Intervju sa najvećim živim srpskim advokatom: U onome što radite mora uvek biti i doze zadovoljstva

Toma Fila, najveći živi srpski advokat, putujuća drama razu­đene biografije, živa enciklopedija sudskih, političkih, kriminalnih i umetničkih života Srbije, nikad ne propušta priliku da naglasi da "ispod velikog hrasta malo šta raste" dok priča o svom ocu Filoti Fili, čijim je advokatskim uspesima trčao životni maraton i na kraju priznao da je veliki Filota bolji advokat od sina.

- U suštini, moja ambicija nije nikad išla preko mog oca, tako da sam lakše izdržao taj kompleks. Zapravo, meni je bilo važno da niko ne uđe između nas dvojice. Uvek sam govorio: "Moj otac je bolji od mene, ali on je moj otac." Ima jedna zanimljiva i istinita anegdota na tu temu. U Londonu u 19. veku radio je čuveni advokat čiji je sin nastavio njegov posao. Sin je redovno nagla­šavao da je otac bolji od njega. Međutim, kad god bi nekoga branio, govorili su mu: "Ovo ni vaš otac ne bi umeo bolje." On je ponavljao da bi otac to uradio bolje. Na kraju se ubio. Činjenica je da sam se uvek pitao da li bi to moj otac bolje uradio. U suštini, u odnosu na brojne moje kolege, ja sam u advokaturu ušao na konju. Drugi su išli pešice.

Vi ste bili najmlađi advokat u bivšoj SFRJ.

- Diplomirao sam s manje od 22 godine. Prvo ubistvo sam branio s manje od 24 i od onda sam branio oko 1.000 prestupnika, sa ocem, s bratom, s mojima iz kancelarije i sam najviše. Verujte, za ovaj posao to je mnogo, previše.

Vaš otac Filota Fila uveo je advokatski esnaf na velika vrata u javni život Jugoslavije onom pres konferencijom u hotelu "Bristol". On je advokaturu tim činom učinio značajnom u javnom životu zemlje. Da li ste tada bili svesni šta on radi?

- Bilo je nama apsolutno jasno koliki je značaj imala ta pres konferencija u "Bristolu" 1963. Onima što sporije misle bilo je sve jasno kad su na mog oca po­čeli užasni napadi od tužilaca, policije, Udbe... Javno i preko medija postavljali su pitanja kako tu advokati mogu da se trse, što bi se oni razlikovali od drugih. "Znate, advokati su privatnici... To su, uopšte, uvek bili neprijatelji socijalističkog sistema..." Bilo je odvratno, ali oni su nam činili reklamu. A moj otac je, što je najsmešnije, bio partizanski borac od 1941, bio je partizanski obaveštajac. "Ali zašto nije nosio pušku?" Onda su ga ovi što su nosili pušku proglasili za buržuja. Sad se, kao, neko čudi zašto ja, Toma Fila, imam levičarske ideje. Pa, celog života sam bio levičar, ali ne komunista. Jer komunizam je pokvareno levičarstvo, iskvareno.

INTERVJU, RADOSLAV ZELENOVIĆ: Živnem kada pričam o Kinoteci

To je istorija. Vratimo se okrutnoj stvarnosti. U Srbiji se danas od advokature i policije, preko istrage i tužilaštva, do suda, ceo pravosudni sistem kotrlja ulicom. Sve je dobilo neprijatan, ružan i preteći oblik. Advokatura je danas doživela ozbiljnu glacijalnu eroziju.

- Postoji tu jedan apsurd. U vreme SFRJ sve je radilo. Ja sam bio predsednik Advokatske komore Srbije i Jugoslavije. Cela Srbija je imala 3.500 advokata. Beograd manje od 800. Danas, kada ništa ne radi, Beograd ima 4.000 advokata, a cela Srbija 15.000. Čemu? Nažalost, ispostavilo se da su mnogi advokati učestvovali u gangsterskim privatizacijama i uopšte u mnogim drugim radnjama koje nisu dostojne advokatskog posla i kodeksa. I sami su obilato kršili zakone. U ono vreme komunizma, dr žava je imala svoj način mešanja u pravosuđe. Nisu se oni mešali u regularno pravosuđe, u parnice, čak ni u krivice koje smo branili moj otac, brat i ja. Nije im to bilo u interesu. Njih je zanimalo samo da niko ne dira komunizam, pogotovo Tita. To je bilo ka­žnjivo i kažnjavano. A svoje kadrove su izvlačili. Nisu ih puštali u sudsku proceduru pa da ih onda sud spasava, nego su ih izvlačili pre suda. Zaustave stvar i nikada i ne dođe do suđenja. Više puta sam pričao da je bila jedna lista CK koja se zvala "kadrovska lista CK", urađena negde pedesetih godina, i tamo je stajalo da će Đoko Kesić biti direktor. On može da uništiti pola srpske privrede, ali uvek će biti direktor, jer tako je zapisano. I onda su vas sklanjali.

Poštujem misao Meše Selimovića koja kaže da život nije ono što ste doživeli, nego ono čega se najčešće setite.

- Sećam se onih sudskih procesa koji su medijski bili najvi­ še zapaženi. Ali znate šta im je zajedničko? Uvek želim da se sećam onih suđenja gde su bili ljudi i na tužilačkoj i na sudijskoj poziciji, a ja kakav sam, takav sam. To su bila lepa suđenja, gde su se branili pravo i pravda. Tužioci i sudije su bili moji protivnici u sudu, ali tu je bio sudija koji želi da utvrdi istinu, tužilac koji nije ostrašćen i nečim usmeren, nego koji jednostavno hoće da dokaže svoje, a ne na silu, ne na autoritet države, vlasti, kao danas kad prete. Znate, bilo je to vreme: vas prozovu, vi uđete u sud, u svakom od tih suđenja vi ste morali da uživate. A ne možete da uživate ako u sudnici vidite da je tužilac već zaseo, puši cigaru, pokazuje neku intimu sa sudijom. Znači, sudija ga se plaši! Ja sam se borio i uspeo da se izborim, ali došao je raspad Jugoslavije. Sudije i tužioci su u istoj zgradi. Oni zajedno doruč­ kuju u onim menzama, zajedno primaju plate, dolazi do nepotrebne intimizacije. I, nažalost, to je i danas tako. Između ostalog, zbog toga ne ulazim u sudnicu. U sud sam poslednji put ušao 2013, i to u Haški sud. A završio sam pre toga s Borkom Vučić. Ovo danas nije moja igra, znate. Uvek sam govorio: u onome što radite mora uvek biti i doze zadovoljstva; ako je nema, onda nemojte to raditi; radite nešto drugo, idite u neku opštinu, lupajte pečate, budite ćata; to može, a ovo ne može. Danas, kao što ste rekli, kompletan pravosudni sistem kotrlja se ulicom. Danas je sve spinovanje. Kosovo jeste važno i važno je za ulazak u tu Evropu, ali ono osnovno što treba da se uradi, to se namerno gura pod tepih. To je uređenje pravnog sistema i borba protiv korupcije, sve to zajedno. U tim poslovima nismo makli od početka. A zašto se o tome ne govori? Zato što im ne odgovara. Uređeno pravosuđe je mnogo nezavisno. Prvo, da se razumemo, nema zemlje bez greha, nema pravosuđa bez greha i ništa nije apsolutno nezavisno.

PLJAČKA DECENIJE: Demokratska stranka oštetila Galeniku za 60 miliona evra

Na šta konkretno mislite?

- Kada govorimo o borbi protiv kriminaliteta, ne očekujte da ga nema uopšte. Mora uvek da bude onoliko koliko je podnošljivo za društvo. Evo, recimo, šta sad moram da priznam ovom re­žimu - počeli su da sređuju zgrade. Ni zgrade nikada nismo imali. Sada će, kada se završi Palata pravde, svi prekršaji biti na jednom mestu, nećete morati da tr­čite na 20 mesta po gradu. Tužilaštvo će biti tamo takođe. Kad bude rešen izbor sudija, bez obzira na to da li će pobediti ta priča sudijska, da samo oni učestvuju u izborima, jer to nema nigde na svetu. Znate, izvršna vlast je odvojena od zakonodavne. Dobro, to lepo zvuči, ali zakonodavna vlast bira izvršnu vlast. Znači, ipak ne može to što traže sudije i tužioci, da potpuno budu izmešteni iz ostalih sistema i da Vrhovni savet sudstva bira nove sudije i da sve radi kako njih 15 hoće, odnosno dva manje sada, to je, znači, 13 ili deset, kako se predlaže. Neki uticaj mora da postoji. Ili prvi izbor da bude u Skupštini pa dalje da idu oni, ili da se izabere pet, što su oni nazvali - pet uglednih pravnika koji će se birati u Skupštini. Ili da bude pet-pet. Možda ne bi trebalo da bude to sa uglednima, nego da bude jedan profesor s Pravnog fakulteta, jedan iz Skupštine, jedan iz advokature, onda možda i dva iz Skupštine, recimo. Pa da većina budu sudije. Ili tri iz Skupštine, dva ovako. Tu neku kombinaciju, a ne opet da zakonodavna vlast svih pet bira. Onda će moći da poč­ ne da biva nezavisno pravosuđe. Ali slatka je vlast, koja kontroliše sve, a policiju posebno. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da bude ministarstvo za uniformisanu policiju. Oni danas čuvaju granice, što je vojska nekad radila. Znači, ovo što nas interesuje za pravosuđe ne treba da bude u MUP-u. Treba da bude u Ministarstvu pravde ili pod tužila­ štvom da bismo izbegli ono da policija piše prijavu pa da tužila­ štvo reaguje. Onda su zajedno jer zajedno imaju isti zadatak da tu­ žilaštvo naređuje šta da radi policija ili bar Ministarstvo pravde, svejedno. To su reforme.

U poseti opštinama na Kosovu: Evo kako se tamo živi

Nastavak pročitajte u novom broju Ekspresa koji će biti na kioscima od petka, 9. februara...