Гуленова завера на Балкану: Злочинци Харадинај и Тачи на удару великих сила

Наставља се велики окршај светских сила због Косова. Ердоган је отворено поручио Харадинају да су његови дани одбројани, након што се премијер лажне државе Косово успротивио изручењу припадника Гуленовог покрета који су пре неколико дана пребачени из Приштине у Анкару.

Косовски бој Тачија и Харадинаја

Због протеривања турских држављана запослених у школама блиским покрету Хизмет, настала је бура између лажних косовских власти, тачније премијера Рамуша Харадинаја и турског председника Ердогана. Овај догађај је потресао лажну државу Косово будући да су се три главна државна званичника, председник, премијер и председник Скупштине изјаснили да нису ништа знали о акцији. 

Утицај гулениста на Балкану је свакако јак и треба га схватити као озбиљан политички фактор због којег ће се, по свему судећи, тек доћи до сукоба интереса великих сила на овим просторима. Сукоб Турске са припадницима Гуленове организације пренео се и на нашу територију. Власти такозване републике Косово изгубле су важног савезника, Турску, управо због питања око Фетулаха Гулена.  

Познато је да власти у Приштини не раде ништа без одобрења Вашингтона који је готово сигурно имао удела у раздору лажних косовских власти. Косовске политичке елите нису биле у стању да одговоре на изазов у "случају гулениста" што је довело на формирање две струје. Једну предводи Рамуш Харадинај кога штите САД, а другу Хашим Тачи који је стао на страну Турске. Време ће показати да ли ће лажну власт на Косову одржати лажно пријатељство САД и Турске од којег је данас остало само мртво слово на папиру.

Ко су заправо гуленисти?

Фетулах Гулен, личност по коме је овај покрет добио име, живи у САД још од 1999. године. Рођен је као син имама, а сам је и постао имам у раној младости. Вернике је придобијао надахнутим говорима па је са 27 година постао врховни проповедник у граду Измиру у Турској. Доста је путовао и стицао доста присталица али и непријатеља. Ухапшен је 1971. године у Турској под сумњом да "злоупотребљава религијска осећања"  за политичке и сопствене интересе. Убрзо је ослобођен и враћа се на позицију имама. Следеће деценије обележиле су његову борбу против “распада морала” као и учење да се конзервативне вредности попут вере и породице поставе изнад модерног индивидуализма.

Међутим, убрзо се оградио од партија у Турској које пропагирају “политички ислам” због чега је стекао подршку секуларних партија.

Гуленов покрет био је заступљен у Турској све до 1995. године када је на парламентарним изборима власт освојила исламистичка партија Нечметина Ербакана.

Разлике у ставовима између исламиста

Разлике у ставовима биле су огромне – за разлику од Ербаканове партије, Гулен се није залагао да жене у јавности обавезно носе мараме. Управо тада његов покрет постаје важан адут војске у очувању секуларне државе. Гулен се осетио угроженим због нових власти, па је отишао у егзил у САД.

Због велике турске дијаспоре у свету али и због популарности његових учења, међу муслиманима стиче велики број присталица.

Гулен и Ердоган - политички (не)пријатељи

Гулен је био политички савезник садашњег председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана све до 2013. године од када је савез уништен због корупционог скандала. Ердоган је оптужио Гулена да стоји иза корупционог скандала. Такође, Гулен је оптужен да стоји иза државног удара у Турској 2016. године, што га је и дефинитивно ставило на све потернице које је расписао Ердоган.

Гуленов покрет

Гуленов покрет Хизмет и даље има мноштво припадника широм света. Покрет шири своју идеологију кроз приватне школе које постоје широм света. У САД их има око 120. Сматра се да је 1.2 милиона Турака прошло кроз школе Хизмета. Такође, покрет је активан и кроз хуманитарне организације, медије и кроз разна професионална удружења.

Школе Хизмета постоје и у Србији, на Косову и Метохији. Треба напоменути да Мехмет Акиф школе на Косову припадају образовној институцији Гулистан (Гулистан едуцатионал институтионс) под коју спадају и предшколске установе, обданишта и приватне основне и средње школе Мехмет Акиф, широм Косова.

Школа Хизмета има и у другим земљама у региону. У Албанији постоје више школе Мехмет Акиф и Тургут Озал, као и основне школе у Скадру и Драчу. У Босни и Херцеговини постоји 15 школа у Сарајеву, Мостару, Бихаћу, Зеници и Тузли.