Он је председник општине који радно време проводи на терену, а овако је од приградске општине направио модеран Обреновац

С обзиром на то да сте активни на Твитеру да ли Вам се грађани јављају са проблемима на тој друштвеној мрежи. На који начин још водите комуникацију са грађанима? Који су проблеми на које се они највише жале?

Пазите, приградска општина има ту несрећу да је много мањи број људи на друштвеним мрежама него што је то у центру Београда, тако да они више воле да искористе контакт уживо и прилику да "фејс ту фејс" питају нешто. Сваког јутра када дођем на посао сачека ме 10 до 15 људи који ми поставе неко питање или изложе неки проблем. Други контакт који са њима имам је у току дана када обилазим градилишта. С обзиром на то да сам свакодневно доступан грађанима моје општине, грађани ме срећу и постављају разна питања и увек им радо одговорим. Други вид преко ког стижу поруке грађана је МАГ телевизија, она је као медији најзаступљенији. Трећи су веб портали, локалне новине и Фејсбук налог општине, али и мој лични. На твитеру можда буде једно питање или два питања.

Што се тиче проблема они флуктуирају од личних ствари до неких општих. Сада већ лични побеђују опште, зато што су општи већ дефинисани и мање-више се све зна. На пример нисмо имали фискултурне сале у пет основних школа и ја сам дао обећање да ћемо их урадити у свих пет основних школа. Четири су урађене отворене и сада се ради пета, то је што се тиче система образовања. Сви родитељи који су имали неку врсту потребе, да можда размисле да упишу дете у школу које тренутно има фискултурну салу, да не раде физичко са помереним клупама у учионицама, они више не питају када ће бити фискултурне сале већ користе то или чекају свој ред, да њихова месна заједница то добије. Свестан сам тога да су људи незадовољни када нису добро информисани и када не знају када ће нешто да се деси.

С друге стране, потпуно су и смирени и имају високу економску свест када су информисани и када су им саопштени планови неких радова. Раније је постојао проблем зато што није било разговора са грађанима и они су били у неверици да ће уопште нешто да се уради. Такође, нису знали рокове, односно за које време ће неки радови бити изведени. Сада се то променило, што могу и конкретно да покажем. На пример сада је регулисан систем водоснабдевања у неким деловима општине, у протеклих пет година нека места су добила воду. Имам план и грађани којима још увек није решен систем водоснабдевања знају када ће то тачно бити регулисано. Тако нпр. Вукићевици знају да ће воду добити 2023, нико их не лаже ко у време Веље "биће реке, али нема моста".

Највећи проблем је била незапосленост, било је преко 30 одсто незапослених људи, било је комплетних породица у којима нико не ради. Било је више стотина породица у којима нико није радио, и то је за њих била економски безизлазна ситуација. Дешавало се и да породице живе од једне мале пензије коју бака и дека примају. Ситуација је заиста била тешка. Грађани су у себи били тужни и незадовољни, јер нису могли да се остваре професионално, нису могли да имају своју финансијску независност, што је по мени данас најважнија ствар. 

Тих људи је било у колонама, долазили су код мене да им помогнем да реше проблем који имају. Знали смо да је једини начин да се то реши, да се доведе једна озбиљна фабрика и ми смо довели за сада пет - не једну него пет фабрика.

Отварањем фабрике "Меита" запослено је 3.000 људи. Поред те фабрике отворили смо прехрамбену фабрику соје и све то наравно уз подршку председника Александра Вучића лично и Владе Србије. Да није било председника Вучића свих инвестиција не би ни било, јер је управо он заслужан за то што побеђујемо Пољску у преговорима, он је одговоран за то што имамо добру сарадњу са јапанским премијером, добру сарадњу са Кином и другим земљама света. Обреновац је захваљујући председнику Вучићу посетио и француски премијер Валс.

Сада након отварања свих фабрика, више немамо ту врсту незапослености која је тиштила све наше грађане, искоренили смо је, а то лично сматрам једним од највећих успеха. Сада уз очување и отварање нових радних места, уз ревитализацију пољопривреде је много боље.

Не постоји ствар коју сада грађани пожеле, а за коју ми не можемо  да урадимо документацију, а након тога и да извршимо радове, а пре свега мислим на пут, воду, канализацију, струју и грејање. Сада идемо у нови пројекат, где ћемо решити проблем грејања, јер ћемо прикључити на термоелектрану грађане који немају регулисамо грејање. Грађани Обреновца знају да ћемо до 2024. године урадити све што се тиче инфраструктуре, и да нам је план да постанемо као Стари град, Врачар где водоснабдевање или грејање уопште више није тема, сви имају и струју и воду.

Централни план је везан за инфраструктуру основну. До 2024. морамо завршити сва насеља која немају канализацију поред воде. То су насеља Звечка, насеље Уровци, насеље Кртинска и да кажемо тај део који је везан за насеље Бело Поље, које делом има, а делом нема канализацију. То су сва насеља која у грађевинско-техничком смислу могу бити део слива комплетног канализационог система општине Обреновац. Ми можемо да направимо канализациони слив у насељу Умци, 20 километара од центра, али није реално да се направи пад којим ће гравитацијом фекалне воде доћи, и сав отпад који се баца у канализацију, доћи до центра Обреновца. Значи ми ћемо тај систем, који сам набројао, заокружити 2024. године и то се сада тренутно ради - на ваљевском путу, кад кренете ка Ваљеву, комплетно 4.5 километара канализација се ради и то можете видети на терену.

Спремамо расписивање тендера, за шабачки пут - кроз Уровце и кроз Звечку и кроз насеље Музичке колоније. Комплетно сви ће добити канализацију и два села која су уз ТЕ, до сада смо радили примарне кроз центар тих села, а сада радимо секундарне прикључке и та фаза ће почети 20. августа и трајаће годину дана. Значи за годину дана ћемо заокружити тај систем. Већ смо урадили насеље Браће Вујић, урадили смо насеље Шљивице. То су два насеља у ужем центру Обреновца која нису имала воду и нажалост највише су страдала у поплавама, пошто су на нижој коти. Проблем септичких јама - њиховог честог пражњења и трошкова за домаћинство смо анулирали са изградњом канализације.

Што се тиче грејања сад идемо у исплату - 105 људи који су власници парцела на траси између ТЕ и остатка Обреновца. Постоји једна тачка која се зове Интерекс, а од Интерекса до термоелектране има 4 километара. Цев коју ми сада радимо средствима електропривреде Србије, а да бисмо то урадили, да бисмо напојили цео тај део ми морамо да исплатимо 105 људи који су власници парцела централне. Са изградњом ћемо почети када решимо извођаче радова за тај главни цевовод. Тако да ће сви они поред канализације добити и грејање.

Што се тиче удаљених села радимо сепаратне пројекте. Села која су наслоњена на Саву - Ратари, Ушће, Скела добиће пројекте попут оних у Словенији и ЕУ. Села која гравитирају Колубари, а то су Дражевац, Велико Поље, Стублине, Пољане она би ишла на ову врсту слива. То је прериод који ће бити остварив у наредних 10 година, није у могућности да се уради до 2024. године зато што је скуп. Надам се да ако постанемо пуноправни члан 2025. године, да ћемо са тим средствима успети да све завршимо.

Када је у питању путна инфраструктура ми смо обновили све централне саобраћајнице комплетно. Обреновац ће бити премрежен са 1.500 км нових асфалтних саобраћајница. Што се тиче земљаних путева или камених путева до 2024. ћемо доћи до сваке куће са асфалтом. Не можемо да урадимо годишње више од 20 до 30 километара, али на 30 села кад се то подели то буде негде 3 до 4 километара више. Постоје села у којима смо завршили сав тај посао. Грабовац који је најразуђенији са 50 киломнетара којих је остало од тих 134 километара, други су Стублине са 16 километара, треће је Велико Поље са 13 остали сви имају мање од 3 километара. Дакле, у највећој мери доћи до завршетка путне инфраструктуре.

Што се тиче образовања, тај систем је заокружен, тако што смо изградили потпуно ново Гимназију, односно стару која је била оштећена у поплави смо срушили и направили потпуно нову. Остају нам само два велика проблема. Први је реконструкција обданишта у Баричу, које је урађено пре 40 година, и изградња потпуно новог објекта, како би смо успели да ових 200 малишана који су сада испод црте успели да сместимо ту. Очекујемо до краја године почетак изградње обданишта у Белом Пољу. Убеђен сам да ћемо у наредном периоду доста тога решити што се тиче образовања.

Када је у питању здравље, комплетно смо изградили све амбуланте и мрежу здравствене заштите по селима. Чак смо, од 2013. године, од кад сам ја постао председник, све време имали ту врсту пројекта у оквиру здравља. Здравствене раднике и медицинске сестре смо склонили са бироа и плаћали им плату као општина, да би ишли ка становништву. Све смо то урадили јер сам схватио да се људи разбољевају, због тога што не иду на превентивне прегледе, зато што их мрзи или немају времена. Како бисмо то спречили ми смо ишли ка њима на тај начин. Потреба је била да се те сеоске амбуланте среде, па су оне сада на европском нивоу. С обзиром на пораст становништва јавила се потреба за изградњом Дома здравља, па ми сада 14. новембра планирамо отварање тог објекта. То је објекат од 2.000 квадрата, који ће имати ургентну медицину и биће један мини клинички центар са свим специјалистичким ординацијама. Сада је за ове докторе које смо ми ангажовали преко општине, Министарство здравља дало специјализацију, за њих 13 у различитим областима.

Такође, у Обреновцу је туризам један од највећих захвата који се састоји из три целине. Прва целина је бањски комплекс у центру Обреновца. Имали смо старо варошко купатило из доба Милоша Обреновића са квалитетном водом, међутим, сав објекат је био оронуо, са старим кадама и старим туш кабинама. Све то смо срушили и направили потпуно ново, али смо имали пара само за једно крило. Сада нам је Град Београд донирао 50 милиона динара за ново крило. Десно крило се већ користи, потпуно је опремљено и модерно. Изгледа као сви најопремљенији спа-центри са лекарском негом и модерном опремом. На овај пројекат смо баш поносни и користи га велики број људи. Други комплекс нам је такозвана Цевка – систем тушева који су на бањском купалишту иза хотела, где буде више хиљада људи када су дани овако врели. Из тушева излази бањска вода којом се људи купају. Пустили смо их у рад пре две године, а сада 5. августа почиње ширење система тако што ћемо изградити и базене. Тушеви су намењени људима са реуматским проблемима, па сам ја посматрао ситуацију, видео да ту долазе различити људи са различитим проблеима, па је мало незгодно да туш погоди место које је под реумом (код некога је у питању раме, код некога кук...итд). Због тога почиње изградња базена. Први базени биће намењени баш тим екстремитетима. У понедељак почињемо да зидамо базене, који ће бити готови за 120 дана. Биће два базена, додатна плажа, мини теретана и још додатних тушева. То нам је други пројекат. У овом првом у центру града, где су купатила, један третман се наплаћује 350 динара, а за пензионере 175 динара. То је једна прихватљива цена за све. Што се тиче Цевке тамо се ништа не наплаћује, и на овим новим базенима неће се наплаћивати улаз. Трећа ствар је хотел. Хотел је грађен 80-их година. Хотел је архитектонски веома занимљив и грађевински чврст, али је ентеријер био уништен, што због поплава, што због миграната који су били ту. Радиће се реконструкција, пројекат је завршен, сада смо у процесу тражења грађевинских дозвола да се пројекат стави у погон. Постоји велика потреба за његовом реконструкцијом, па нам је он главни задатак, који ће доста да кошта. Ми смо покушали да приватизујемо, али није било интересаната. Четврти пројекат је аква парк који смо урадили и већ је две сезоне на располагању најмлађима. Тако да, што се мене тиче тај туристички потенцијал је заокружен. Урадили смо 20 километара бициклистичко-пешачке стазе, комплетно смо уредили плажу и када тако одржавамо све, и сами приватни објекти ничу као печурке, па се можете у неколико ресторана баш лепо послужити.

Направили смо један сет мера који је 24 сата слободан и сви сегменти становништва су обухваћени на следећи начин: пре, 2010, 2011. општина Обреновац је имала један пројекат који се звао Еко кампови и подразумевао је слање оболеле деце због загађења од елекране на климатски опоравак на Тару и Златибор, али то су, по мом дубоком убеђењу, биле грешке зато што смо радили непревентивно, покушавали смо да решимо проблем тако што смо децу са астмом слали на планине, а њима је тада још горе. Па сам ја донео новину да сва деца од првог до четвртог (има их 3.200) иду на бесплатна зимовања и летовања на најлепше српске планине. То се дешава већ 8 година за редом, било је преко 20 000 малишана.

Ми смо потписали уговор са ЦДЛ-ом, која је градска установа Београда, нема приватника. По уговору ми плаћамо једном годишње смештај за сваког малишана од првог до четвртог разреда. Свако дете у сваком разреду до четвртог иде на различиту планину. То и породицама помаже да могу да уштеде. Овим смо пружили једнаку мгућност за све, где и они из сиромашних породица могу да оду ван Обреновца. То је нешто на шта смо заиста поносни. Сваки родитељ зна да кад његово дете пође у школу, 4 године иде на бесплатно летовање и зимовање, док не дође до петог разреда. А за децу од 10 до 18 година омогућили смо да свако дете може бесплатно да се бави било којим спортом, ми плаћамо чланарину за свако дете. На нашој територији имамо 53 различита клуба, чак и стреличарски клуб и све подржавамо подједнако. Сада су и тренери почели да врбују децу за спорт, па ми имамо близу 5 000 малишана који се баве спортом. На тај начин мањи је број деформитета, деца су склоњена с улице, тренирају шта желе, а родитељи се не брину где су им деца и немају трошкове. Ово је до 18. године, а када изађу из средње школе сваком од њих се понуди Уговор о раду и то је по мом мишљењу највећи успех, јер није било ни у време Тита. А за оне који хоће да студирају ми дајемо 72 хиљаде стипендију за 50 најбољих ђака.

Прескочио сам да за матуранте имамо бесплатно летовање на Закинтос, имамо дугорочни уговор са Балкан Фаном. Школа одређује 50 најбољих који иду, и ове године крећу 11. То је постала традиција. Што се тиче радне снаге снимио сам две критичне категорије, а то су даме преко 55 година и мушкарци преко 60. Они су са једним сентименталним погледом и сузама у очима, они немају ону егзистенцијалну ствар да им деца немају шта да једу, него просто нису себе пронашли нигде у друштву, јер су заборављени. Они кажу: Ја сам професионално мртав, мене нико неће, а имам седам година до пензије. Ја сам онда смислио модел Последња шанса, где ми плаћамо порез за њих, али они добијају тај ваучер и тиме сам пребацио одговорност на њих. Ја само потпишем ваучер, а остало је на њему. Тако нека госпођа која је била фризерка која не зна да прави фризуре, али зна да опере косу и томе слично, може да дође у фризерски салон и каже да је била фризерка, да може да им помаже, а није сама, јер иза себе има општину и ваучер којим ће јој бити плаћени порез и доприноси. На тај начин смо 300 људи ангажовали који су пред пензијом. Пензионера има 12.400, а за њих смо спремили излете по Србији, то је већ традиција. Мени је најдраже кад идем са њима по тим малим местима. Тај програм иде преко јавног позива, пензионери се јављају преко своје месне заједнице, прави се списак. Сада имамо излете и са спавањем, па то изискује мало више наше енергије, али ми то радимо са задовољство. Сада ће их сигурно бити више хиљада за Врњачку Бању.

Нови статут је удахнуо нови живот нама као приградској општини. Ми смо дефакто као град у граду. Нема неке велике разлике између Ваљева, Ужица, Зрењанина и Зајечара. Мислим да Обреновац, Младеновац, Лазаревац и Гроцка у највећој мери могу врло брзо да постану независни градови. Нама је велико задовољство што смо део престонице. Ми смо од 1953. године део Београда и дајемо свој допринос развоју Београда. Данас сам врло срећан што смо од краја Београда суштински постали његов почетак, његова западна индустријска капија. И кроз највећу аутомобилску фабрику у Србији, кроз највећу електрану у којој се производи 50 одсто српске струје, кроз највећу пољопривреду... То су ствари које нас чине делом Београда. Статут нам пружа и могућност додатног развоја пре свега кроз независно прављење трговачких планова, кроз дефинисање издавања грађевинских дозвола... Гарантујем да ћемо имати још пет фабрика у наредном периоду, с обзиром да ће људи добијати неопходне документе, да неће морати да иду за Београд.

Што се тиче сарадње са Градом Београдом ми имамо врло јасно дефинисане планове који су везани за развој свих области код нас. Увек сам отворено долазио пред отворена врата што се тиче Града Београда и свих секретаријата и Министарстава. Важно је да знате шта желите. Све похвале имамо на ту сарадњу и на то што смо направили од Обреновца, а после поплава потпуно нови град. Један преокрет који је понос државе.

Будућност општине Обреновац је пораст броја становника, пораст броја младих образованих људи, пораст броја беба и незадржив развој града са једним заједничким циљем, а то је да постанемо заиста један мали, уређени, европски град. Да будемо оно што председник Вучић каже - један модеран део Србије, да Србија буде модерна држава са уређеним саобраћајницама, са добром инфраструктуром,са модерним фабрикама... Обреновац видим до 2030. године као један од најразвијенијих градова наше лепе, развијене Србије под диригентском палицом Александра Вучића. Да није било њега не би било ни храбрости за преокрет у вођењу економске политике државе, нити тешких реформи које су спроведене, а у које су многи сумњали. Ми имамо 200 нових фабрика, имамо константан раст плата и пензија, минималац је дупло већи него што је био пре Вучића. Наш мали Обреновац посетио је и председник Француске и председник Кине и то није мала ствар. Ми ћемо се трудити да допринесемо тој политици председника Александра Вучића.