвореници добијају килограм хлеба, два кувана јаја и мармеладу. Отворен сапун у умиваонику. Ја онако стојим, прво се за образ уштинем, и овако сам рекао: "Е мој Милошевићу, где си ти дошао?!", присетио се Блануша тих тренутака у емисији Мире Адање Полак.
Он је испричао и како је дошло до невероватне ситуације да притвореник и управник пију заједно виски:
- Милошевић се окренуо лево-десно и рекао ми: "Управниче, могли бисте да дођете вечерас, а могли бисмо и нешто да попијемо". Ја се онако тргнем и ја се окренем лево-десно. Сами смо и кажем: "А шта пијете?", уместо да кажем да је то забрањено. Он каже: "Па пијем све". И купим флашу вискија. Вратим се око 11 сати увече, ставим две чаше и флашу код себе, да ови стражари не виде, и одем... Разговарали смо о људима који су га окруживали, пре свега у полицији, о његовом лошем избору људи, разговарали смо о много чему, о мојој породици, његовој... Када је дошао, рекао је: "Мене су сви напустили осим породице", онда сам ја рекао: "Па ето, то су ти ваши лоши избори".
Милошевић је дискретно, у најобичнијој марици и у пратњи једног аутомобила, у којем је био Блануша, одвезен из ЦЗ до Института безбедности, одакле 28. јуна 2001. одлази у Хаг.
- У том тренутку ме није био страх, али ми је било тешко приликом саме испоруке. Када му је прочитана оптужница испод једног дрвета... било ми је искрено жао. Тај тренутак кад су га ови из Хашког трибунала преузимали на Институту безбедности... Тужилац му чита оптужницу, официр безбедности, онако грмаљ стоји, ћутљив, не проговара, и жена преводилац. Милошевић каже: "Ја не признајем Хашки трибунал, можете да читате шта год хоћете". Милошевић се окреће, пита мог командира: "Дај ми цигару", овај му даје цигару, он онако пуши без имало узбуђења. Одужило се то, чита се оптужница, преводи на енглески, а онда Милошевић прекида: "Не каже се то тако". Тужилац га опомене да не прекида, а он ништа, без узбуђења - испричао је Блануша и додао:
- Има један тренутак који је на мене оставио врло јак утисак. Тужилац саопштава: "Ви сте сада ухапшени и сад сте у надлежности Хашког трибунала". Официр безбедности прилази и ја прилазим и кажем: "Не можете да га вежете". Видим да, по правилу службе, то следи. Он ме погледа, а ја наставим: "Овде, на овој територији, нећете га везати". И он покуша онда да га претресе, али ја и то спречим.
Баснословне суме за фотографију Милошевића
Милошевић је у тренутку хапшења био светска ексклузива без премца, о чему сведоче и понуде које је Блануша, како је открио, добијао од светских медија:
- Доста странаца из ЕУ је долазило у посету, у контролу затвора. Сећам се да су новинари из једне веома познате куће нудили баснословну суму само да им дам фотографију Милошевића. Ја сам рекао да немам. Човек је рекао: "Само испишите колико хоћете". Ја кажем: "Колико је то?", он каже: "Пет стотина и више". Знате како сам се осећао? Не бих то урадио ни за шта на свету, јер тад сам већ видео да је Милошевић, хајде да кажемо не мртав човек, него политички је мртав човек и да на њему сада узмем било шта, било ми је потпуно сулудо.
Подсетимо, Драгиша Блануша био је оптужен и суђен за фотографисање председника Милошевића док је он био у затвору. Три месеца провео је на овој дужности, која му је поверена по изричитом налогу оних који су тражили особу која ће најпрофесионалније обавити тај задатак и чувати Слободана Милошевића 90 дана у ћелији и бити сведок једног историјског тренутка. Када су Драгиши Блануши поверили тај задатак он је био увелико у пензији.
Блануша је био оптужен да је два пута злоупотребио службени положај. Први пут када је неовлашћено дозволио и организовао фотографисање Слободана Милошевића у притвору, а потом те фотографије објавио у књизи "Чувао сам Милошевића", а други пут 28. јуна 2001. када је, као управник централног затвора са непознатим људима и без судијске сагласности силом одвео Милошевића из затвора и насилно га предао непознатој особи, да би Милошевић потом био пребачен у Хаг.
Блануша је после ослобођен свих оптужби будући да је случај фотографисања застарео, док је суд пресудио да у случају наводне отмице Милошевића, нема елемената кривичног дела.
Блануша је био једина особа којој је суђено јер је поступио по наређењу републичке владе и наредби првог човека управе затвора и организовао пребацивање Милошевића у руке припадника Државне безебедности, који су га предали хашким истражитељима.
