On je predsednik opštine koji radno vreme provodi na terenu, a ovako je od prigradske opštine napravio moderan Obrenovac
Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković govori za portal SrbijaDanas o projektima koji su završeni na toj opštini i planovima koje će ostvariti u budućnosti
Pazite, prigradska opština ima tu nesreću da je mnogo manji broj ljudi na društvenim mrežama nego što je to u centru Beograda, tako da oni više vole da iskoriste kontakt uživo i priliku da "fejs tu fejs" pitaju nešto. Svakog jutra kada dođem na posao sačeka me 10 do 15 ljudi koji mi postave neko pitanje ili izlože neki problem. Drugi kontakt koji sa njima imam je u toku dana kada obilazim gradilišta. S obzirom na to da sam svakodnevno dostupan građanima moje opštine, građani me sreću i postavljaju razna pitanja i uvek im rado odgovorim. Drugi vid preko kog stižu poruke građana je MAG televizija, ona je kao mediji najzastupljeniji. Treći su veb portali, lokalne novine i Fejsbuk nalog opštine, ali i moj lični. Na tviteru možda bude jedno pitanje ili dva pitanja.
Što se tiče problema oni fluktuiraju od ličnih stvari do nekih opštih. Sada već lični pobeđuju opšte, zato što su opšti već definisani i manje-više se sve zna. Na primer nismo imali fiskulturne sale u pet osnovnih škola i ja sam dao obećanje da ćemo ih uraditi u svih pet osnovnih škola. Četiri su urađene otvorene i sada se radi peta, to je što se tiče sistema obrazovanja. Svi roditelji koji su imali neku vrstu potrebe, da možda razmisle da upišu dete u školu koje trenutno ima fiskulturnu salu, da ne rade fizičko sa pomerenim klupama u učionicama, oni više ne pitaju kada će biti fiskulturne sale već koriste to ili čekaju svoj red, da njihova mesna zajednica to dobije. Svestan sam toga da su ljudi nezadovoljni kada nisu dobro informisani i kada ne znaju kada će nešto da se desi.
S druge strane, potpuno su i smireni i imaju visoku ekonomsku svest kada su informisani i kada su im saopšteni planovi nekih radova. Ranije je postojao problem zato što nije bilo razgovora sa građanima i oni su bili u neverici da će uopšte nešto da se uradi. Takođe, nisu znali rokove, odnosno za koje vreme će neki radovi biti izvedeni. Sada se to promenilo, što mogu i konkretno da pokažem. Na primer sada je regulisan sistem vodosnabdevanja u nekim delovima opštine, u proteklih pet godina neka mesta su dobila vodu. Imam plan i građani kojima još uvek nije rešen sistem vodosnabdevanja znaju kada će to tačno biti regulisano. Tako npr. Vukićevici znaju da će vodu dobiti 2023, niko ih ne laže ko u vreme Velje "biće reke, ali nema mosta".
Najveći problem je bila nezaposlenost, bilo je preko 30 odsto nezaposlenih ljudi, bilo je kompletnih porodica u kojima niko ne radi. Bilo je više stotina porodica u kojima niko nije radio, i to je za njih bila ekonomski bezizlazna situacija. Dešavalo se i da porodice žive od jedne male penzije koju baka i deka primaju. Situacija je zaista bila teška. Građani su u sebi bili tužni i nezadovoljni, jer nisu mogli da se ostvare profesionalno, nisu mogli da imaju svoju finansijsku nezavisnost, što je po meni danas najvažnija stvar.
Tih ljudi je bilo u kolonama, dolazili su kod mene da im pomognem da reše problem koji imaju. Znali smo da je jedini način da se to reši, da se dovede jedna ozbiljna fabrika i mi smo doveli za sada pet - ne jednu nego pet fabrika.
Otvaranjem fabrike "Meita" zaposleno je 3.000 ljudi. Pored te fabrike otvorili smo prehrambenu fabriku soje i sve to naravno uz podršku predsednika Aleksandra Vučića lično i Vlade Srbije. Da nije bilo predsednika Vučića svih investicija ne bi ni bilo, jer je upravo on zaslužan za to što pobeđujemo Poljsku u pregovorima, on je odgovoran za to što imamo dobru saradnju sa japanskim premijerom, dobru saradnju sa Kinom i drugim zemljama sveta. Obrenovac je zahvaljujući predsedniku Vučiću posetio i francuski premijer Vals.
Sada nakon otvaranja svih fabrika, više nemamo tu vrstu nezaposlenosti koja je tištila sve naše građane, iskorenili smo je, a to lično smatram jednim od najvećih uspeha. Sada uz očuvanje i otvaranje novih radnih mesta, uz revitalizaciju poljoprivrede je mnogo bolje.
Ne postoji stvar koju sada građani požele, a za koju mi ne možemo da uradimo dokumentaciju, a nakon toga i da izvršimo radove, a pre svega mislim na put, vodu, kanalizaciju, struju i grejanje. Sada idemo u novi projekat, gde ćemo rešiti problem grejanja, jer ćemo priključiti na termoelektranu građane koji nemaju regulisamo grejanje. Građani Obrenovca znaju da ćemo do 2024. godine uraditi sve što se tiče infrastrukture, i da nam je plan da postanemo kao Stari grad, Vračar gde vodosnabdevanje ili grejanje uopšte više nije tema, svi imaju i struju i vodu.
Centralni plan je vezan za infrastrukturu osnovnu. Do 2024. moramo završiti sva naselja koja nemaju kanalizaciju pored vode. To su naselja Zvečka, naselje Urovci, naselje Krtinska i da kažemo taj deo koji je vezan za naselje Belo Polje, koje delom ima, a delom nema kanalizaciju. To su sva naselja koja u građevinsko-tehničkom smislu mogu biti deo sliva kompletnog kanalizacionog sistema opštine Obrenovac. Mi možemo da napravimo kanalizacioni sliv u naselju Umci, 20 kilometara od centra, ali nije realno da se napravi pad kojim će gravitacijom fekalne vode doći, i sav otpad koji se baca u kanalizaciju, doći do centra Obrenovca. Znači mi ćemo taj sistem, koji sam nabrojao, zaokružiti 2024. godine i to se sada trenutno radi - na valjevskom putu, kad krenete ka Valjevu, kompletno 4.5 kilometara kanalizacija se radi i to možete videti na terenu.
Spremamo raspisivanje tendera, za šabački put - kroz Urovce i kroz Zvečku i kroz naselje Muzičke kolonije. Kompletno svi će dobiti kanalizaciju i dva sela koja su uz TE, do sada smo radili primarne kroz centar tih sela, a sada radimo sekundarne priključke i ta faza će početi 20. avgusta i trajaće godinu dana. Znači za godinu dana ćemo zaokružiti taj sistem. Već smo uradili naselje Braće Vujić, uradili smo naselje Šljivice. To su dva naselja u užem centru Obrenovca koja nisu imala vodu i nažalost najviše su stradala u poplavama, pošto su na nižoj koti. Problem septičkih jama - njihovog čestog pražnjenja i troškova za domaćinstvo smo anulirali sa izgradnjom kanalizacije.
Što se tiče grejanja sad idemo u isplatu - 105 ljudi koji su vlasnici parcela na trasi između TE i ostatka Obrenovca. Postoji jedna tačka koja se zove Intereks, a od Intereksa do termoelektrane ima 4 kilometara. Cev koju mi sada radimo sredstvima elektroprivrede Srbije, a da bismo to uradili, da bismo napojili ceo taj deo mi moramo da isplatimo 105 ljudi koji su vlasnici parcela centralne. Sa izgradnjom ćemo početi kada rešimo izvođače radova za taj glavni cevovod. Tako da će svi oni pored kanalizacije dobiti i grejanje.
Što se tiče udaljenih sela radimo separatne projekte. Sela koja su naslonjena na Savu - Ratari, Ušće, Skela dobiće projekte poput onih u Sloveniji i EU. Sela koja gravitiraju Kolubari, a to su Draževac, Veliko Polje, Stubline, Poljane ona bi išla na ovu vrstu sliva. To je preriod koji će biti ostvariv u narednih 10 godina, nije u mogućnosti da se uradi do 2024. godine zato što je skup. Nadam se da ako postanemo punopravni član 2025. godine, da ćemo sa tim sredstvima uspeti da sve završimo.
Kada je u pitanju putna infrastruktura mi smo obnovili sve centralne saobraćajnice kompletno. Obrenovac će biti premrežen sa 1.500 km novih asfaltnih saobraćajnica. Što se tiče zemljanih puteva ili kamenih puteva do 2024. ćemo doći do svake kuće sa asfaltom. Ne možemo da uradimo godišnje više od 20 do 30 kilometara, ali na 30 sela kad se to podeli to bude negde 3 do 4 kilometara više. Postoje sela u kojima smo završili sav taj posao. Grabovac koji je najrazuđeniji sa 50 kilomnetara kojih je ostalo od tih 134 kilometara, drugi su Stubline sa 16 kilometara, treće je Veliko Polje sa 13 ostali svi imaju manje od 3 kilometara. Dakle, u najvećoj meri doći do završetka putne infrastrukture.
Što se tiče obrazovanja, taj sistem je zaokružen, tako što smo izgradili potpuno novo Gimnaziju, odnosno staru koja je bila oštećena u poplavi smo srušili i napravili potpuno novu. Ostaju nam samo dva velika problema. Prvi je rekonstrukcija obdaništa u Bariču, koje je urađeno pre 40 godina, i izgradnja potpuno novog objekta, kako bi smo uspeli da ovih 200 mališana koji su sada ispod crte uspeli da smestimo tu. Očekujemo do kraja godine početak izgradnje obdaništa u Belom Polju. Ubeđen sam da ćemo u narednom periodu dosta toga rešiti što se tiče obrazovanja.
Kada je u pitanju zdravlje, kompletno smo izgradili sve ambulante i mrežu zdravstvene zaštite po selima. Čak smo, od 2013. godine, od kad sam ja postao predsednik, sve vreme imali tu vrstu projekta u okviru zdravlja. Zdravstvene radnike i medicinske sestre smo sklonili sa biroa i plaćali im platu kao opština, da bi išli ka stanovništvu. Sve smo to uradili jer sam shvatio da se ljudi razboljevaju, zbog toga što ne idu na preventivne preglede, zato što ih mrzi ili nemaju vremena. Kako bismo to sprečili mi smo išli ka njima na taj način. Potreba je bila da se te seoske ambulante srede, pa su one sada na evropskom nivou. S obzirom na porast stanovništva javila se potreba za izgradnjom Doma zdravlja, pa mi sada 14. novembra planiramo otvaranje tog objekta. To je objekat od 2.000 kvadrata, koji će imati urgentnu medicinu i biće jedan mini klinički centar sa svim specijalističkim ordinacijama. Sada je za ove doktore koje smo mi angažovali preko opštine, Ministarstvo zdravlja dalo specijalizaciju, za njih 13 u različitim oblastima.
Takođe, u Obrenovcu je turizam jedan od najvećih zahvata koji se sastoji iz tri celine. Prva celina je banjski kompleks u centru Obrenovca. Imali smo staro varoško kupatilo iz doba Miloša Obrenovića sa kvalitetnom vodom, međutim, sav objekat je bio oronuo, sa starim kadama i starim tuš kabinama. Sve to smo srušili i napravili potpuno novo, ali smo imali para samo za jedno krilo. Sada nam je Grad Beograd donirao 50 miliona dinara za novo krilo. Desno krilo se već koristi, potpuno je opremljeno i moderno. Izgleda kao svi najopremljeniji spa-centri sa lekarskom negom i modernom opremom. Na ovaj projekat smo baš ponosni i koristi ga veliki broj ljudi. Drugi kompleks nam je takozvana Cevka – sistem tuševa koji su na banjskom kupalištu iza hotela, gde bude više hiljada ljudi kada su dani ovako vreli. Iz tuševa izlazi banjska voda kojom se ljudi kupaju. Pustili smo ih u rad pre dve godine, a sada 5. avgusta počinje širenje sistema tako što ćemo izgraditi i bazene. Tuševi su namenjeni ljudima sa reumatskim problemima, pa sam ja posmatrao situaciju, video da tu dolaze različiti ljudi sa različitim probleima, pa je malo nezgodno da tuš pogodi mesto koje je pod reumom (kod nekoga je u pitanju rame, kod nekoga kuk...itd). Zbog toga počinje izgradnja bazena. Prvi bazeni biće namenjeni baš tim ekstremitetima. U ponedeljak počinjemo da zidamo bazene, koji će biti gotovi za 120 dana. Biće dva bazena, dodatna plaža, mini teretana i još dodatnih tuševa. To nam je drugi projekat. U ovom prvom u centru grada, gde su kupatila, jedan tretman se naplaćuje 350 dinara, a za penzionere 175 dinara. To je jedna prihvatljiva cena za sve. Što se tiče Cevke tamo se ništa ne naplaćuje, i na ovim novim bazenima neće se naplaćivati ulaz. Treća stvar je hotel. Hotel je građen 80-ih godina. Hotel je arhitektonski veoma zanimljiv i građevinski čvrst, ali je enterijer bio uništen, što zbog poplava, što zbog migranata koji su bili tu. Radiće se rekonstrukcija, projekat je završen, sada smo u procesu traženja građevinskih dozvola da se projekat stavi u pogon. Postoji velika potreba za njegovom rekonstrukcijom, pa nam je on glavni zadatak, koji će dosta da košta. Mi smo pokušali da privatizujemo, ali nije bilo interesanata. Četvrti projekat je akva park koji smo uradili i već je dve sezone na raspolaganju najmlađima. Tako da, što se mene tiče taj turistički potencijal je zaokružen. Uradili smo 20 kilometara biciklističko-pešačke staze, kompletno smo uredili plažu i kada tako održavamo sve, i sami privatni objekti niču kao pečurke, pa se možete u nekoliko restorana baš lepo poslužiti.
Napravili smo jedan set mera koji je 24 sata slobodan i svi segmenti stanovništva su obuhvaćeni na sledeći način: pre, 2010, 2011. opština Obrenovac je imala jedan projekat koji se zvao Eko kampovi i podrazumevao je slanje obolele dece zbog zagađenja od elekrane na klimatski oporavak na Taru i Zlatibor, ali to su, po mom dubokom ubeđenju, bile greške zato što smo radili nepreventivno, pokušavali smo da rešimo problem tako što smo decu sa astmom slali na planine, a njima je tada još gore. Pa sam ja doneo novinu da sva deca od prvog do četvrtog (ima ih 3.200) idu na besplatna zimovanja i letovanja na najlepše srpske planine. To se dešava već 8 godina za redom, bilo je preko 20 000 mališana.
Mi smo potpisali ugovor sa CDL-om, koja je gradska ustanova Beograda, nema privatnika. Po ugovoru mi plaćamo jednom godišnje smeštaj za svakog mališana od prvog do četvrtog razreda. Svako dete u svakom razredu do četvrtog ide na različitu planinu. To i porodicama pomaže da mogu da uštede. Ovim smo pružili jednaku mgućnost za sve, gde i oni iz siromašnih porodica mogu da odu van Obrenovca. To je nešto na šta smo zaista ponosni. Svaki roditelj zna da kad njegovo dete pođe u školu, 4 godine ide na besplatno letovanje i zimovanje, dok ne dođe do petog razreda. A za decu od 10 do 18 godina omogućili smo da svako dete može besplatno da se bavi bilo kojim sportom, mi plaćamo članarinu za svako dete. Na našoj teritoriji imamo 53 različita kluba, čak i streličarski klub i sve podržavamo podjednako. Sada su i treneri počeli da vrbuju decu za sport, pa mi imamo blizu 5 000 mališana koji se bave sportom. Na taj način manji je broj deformiteta, deca su sklonjena s ulice, treniraju šta žele, a roditelji se ne brinu gde su im deca i nemaju troškove. Ovo je do 18. godine, a kada izađu iz srednje škole svakom od njih se ponudi Ugovor o radu i to je po mom mišljenju najveći uspeh, jer nije bilo ni u vreme Tita. A za one koji hoće da studiraju mi dajemo 72 hiljade stipendiju za 50 najboljih đaka.
Preskočio sam da za maturante imamo besplatno letovanje na Zakintos, imamo dugoročni ugovor sa Balkan Fanom. Škola određuje 50 najboljih koji idu, i ove godine kreću 11. To je postala tradicija. Što se tiče radne snage snimio sam dve kritične kategorije, a to su dame preko 55 godina i muškarci preko 60. Oni su sa jednim sentimentalnim pogledom i suzama u očima, oni nemaju onu egzistencijalnu stvar da im deca nemaju šta da jedu, nego prosto nisu sebe pronašli nigde u društvu, jer su zaboravljeni. Oni kažu: Ja sam profesionalno mrtav, mene niko neće, a imam sedam godina do penzije. Ja sam onda smislio model Poslednja šansa, gde mi plaćamo porez za njih, ali oni dobijaju taj vaučer i time sam prebacio odgovornost na njih. Ja samo potpišem vaučer, a ostalo je na njemu. Tako neka gospođa koja je bila frizerka koja ne zna da pravi frizure, ali zna da opere kosu i tome slično, može da dođe u frizerski salon i kaže da je bila frizerka, da može da im pomaže, a nije sama, jer iza sebe ima opštinu i vaučer kojim će joj biti plaćeni porez i doprinosi. Na taj način smo 300 ljudi angažovali koji su pred penzijom. Penzionera ima 12.400, a za njih smo spremili izlete po Srbiji, to je već tradicija. Meni je najdraže kad idem sa njima po tim malim mestima. Taj program ide preko javnog poziva, penzioneri se javljaju preko svoje mesne zajednice, pravi se spisak. Sada imamo izlete i sa spavanjem, pa to iziskuje malo više naše energije, ali mi to radimo sa zadovoljstvo. Sada će ih sigurno biti više hiljada za Vrnjačku Banju.
Novi statut je udahnuo novi život nama kao prigradskoj opštini. Mi smo defakto kao grad u gradu. Nema neke velike razlike između Valjeva, Užica, Zrenjanina i Zaječara. Mislim da Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac i Grocka u najvećoj meri mogu vrlo brzo da postanu nezavisni gradovi. Nama je veliko zadovoljstvo što smo deo prestonice. Mi smo od 1953. godine deo Beograda i dajemo svoj doprinos razvoju Beograda. Danas sam vrlo srećan što smo od kraja Beograda suštinski postali njegov početak, njegova zapadna industrijska kapija. I kroz najveću automobilsku fabriku u Srbiji, kroz najveću elektranu u kojoj se proizvodi 50 odsto srpske struje, kroz najveću poljoprivredu... To su stvari koje nas čine delom Beograda. Statut nam pruža i mogućnost dodatnog razvoja pre svega kroz nezavisno pravljenje trgovačkih planova, kroz definisanje izdavanja građevinskih dozvola... Garantujem da ćemo imati još pet fabrika u narednom periodu, s obzirom da će ljudi dobijati neophodne dokumente, da neće morati da idu za Beograd.
Što se tiče saradnje sa Gradom Beogradom mi imamo vrlo jasno definisane planove koji su vezani za razvoj svih oblasti kod nas. Uvek sam otvoreno dolazio pred otvorena vrata što se tiče Grada Beograda i svih sekretarijata i Ministarstava. Važno je da znate šta želite. Sve pohvale imamo na tu saradnju i na to što smo napravili od Obrenovca, a posle poplava potpuno novi grad. Jedan preokret koji je ponos države.
Budućnost opštine Obrenovac je porast broja stanovnika, porast broja mladih obrazovanih ljudi, porast broja beba i nezadrživ razvoj grada sa jednim zajedničkim ciljem, a to je da postanemo zaista jedan mali, uređeni, evropski grad. Da budemo ono što predsednik Vučić kaže - jedan moderan deo Srbije, da Srbija bude moderna država sa uređenim saobraćajnicama, sa dobrom infrastrukturom,sa modernim fabrikama... Obrenovac vidim do 2030. godine kao jedan od najrazvijenijih gradova naše lepe, razvijene Srbije pod dirigentskom palicom Aleksandra Vučića. Da nije bilo njega ne bi bilo ni hrabrosti za preokret u vođenju ekonomske politike države, niti teških reformi koje su sprovedene, a u koje su mnogi sumnjali. Mi imamo 200 novih fabrika, imamo konstantan rast plata i penzija, minimalac je duplo veći nego što je bio pre Vučića. Naš mali Obrenovac posetio je i predsednik Francuske i predsednik Kine i to nije mala stvar. Mi ćemo se truditi da doprinesemo toj politici predsednika Aleksandra Vučića.
