Imaju podršku Brisela: Hrvati traže OVE srpske gradove, ako ne damo EU će nas blokirati

Srbija bi mogla postati talac Hrvatske, nakon što je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, prilikom predstavljanja Strategije o proširenju izričito rekao da nijedna zemlja neće moći da postane članica Unije dok ne reši bilateralne probleme, a zvanični Zagreb nema rešeno pitanje granice ne samo sa našom zemljom, već sa svim susedima osim sa Mađarskom. 

Mariborska Večer, naime, podseća da Hrvatska ima otvorena pitanja granice sa Srbijom na Dunavu, Crnom Gorom na poluostrvu Prevlaka i BiH duž gotovo cele granice inače duge više od 1.000 kilometara.

Podsetimo, polovinom januara  Hrvatski premijer Andrej Plenković otvoreno je poručio da je granica sa Srbijom odavno iscrtana i da je hrvatska pozicija tu vrlo jasna. Stanje je, rekao je, kakvo je bilo 25. juna 1991. i katastarske granice.

Plenković je, odgovarajući na pitanje novinara da li su se ispunili uslovi da se sa Srbijom reše otvorena pitanja u vezi sa hrvatskom teritorijom s druge strane Dunava, rekao da će dijalog sa srpskom stranom biti nastavljen.

- Pritom će se insistirati na poštovanju hrvatske teritorije, uz insistiranje na poštovanju nacionalnih interesa - rekao je Plenković, prenele su agencije.

Podsetimo, stav Srbije glasi da bi granica trebalo da ide sredinom Dunava, dok se Hrvatska zalaže za određivanje granice po katastarskom principu, jer je, kažu, reka promenila tok. Primenjivanjem takvog modela, delovi opština Apatin, Sombor i Bačka Palanka pripali bi Hrvatskoj.

U komentaru pod nazivom "Evropski Balkan", Mariborska "Večer" konstatuje da se istorija ponavlja i podseća da Slovenija, na primer, nije mogla da postane članica EU pre nego što je rešila problema sa Italijom s jedne, a sa druge strane sve dok nije pristala da sa Hrvatskom potpiše sporazum, prema kojem je granični spor u Piranskom zalivu prepušten arbitražnom sudu.

List konstatuje da Hrvatska sada odbija da primeni arbitražnu presudu.

- Slično, pa čak mnogo gore od toga može se gotovo sa sigurnošću očekivati od Hrvatske kada na red dođu granična pitanja sa državama sa kojima je bila u ratu pre više od dve decenije - piše Večer.

Stoga, ukazuje se, zemlje Zapadnog Balkana - moraju ispuniti mnogo više standarde za pristupanje nego što je to bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom.

Jer, navodi se, EU nije spremna za proširenje i države Zapadnog Balkana neće imati drugu šansu, osim da se priklone nekom drugom, piše list ukazujući na Rusiju i Tursku.