ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ОЦЕНИЛИ ЕВРОПСКУ УНИЈУ: Нису бриљирали, ова два разлога су кључна
Први пут у последњих 13 година грађани Србије нису оценили Европску унију (ЕУ) ни одличном ни врлом добром оценом, већ тројком, показало је најновије истраживање Института за европске послове.
Томе су два главна разлога: ефекти рата у Украјини и притисци којима је Србија изложена.
Како објашњавају у Институту, добробит економске сарадње са ЕУ пада у други план због притисака Запада на Србију да уведе санкције Русији и усклади спољну политику са Бриселом.
"КОМПЛИКУЈЕ СЕ СИТУАЦИЈА ОКО ДОЛАСКА ЛАВРОВА" Вучић: То би била лоша вест за нас
ПРЕДСЕДНИК ВУЧИЋ ОБЈАСНИО: "Одласком на Н1 и Нову С газио бих своју децу и породицу!"
"НЕКА ЖИВИ СРБИЈА" Вучић одушевио све објавом на интернету (ВИДЕО)
Ипак, то не значи да на референдуму грађани не би гласали за улазак Србије у ЕУ.
- Уколико би био референдум о приступању Србије ЕУ, грађани би позитивно одговорили на том референдуму и Србија би постала чланица. Међутим, истраживање које смо радили показује да је највећи број оних који се противе чланству у ЕУ. Када то повежемо са другим питањима, где се грађани информишу, видимо да имају врло мало информација о Унији, докле је Србија стигла, и да то очекују да добију од медија, Владе Србије, ЕУ, европских организција, али и самог парламента Србије - каже Наим Лео Бешири из Института за европске послове.
Расположење грађана, међутим, прати стратешко опредељење земље. Њих 60 одсто види корист од сарадње са Унијом, док 26,5 одсто сматра да Србија нема користи од сарадње с њом.
"Грађани тек треба да чују значај уласка у ЕУ"
Статистички подаци јасно указују на то да су највећи спољнотрговински партнер Србије земље Европске уније, са више од 60 одсто.
- Сматрам да грађани Србије тек треба да чују и од власти и од цивилног друштва и од ЕУ које су предности и користи које ће добити учлањивањем у ЕУ. Да би до чланства дошло треба спровести реформе, али и да ЕУ понуди јасну перспективу чланства и можда чак и јасан датум - сматра Милена Лазаревић из Центра за европске политике.
Када се замору проширења и замору од придруживања додају ефекти рата у Украјини и притисци којима је Србија изложена, доминантна тема у односима Србије и ЕУ пресликава се на расположење мњења.
- Позиви земљама кандидатима да се усагласи са тим санкцијама, то је политички корак који је очигледно код нас непопуларан, чини ми се да у том сплету околности морамо тражити оне краткорочне ефекте који су изазвали овакве резултате. Грађани не виде непосредну перспективу и непосредне бољитке у вези са тим, лакше се препуштају оним негативним осећањима - објашњава Милан Игрутиновић из Института за европске студије.
Макронов пројекат не доприноси имиџу ЕУ
Позитивним осећањима не доприноси ни пројекат Европске политичке заједнице који је најавио француски председник Емануел Макрон, намењен земљама које нису чланице, укључујући Западни Балкан.
- Мислим да је идеја о успостављању ове заједнице везана за потребу да се ове земље Источне Европе у што краћем периоду политички вежу за ЕУ с обзиром на то да знамо да процес приступања ЕУ чак и ако буде понуђен, може да потраје. Истовремено, мислим да је његова порука земљама Западног Балкана прилично јасна и недвосмислена, поновио је да је Западни Балкан увелико на путу ка чланству и да се тај пут треба наставити - каже Лазаревићева.
На том путу, непријатељем у Европској унији 21,6 одсто испитаника сматра Хрватску, затим Велику Британију 20,5 одсто. Занимљиво је да је Немачка на трећем месту и као пријатељ и као непријатељ. Од суседних држава, сматрају да најбоље односе имамо са Мађарском и Босном и Херцеговином.
