Gulenova zavera na Balkanu: Zločinci Haradinaj i Tači na udaru velikih sila

Nastavlja se veliki okršaj svetskih sila zbog Kosova. Erdogan je otvoreno poručio Haradinaju da su njegovi dani odbrojani, nakon što se premijer lažne države Kosovo usprotivio izručenju pripadnika Gulenovog pokreta koji su pre nekoliko dana prebačeni iz Prištine u Ankaru.

Kosovski boj Tačija i Haradinaja

Zbog proterivanja turskih državljana zaposlenih u školama bliskim pokretu Hizmet, nastala je bura između lažnih kosovskih vlasti, tačnije premijera Ramuša Haradinaja i turskog predsednika Erdogana. Ovaj događaj je potresao lažnu državu Kosovo budući da su se tri glavna državna zvaničnika, predsednik, premijer i predsednik Skupštine izjasnili da nisu ništa znali o akciji. 

Uticaj gulenista na Balkanu je svakako jak i treba ga shvatiti kao ozbiljan politički faktor zbog kojeg će se, po svemu sudeći, tek doći do sukoba interesa velikih sila na ovim prostorima. Sukob Turske sa pripadnicima Gulenove organizacije preneo se i na našu teritoriju. Vlasti takozvane republike Kosovo izguble su važnog saveznika, Tursku, upravo zbog pitanja oko Fetulaha Gulena.  

Poznato je da vlasti u Prištini ne rade ništa bez odobrenja Vašingtona koji je gotovo sigurno imao udela u razdoru lažnih kosovskih vlasti. Kosovske političke elite nisu bile u stanju da odgovore na izazov u "slučaju gulenista" što je dovelo na formiranje dve struje. Jednu predvodi Ramuš Haradinaj koga štite SAD, a drugu Hašim Tači koji je stao na stranu Turske. Vreme će pokazati da li će lažnu vlast na Kosovu održati lažno prijateljstvo SAD i Turske od kojeg je danas ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

Ko su zapravo gulenisti?

Fetulah Gulen, ličnost po kome je ovaj pokret dobio ime, živi u SAD još od 1999. godine. Rođen je kao sin imama, a sam je i postao imam u ranoj mladosti. Vernike je pridobijao nadahnutim govorima pa je sa 27 godina postao vrhovni propovednik u gradu Izmiru u Turskoj. Dosta je putovao i sticao dosta pristalica ali i neprijatelja. Uhapšen je 1971. godine u Turskoj pod sumnjom da "zloupotrebljava religijska osećanja"  za političke i sopstvene interese. Ubrzo je oslobođen i vraća se na poziciju imama. Sledeće decenije obeležile su njegovu borbu protiv “raspada morala” kao i učenje da se konzervativne vrednosti poput vere i porodice postave iznad modernog individualizma.

Međutim, ubrzo se ogradio od partija u Turskoj koje propagiraju “politički islam” zbog čega je stekao podršku sekularnih partija.

Gulenov pokret bio je zastupljen u Turskoj sve do 1995. godine kada je na parlamentarnim izborima vlast osvojila islamistička partija Nečmetina Erbakana.

Razlike u stavovima između islamista

Razlike u stavovima bile su ogromne – za razliku od Erbakanove partije, Gulen se nije zalagao da žene u javnosti obavezno nose marame. Upravo tada njegov pokret postaje važan adut vojske u očuvanju sekularne države. Gulen se osetio ugroženim zbog novih vlasti, pa je otišao u egzil u SAD.

Zbog velike turske dijaspore u svetu ali i zbog popularnosti njegovih učenja, među muslimanima stiče veliki broj pristalica.

Gulen i Erdogan - politički (ne)prijatelji

Gulen je bio politički saveznik sadašnjeg predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana sve do 2013. godine od kada je savez uništen zbog korupcionog skandala. Erdogan je optužio Gulena da stoji iza korupcionog skandala. Takođe, Gulen je optužen da stoji iza državnog udara u Turskoj 2016. godine, što ga je i definitivno stavilo na sve poternice koje je raspisao Erdogan.

Gulenov pokret

Gulenov pokret Hizmet i dalje ima mnoštvo pripadnika širom sveta. Pokret širi svoju ideologiju kroz privatne škole koje postoje širom sveta. U SAD ih ima oko 120. Smatra se da je 1.2 miliona Turaka prošlo kroz škole Hizmeta. Takođe, pokret je aktivan i kroz humanitarne organizacije, medije i kroz razna profesionalna udruženja.

Škole Hizmeta postoje i u Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Treba napomenuti da Mehmet Akif škole na Kosovu pripadaju obrazovnoj instituciji Gulistan (Gulistan educational institutions) pod koju spadaju i predškolske ustanove, obdaništa i privatne osnovne i srednje škole Mehmet Akif, širom Kosova.

Škola Hizmeta ima i u drugim zemljama u regionu. U Albaniji postoje više škole Mehmet Akif i Turgut Ozal, kao i osnovne škole u Skadru i Draču. U Bosni i Hercegovini postoji 15 škola u Sarajevu, Mostaru, Bihaću, Zenici i Tuzli.