ŠTA SE DESI KADA "NOĆNI SOKO" VIDI SRPSKO OKO: Nevidljivi F-117A leto je visoko, dok ga strelac Petko Marić nije poslao u ISTORIJU
Dve "neve" srušile ponos agresorske avijacije.
U atar sremskog sela Buđanovci 27. marta 1999. godine, za vreme NATO bombordovanja Srbije, pao je američki lovac bombarder "F-117A", takozvani "nevidljivi", kojeg je oborila protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije. Bilo je to najveće poniženje ratnog vazduhoplovstva SAD, i izazvalo je nevericu i šok u NATO, a posebno u Vašingtonu.
Letilicu je oborio je 3. divizion 250. brigade Protivvazdušne odbrane, koji su u 20.42 sati, zahvaljujući sposobnosti jedinice, ispravnoj tehnici i "maloj tehničkoj inovaciji" uspeli da ga pogode sa zemlje.
"Noćni soko" pao je u atar sela Buđanovci, pošto je prethodno gađan sa dve rakete tipa "neva".
Petko Marić, čovek koji je oborio F-117A, gostovao je u emisiji na televiziji Happy i ispričao je svoje iskustvo tadašnje.
- Ja nikada nisam rekao da sam ga ja oborio, ja sam samo video nešto na nebu, i pokušao da sprečim još veće uništavanje naše države - rekao je Petko i dodaje da je interesantno kako je uopšte krenuo ceo taj proces.
- Moja jedinica zajedno sa komandatom, iskopali smo rovove u oktobru mesecu, kao bazene, međutim, kažu neće biti rata, i mi šta ćemo, hajdemo kući - govori Petko kroz smeh i dodaje da se tog 24. marta menja sve.
- Bio sam kod kuće kada me je poručnik zvao i rekao "sedaj u auto, dođi po mene, gotovo je". Tako sam i uradio, vojska je već bila spremna, i taj osećaj je nešto najgore što jedan čovek može da doživi. Šuma, mrak, hladnoća i samo čuješ jake ekspolozije - govori Petko.
On naglašava da im je jedini zadatak bio da "skidaju" sve što vide na nebu.
- Ne vidiš ništa na nebu, kada vidiš da se ukrštaju dve bele linije, tada je već kasno, čuješ samo eksploziju i to je već gotovo. Tog 24., 25., 26. marta imao sam osećaj kao da je zlo napalo Srbiju, kao da nas je zlo napalo! Dolazi taj 27. mart, hladno, nas trojica je bilo na tom položaju, imali smo kamion sa prikolicom pun opreme, dva kreveta i deset ćebeta, pa smo na smenu spavali i grejali se - rekao je Petko.
Kako je došlo do obaranja
"Taj 27. mart ostao je upamćen za sva vremena"
- Bilo je oko 19h kada me je komandir probudio i rekao da je moja smena. Upozorio me je na pacove da ne bih zaspao. Ja sedim u rovu, oblačnost, gledaš u nebo, ništa se ne vidi i ne čuje... A onda se u jednom momentu zemlja zapalila. Zoltan je uhvatio signal, izalzi "neva", veliki raketni sistem, iza prve ide i druga, jedna se aktivirala, jedna nije. Ja posmatram prvu, vidim jaku eksploziju iza oblaka, kao zrak sunca usred mraka. Ja sam tada, ne iz herojstva, već iz straha dejstvovao odmah - rekao je Marić i dodaje da je imao utisak kao da to ide pravo na vojsku, na njih i na rov.
- Tada sam stisao obarač, ispalio raketu i ostao blokiran, kompletno blokiran. Pratio sam trag rakete, kao neonska cev leti, i činilo mi se da sam video susret moje rakete i cilja, a kasnije je cilj i pao - govori ponosno Marić.
Probudio je potom drugare iz rova, rekao im šta se dogodilo.
- Oni su trčeći krenuli prema cilju, mi u tom momentu nemamo pojma šta smo radili. Udario nas je adrenalin, krenuli smo da se smejemo, smrzavamo... Bukvalno nismo imali pojma šta radimo - rekao je Petko.
Tako se završila slavna Peconijeva smena, međutim, nije bilo predaha, odmah je krenuo u nove pobede i nove smene.
- Ubrzo sam ja ušao u novu smenu, i tada sam, oko četiri časova ujutru čuo sam avione, ali nisam dejstvovao. Nisam smeo, nisam znao da li F-117A traže, ili samo prolaze - govori Peconi.
Petko Marić govori da im se lokalni narod divio, svakog dana su od njih imali vodu, kafu, ručak...
- Taj momenat kada je vojska videla da ne treba da se preda, i nismo se predali, taj momenat je ključan! Kada osetite kako se vojska okrenula jedna prema drugoj, i kako su bili rešeni da se ne predaju posle pada F-117A, to je ono što je jedino bitno - rekao je Petko.
Podsetimo, F-117A je opremljen sa dva "dženeral elektrikF404" turbo motora i četvorostepenom kontrolom leta, nosi različito naoružanje, ima savremeni navigacioni sistem integrisan u digitalni pane u kabini, koja pojačava efikasnost misije.
Cena tog aviona, po nameni - lovca, kojeg je od 1982. do 1990. godine proizvodila američka kompanija "Lokid", iznosila je 45 miliona dolara.
Avion je dugačak 20,3 metara, visok 3,8 metara sa rasponom krila od 13,3 metara, a postiže maksimalnu visoko nadzvučnu brzinu od 0,9 maha.
