EVROPSKA PERSPEKTIVA NAPRED, PROŠIRENJE ZA ZAPADNI BALKAN - STOP! Šta očekivati kada je u pitanju ulazak Srbije u EU?
Iako proširenje "neće biti na agendi“, lideri EU i Zapadnog Balkana trebalo bi da zajedno razmotre i neke od prepreka na putu evrointegracija
Lideri zemlja-članica Evropske unije, institucija EU i zemlja sa Zapadnog Balkana okupiće se sutra na Brdu kod Kranja kako bi se još jednom potvrdila "nedvosmislena podrška EU evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana".
"ANDREJ VUČIĆ ŽIVI U SVOM STANU SA ZAVRŠENIM DRŽAVNIM FAKULTETOM" Ognjenović odgovorio na plasiranje laži Marinike Tepić
Potpisan Sporazum između Ministarstva odbrane i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
"UBIJAO NEMOĆNE, STARE I IZNEMOGLE LJUDE" Ovo su reči Stankovića o žrtvama ratova devedesetih - o Orićevim zločinima postoje dokazi
Upravo se to "potvrđivalo" u svim do sada usvojenim deklaracijama, još od samita EU-Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine, ali i u većini drugih zvaničnih dokumenta EU koji se odnose na region u celini ili države pojedinačno.
Većina građana sa Zapadnog Balkana reći će da izjednačava podršku evropskoj perspektivi sa podrškom proširenju ili eventualnom članstvu u EU. Za EU međutim, proširenje je nešto što može da prođe, čak i u tekstu, ali uz brojne kriterijume i ograde.
- Obezbeđen je balans kada je reč o ambiciji proširenja s jedne strane i kapaciteta EU da se razvija i integriše nove članice s druge - poručio je pred samit jedan visoki zvaničnik EU, piše "Dojče vele" (DW).
To konkretno znači da su 27 država članica, nakon maratonskih pregovora u kojima su jedne insistirale na jasnoj poruci da će Zapadni Balkan biti deo EU, a druge odbijale samu pomenu proširenja, došle do kompromisa da u tekstu deklaracije ipak stoji reč "proširenje", ali uz jasna uslovljavanja po pitanju političkih i ekonomskih kriterijuma koje zemlje - kandidati moraju da ispune, i uz naglašavanje prioriteta "jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica" od strane same EU.
Međutim, ni tu nije kraj specifičnom EU formalizmu, pa se u najavi samita posebno naglašava da "proces proširenja neće naći na agendi".
Pa o čemu će se, ako ne o pristupanju EU, razgovarati na sastanku lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana? U Briselu kažu da su pripremili "obiman paket opipljivih mera" koje bi trebalo da donesu "opipljivu razliku" u svakodnevnom životu građana regiona.
Navodi se recimo to da bi iz Ekonomskog i investicionog paketa EU regionu u narednih sedam godina trebalo da stigne 30 milijardi evra. Navodi se izgradnja transportne mreže za povezivanje regiona međusobno i sa EU. Pominje se podrška Zelenoj agendi u regionu, pokretanje plana smanjenja cena rominga između zemalja Zapadnog Balkana i EU, pa i donacija od 2,9 miliona doza vakcina protiv kovida 19.
Na pitanje novinara koliko su takve inicijative zapravo iskupljivanje za očigledan zastoj u politici proširenja, iz EU odgovaraju da put jeste težak, ali da "vrata nisu zatvorena".
- Istina je da EU ima mnogo izazova u procesu proširenja. Tu su reforme koje moraju da se sprovedu, bilateralna pitanja koja moraju da se reše, u pitanju je i kapacitet za integrisanje. Nije sve savršeno, ali vrata nisu zatvorena. Ulazak Hrvatske je bio uspeh i očekujemo da će to ponovo biti moguće - navodi se u Evropskom savetu uoči samita.
Ali kada - to u EU niko ne želi da spekuliše. Inicijativa Slovenije da se u tekst deklaracije u poslednjem trenutku ubaci 2030. godina kao vremenska odrednica za pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, koliko se iznenada pojavila, toliko je brzo i skinuta sa dnevnog reda.
U sećanju je i dalje inicijativa nekadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, koji je 2025. godinu označio kao indikativni datum za uspešno pristupanje Srbije i Crne Gore, što se danas vidi samo kao ohrabrenje ili dobra namera Komisije, ali nikako kao nešto što je usklađeno sa pozicijama pojedinih zemlja-članica.
Iako proširenje "neće biti na agendi“, lideri EU i Zapadnog Balkana trebalo bi da zajedno razmotre i neke od prepreka na putu evrointegracija, posebno kada je reč o bilateralnim problemima. Na samitu u Sloveniji naći će se zvaničnici Severne Makedonije i Bugarske, a u Briselu očekuju da se još ponovo pokrene pitanje blokade koju Sofija drži kada je reč o pristupnim pregovorima sa Severnom Makedonijom.
Od lidera Beograda i Prištine zatražiće se da intenziviraju napore u cilju postizanja pune normalizacije odnosa.
Kroz nacrt usvojene deklaracije, EU poziva partnere sa Zapadnog Balkana da napreduju ka "punom usklađivanju sa spoljnom politikom EU", pojačaju saradnju sa EU u borbi protiv dezinformacija i hibridnih pretnji, i da nastave saradnju po pitanju migracija i borbe protiv terorizma. A tu je i "nedvosmislena podrška evropskoj perspektivi".
Ti pozivi su uglavnom samo prepisani tekst iz prethodnih deklaracija EU koji se ponavlja iz godine u godinu kada je reč o odnosima EU i Zapadnog Balkana.
Veče pre nego što će im se na Brdu kod Kranja pridružiti lideri sa Zapadnog Balkana, zvaničnici EU imaće zajedničku večeru - svojevrsni nezvanični samit posvećen ulozi EU u svetu, od Kine do Avganistana. Već u tom trenutku bi podsećanje na važnost uloge EU na Zapadnom Balkanu kao neposrednom susedstvu Unije bilo primereno, jer ako EU prvenstveno nije na Zapadnom Balkanu - pa gde je onda?
