ЕВРОПСКА ПЕРСПЕКТИВА НАПРЕД, ПРОШИРЕЊЕ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН - СТОП! Шта очекивати када је у питању улазак Србије у ЕУ?
Иако проширење "неће бити на агенди“, лидери ЕУ и Западног Балкана требало би да заједно размотре и неке од препрека на путу евроинтеграција
Лидери земља-чланица Европске уније, институција ЕУ и земља са Западног Балкана окупиће се сутра на Брду код Крања како би се још једном потврдила "недвосмислена подршка ЕУ европској перспективи Западног Балкана".
"АНДРЕЈ ВУЧИЋ ЖИВИ У СВОМ СТАНУ СА ЗАВРШЕНИМ ДРЖАВНИМ ФАКУЛТЕТОМ" Огњеновић одговорио на пласирање лажи Маринике Тепић
Потписан Споразум између Министарства одбране и Министарства просвете, науке и технолошког развоја
"УБИЈАО НЕМОЋНЕ, СТАРЕ И ИЗНЕМОГЛЕ ЉУДЕ" Ово су речи Станковића о жртвама ратова деведесетих - о Орићевим злочинима постоје докази
Управо се то "потврђивало" у свим до сада усвојеним декларацијама, још од самита ЕУ-Западни Балкан у Солуну 2003. године, али и у већини других званичних документа ЕУ који се односе на регион у целини или државе појединачно.
Већина грађана са Западног Балкана рећи ће да изједначава подршку европској перспективи са подршком проширењу или евентуалном чланству у ЕУ. За ЕУ међутим, проширење је нешто што може да прође, чак и у тексту, али уз бројне критеријуме и ограде.
- Обезбеђен је баланс када је реч о амбицији проширења с једне стране и капацитета ЕУ да се развија и интегрише нове чланице с друге - поручио је пред самит један високи званичник ЕУ, пише "Дојче веле" (DW).
То конкретно значи да су 27 држава чланица, након маратонских преговора у којима су једне инсистирале на јасној поруци да ће Западни Балкан бити део ЕУ, а друге одбијале саму помену проширења, дошле до компромиса да у тексту декларације ипак стоји реч "проширење", али уз јасна условљавања по питању политичких и економских критеријума које земље - кандидати морају да испуне, и уз наглашавање приоритета "јачања интеграција и капацитета апсорпције нових чланица" од стране саме ЕУ.
Међутим, ни ту није крај специфичном ЕУ формализму, па се у најави самита посебно наглашава да "процес проширења неће наћи на агенди".
Па о чему ће се, ако не о приступању ЕУ, разговарати на састанку лидера Европске уније и Западног Балкана? У Бриселу кажу да су припремили "обиман пакет опипљивих мера" које би требало да донесу "опипљиву разлику" у свакодневном животу грађана региона.
Наводи се рецимо то да би из Економског и инвестиционог пакета ЕУ региону у наредних седам година требало да стигне 30 милијарди евра. Наводи се изградња транспортне мреже за повезивање региона међусобно и са ЕУ. Помиње се подршка Зеленој агенди у региону, покретање плана смањења цена роминга између земаља Западног Балкана и ЕУ, па и донација од 2,9 милиона доза вакцина против ковида 19.
На питање новинара колико су такве иницијативе заправо искупљивање за очигледан застој у политици проширења, из ЕУ одговарају да пут јесте тежак, али да "врата нису затворена".
- Истина је да ЕУ има много изазова у процесу проширења. Ту су реформе које морају да се спроведу, билатерална питања која морају да се реше, у питању је и капацитет за интегрисање. Није све савршено, али врата нису затворена. Улазак Хрватске је био успех и очекујемо да ће то поново бити могуће - наводи се у Европском савету уочи самита.
Али када - то у ЕУ нико не жели да спекулише. Иницијатива Словеније да се у текст декларације у последњем тренутку убаци 2030. година као временска одредница за приступање Западног Балкана Европској унији, колико се изненада појавила, толико је брзо и скинута са дневног реда.
У сећању је и даље иницијатива некадашњег председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, који је 2025. годину означио као индикативни датум за успешно приступање Србије и Црне Горе, што се данас види само као охрабрење или добра намера Комисије, али никако као нешто што је усклађено са позицијама појединих земља-чланица.
Иако проширење "неће бити на агенди“, лидери ЕУ и Западног Балкана требало би да заједно размотре и неке од препрека на путу евроинтеграција, посебно када је реч о билатералним проблемима. На самиту у Словенији наћи ће се званичници Северне Македоније и Бугарске, а у Бриселу очекују да се још поново покрене питање блокаде коју Софија држи када је реч о приступним преговорима са Северном Македонијом.
Од лидера Београда и Приштине затражиће се да интензивирају напоре у циљу постизања пуне нормализације односа.
Кроз нацрт усвојене декларације, ЕУ позива партнере са Западног Балкана да напредују ка "пуном усклађивању са спољном политиком ЕУ", појачају сарадњу са ЕУ у борби против дезинформација и хибридних претњи, и да наставе сарадњу по питању миграција и борбе против тероризма. А ту је и "недвосмислена подршка европској перспективи".
Ти позиви су углавном само преписани текст из претходних декларација ЕУ који се понавља из године у годину када је реч о односима ЕУ и Западног Балкана.
Вече пре него што ће им се на Брду код Крања придружити лидери са Западног Балкана, званичници ЕУ имаће заједничку вечеру - својеврсни незванични самит посвећен улози ЕУ у свету, од Кине до Авганистана. Већ у том тренутку би подсећање на важност улоге ЕУ на Западном Балкану као непосредном суседству Уније било примерено, јер ако ЕУ првенствено није на Западном Балкану - па где је онда?
