ШТА СЕ ДЕСИ КАДА "НОЋНИ СОКО" ВИДИ СРПСКО ОКО: Невидљиви Ф-117А лето је високо, док га стрелац Петко Марић није послао у ИСТОРИЈУ

У атар сремског села Буђановци 27. марта 1999. године, за време НАТО бомбордовања Србије, пао је амерички ловац бомбардер "Ф-117А", такозвани "невидљиви", којег је оборила противваздушна одбрана Војске Југославије. Било је то највеће понижење ратног ваздухопловства САД, и изазвало је неверицу и шок у НАТО, а посебно у Вашингтону.

Летилицу је оборио је 3. дивизион 250. бригаде Противваздушне одбране, који су у 20.42 сати, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" успели да га погоде са земље.

"Ноћни соко" пао је у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са две ракете типа "нева".

Петко Марић, човек који је оборио Ф-117А, гостовао је у емисији на телевизији Happy и испричао је своје искуство тадашње.

- Ја никада нисам рекао да сам га ја оборио, ја сам само видео нешто на небу, и покушао да спречим још веће уништавање наше државе - рекао је Петко и додаје да је интересантно како је уопште кренуо цео тај процес.

- Моја јединица заједно са командатом, ископали смо ровове у октобру месецу, као базене, међутим, кажу неће бити рата, и ми шта ћемо, хајдемо кући - говори Петко кроз смех и додаје да се тог 24. марта мења све.

- Био сам код куће када ме је поручник звао и рекао "седај у ауто, дођи по мене, готово је". Тако сам и урадио, војска је већ била спремна, и тај осећај је нешто најгоре што један човек може да доживи. Шума, мрак, хладноћа и само чујеш јаке експолозије - говори Петко.

Он наглашава да им је једини задатак био да "скидају" све што виде на небу.

- Не видиш ништа на небу, када видиш да се укрштају две беле линије, тада је већ касно, чујеш само експлозију и то је већ готово. Тог 24., 25., 26. марта имао сам осећај као да је зло напало Србију, као да нас је зло напало! Долази тај 27. март, хладно, нас тројица је било на том положају, имали смо камион са приколицом пун опреме, два кревета и десет ћебета, па смо на смену спавали и грејали се - рекао је Петко.

Како је дошло до обарања

"Тај 27. март остао је упамћен за сва времена"

- Било је око 19х када ме је командир пробудио и рекао да је моја смена. Упозорио ме је на пацове да не бих заспао. Ја седим у рову, облачност, гледаш у небо, ништа се не види и не чује... А онда се у једном моменту земља запалила. Золтан је ухватио сигнал, изалзи "нева", велики ракетни систем, иза прве иде и друга, једна се активирала, једна није. Ја посматрам прву, видим јаку експлозију иза облака, као зрак сунца усред мрака. Ја сам тада, не из херојства, већ из страха дејствовао одмах - рекао је Марић и додаје да је имао утисак као да то иде право на војску, на њих и на ров.

- Тада сам стисао обарач, испалио ракету и остао блокиран, комплетно блокиран. Пратио сам траг ракете, као неонска цев лети, и чинило ми се да сам видео сусрет моје ракете и циља, а касније је циљ и пао - говори поносно Марић.

Пробудио је потом другаре из рова, рекао им шта се догодило.

- Они су трчећи кренули према циљу, ми у том моменту немамо појма шта смо радили. Ударио нас је адреналин, кренули смо да се смејемо, смрзавамо... Буквално нисмо имали појма шта радимо - рекао је Петко.

Тако се завршила славна Пецонијева смена, међутим, није било предаха, одмах је кренуо у нове победе и нове смене.

- Убрзо сам ја ушао у нову смену, и тада сам, око четири часова ујутру чуо сам авионе, али нисам дејствовао. Нисам смео, нисам знао да ли Ф-117А траже, или само пролазе - говори Пецони.

Петко Марић говори да им се локални народ дивио, сваког дана су од њих имали воду, кафу, ручак...

- Тај моменат када је војска видела да не треба да се преда, и нисмо се предали, тај моменат је кључан! Када осетите како се војска окренула једна према другој, и како су били решени да се не предају после пада Ф-117А, то је оно што је једино битно - рекао је Петко.

Подсетимо, Ф-117А је опремљен са два "џенерал електрикФ404" турбо мотора и четворостепеном контролом лета, носи различито наоружање, има савремени навигациони систем интегрисан у дигитални пане у кабини, која појачава ефикасност мисије.

Цена тог авиона, по намени - ловца, којег је од 1982. до 1990. године производила америчка компанија "Локид", износила је 45 милиона долара.

Авион је дугачак 20,3 метара, висок 3,8 метара са распоном крила од 13,3 метара, а постиже максималну високо надзвучну брзину од 0,9 маха.