GRAĐANI SRBIJE OCENILI EVROPSKU UNIJU: Nisu briljirali, ova dva razloga su ključna
Prvi put u poslednjih 13 godina građani Srbije nisu ocenili Evropsku uniju (EU) ni odličnom ni vrlom dobrom ocenom, već trojkom, pokazalo je najnovije istraživanje Instituta za evropske poslove.
Tome su dva glavna razloga: efekti rata u Ukrajini i pritisci kojima je Srbija izložena.
Kako objašnjavaju u Institutu, dobrobit ekonomske saradnje sa EU pada u drugi plan zbog pritisaka Zapada na Srbiju da uvede sankcije Rusiji i uskladi spoljnu politiku sa Briselom.
"KOMPLIKUJE SE SITUACIJA OKO DOLASKA LAVROVA" Vučić: To bi bila loša vest za nas
PREDSEDNIK VUČIĆ OBJASNIO: "Odlaskom na N1 i Novu S gazio bih svoju decu i porodicu!"
"NEKA ŽIVI SRBIJA" Vučić oduševio sve objavom na internetu (VIDEO)
Ipak, to ne znači da na referendumu građani ne bi glasali za ulazak Srbije u EU.
- Ukoliko bi bio referendum o pristupanju Srbije EU, građani bi pozitivno odgovorili na tom referendumu i Srbija bi postala članica. Međutim, istraživanje koje smo radili pokazuje da je najveći broj onih koji se protive članstvu u EU. Kada to povežemo sa drugim pitanjima, gde se građani informišu, vidimo da imaju vrlo malo informacija o Uniji, dokle je Srbija stigla, i da to očekuju da dobiju od medija, Vlade Srbije, EU, evropskih organizcija, ali i samog parlamenta Srbije - kaže Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.
Raspoloženje građana, međutim, prati strateško opredeljenje zemlje. Njih 60 odsto vidi korist od saradnje sa Unijom, dok 26,5 odsto smatra da Srbija nema koristi od saradnje s njom.
"Građani tek treba da čuju značaj ulaska u EU"
Statistički podaci jasno ukazuju na to da su najveći spoljnotrgovinski partner Srbije zemlje Evropske unije, sa više od 60 odsto.
- Smatram da građani Srbije tek treba da čuju i od vlasti i od civilnog društva i od EU koje su prednosti i koristi koje će dobiti učlanjivanjem u EU. Da bi do članstva došlo treba sprovesti reforme, ali i da EU ponudi jasnu perspektivu članstva i možda čak i jasan datum - smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.
Kada se zamoru proširenja i zamoru od pridruživanja dodaju efekti rata u Ukrajini i pritisci kojima je Srbija izložena, dominantna tema u odnosima Srbije i EU preslikava se na raspoloženje mnjenja.
- Pozivi zemljama kandidatima da se usaglasi sa tim sankcijama, to je politički korak koji je očigledno kod nas nepopularan, čini mi se da u tom spletu okolnosti moramo tražiti one kratkoročne efekte koji su izazvali ovakve rezultate. Građani ne vide neposrednu perspektivu i neposredne boljitke u vezi sa tim, lakše se prepuštaju onim negativnim osećanjima - objašnjava Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
Makronov projekat ne doprinosi imidžu EU
Pozitivnim osećanjima ne doprinosi ni projekat Evropske političke zajednice koji je najavio francuski predsednik Emanuel Makron, namenjen zemljama koje nisu članice, uključujući Zapadni Balkan.
- Mislim da je ideja o uspostavljanju ove zajednice vezana za potrebu da se ove zemlje Istočne Evrope u što kraćem periodu politički vežu za EU s obzirom na to da znamo da proces pristupanja EU čak i ako bude ponuđen, može da potraje. Istovremeno, mislim da je njegova poruka zemljama Zapadnog Balkana prilično jasna i nedvosmislena, ponovio je da je Zapadni Balkan uveliko na putu ka članstvu i da se taj put treba nastaviti - kaže Lazarevićeva.
Na tom putu, neprijateljem u Evropskoj uniji 21,6 odsto ispitanika smatra Hrvatsku, zatim Veliku Britaniju 20,5 odsto. Zanimljivo je da je Nemačka na trećem mestu i kao prijatelj i kao neprijatelj. Od susednih država, smatraju da najbolje odnose imamo sa Mađarskom i Bosnom i Hercegovinom.
