Evropska klackalica: Da li Makronov HLADAN TUŠ ZA BALKAN može da znači i definitivno "zbogom" proširenju EU?
Francuski predsednik još jednom je ponovio da ima rezerve prema proširenju Evropske unije
Francuski predsednik Emanuel Makron još jednom je ponovio da ima rezerve prema proširenju Evropske unije. Makronova izjava od utorka bila je novi "šamar u lice" Zapadnom Balkanu, u prvom redu Srbiji i Crnoj Gori, koje su najdalje odmakle u procesu evrointegracija.
Izrevoltiran bezuspešnim konsultacijama o raspodeli vodećih funkcija unutar EU, Makron je juče ponovo pozvao na njenu institucionalnu reformu.
- Moramo da pojednostavimo procedure kako bismo na brži, snažniji i demokratičniji način zajedno napredovali. U tom smislu skeptičan sam u vezi s pričama o tome da je budućnost EU u novom proširenju, a u situaciji kada vidimo da nas 28 ne možemo da se dogovorimo. Odbijam svako proširenje pre duboke institucionalne reforme EU - poručio je francuski predsednik.
Makron je ponovio što je srpska javnost mogla da čuje i početkom ove godine prilikom posete francuske ministarke za evropske poslove Emili Loazo Beogradu, koja je tada jasno rekla da "sadašnje stanje EU ne omogućava proširenje članstva". I tada, ali i sada, Francuska je prektično stavila "rampu" na nova članstva dok se EU ne reformiše, što je inače dobro poznat stav francuskog predsednika.
Vučić pisao Trampu: Sadržaj pisma jasno pokazuje STVARAN ODNOS AMERIKE I SRBIJE
Nakon skandala u finskom zatvoru, Pavković POSLAO PORUKU Albancima
VUČIĆ POSTAVIO NIZ PITANJA MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI: "Mislimo da imamo ime ubice Olivera Ivanovića"
Iako on ne ohrabruje, i praktično ne zavisi direktno od Srbije, postoji jedna druga stvar koja je u direktnoj vezi sa našom zemljom - sveopšte reforme i rešenje kosovskog problema, što su inače ključne stvari kojima Srbija treba da se pozabavi ukoliko želi članstvo u Uniji, a još brže to treba da reši ukoliko ga želi do 2025. godine.
- Ne mislim da je ovo kraj proširenja, tim pre što je vrlo skoro 13 zemalja EU govorilo o proširenju Zapadnog Balkana, koje ima njihovu podršku. Međutim, ono što je sada već sasvim izvesno jasno jeste da Srbija i Crna Gora nemaju šanse da do 2025. godine uđu u EU jer i same imaju pre toga da obave veliki deo posla. To, međutim, ne znači da se u međuvremenu neće desiti ono što Makron zagovara, reforma unutar unije - priča Strahinja Sekulić iz Centra za evropske politike.
Kako kaže, on bi izjavu francuskog predsednika shvatio kao ozbiljno upozorenje kada je reč o prisupanju Zapadnog Balkana, u smislu da tim zemljama neće biti lako.
- Sada, pored Nemačke i Holandije, i Francuska ozbiljno posmatra celu priču. Ipak, 2025. godina nije opcija, čak ni matematički jer, ako pogedamo dinamiku otvaranja i zatvaranja poglavlja, do 2023. godine (dve godine potrebno za ratifikaciju) nema šanse da otvorimo i zatvorimo sva poglavlja, iako su neka od njih sasvim spremna. Ipak, sve ovo ne znači da se EU u narednim godinama neće reformisati. Na sve to treba dodati i da najmoćnija žena EU Angela Merkel odlazi sa političke scene nakon isteka mandata, pa Makron ima još veće breme da reformiše EU - objašnjava Subotić, koji kaže da je francuski predsednik u utorak zapravo izrazio nezadovoljstvo ishodom sastanka Evropskog saveta kada 28 članica nije moglo da se dogovori oko toga ko će biti ključni ljudi u evropskoj administraciji (što se na kraju ipak dogodilo).
To bi se, pojašnjava, dalje moglo tumačiti tako da, ako dođe do proširenja, EU u perspektivi neće više imati 28 već više od 30 članica, pa je pitanje kako će tek onda proces odlučivanja izgledati i kako će se donositi odluke.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji ovu novu-staru situaciju vidi kao stvar koja Srbiju ne samo da usporava, već "mi tapkamo u mestu". Ipak, kaže, "Makronova izjava je tačna jer se EU ne proširuje na bolje delove poput Švajcarske i Norveške, već na lošije sa političkim i ekonomskim problemima".
- Glavni razlog za usporavanje čitavog procesa je sama EU koja mora da se redizajnira, i to je ono na čemu Makron insistira, i da će se u toj i takvoj EU naći i mesto za zapadni Balkan. To nema veze samo sa nama, već i sa Crnom Gorom koja je najdalje odmakla, ali i sa Albanijom, Makedonijom... - priča on.
Bagzi otkrio nove detalje: Đinđića hteli da ubiju odmah posle 5. oktobra!
SPREČEN POKUŠAJ PRISLUŠKIVANJA VUČIĆA! Bivši zamenik načelnika BIA otkrio šokantne podatke
SRBIJA NA ŠESTOM SAMITU LIDERA ZAPADNOG BALKANA U POLJSKOJ: Evo ko će predvoditi delegaciju koja će predstavljati Srbiju u Poznanju!
Kako ističe, nije sva krivica na Srbiji, ali kaže i da se boji da 2025. godina nije realna za članstvo. Bez obzira na sve to, članstvo Srbije u Evropskoj uniji je strateško opredeljenje Srbije. To je, ukratko, stav premijerke Srbije Ane Brnabić, koja je kazala da je Makronov stav poznat i da ne utiče na ciljeve Vlade Srbije.
- Vlada Srbije ne bi menjala svoje ciljeve i ono što radi, čak i u slučaju da sve članice Evropske unije kažu da proširenja neće biti u narednih 10 ili 20 godina, što nije slučaj - kazala je Brnabić.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da Makronov stav ne dovodi u pitanje članstvo Srbije u EU. On je naglasio "jasan stav EU" da želi proširenje na ceo zapadni Balkan.
- Ja ne vidim da reforme i proširenje treba posmatrati odvojeno, već su to paralelni procesi koji će samo dovesti do toga da sutra imamo veću, proširenu Evropu, ali isto tako i efikasniju - rekao je Fabrici.
(VIDEO) Misteriozna organizacija iz "Da Vinčijevog koda": Rade u tajnosti, ima ih jako malo, a kada zgreše SUROVO SE SAMOKAŽNJAVAJU
