Интервју са највећим живим српским адвокатом: У ономе што радите мора увек бити и дозе задовољства

Тома Фила, највећи живи српски адвокат, путујућа драма разу­ђене биографије, жива енциклопедија судских, политичких, криминалних и уметничких живота Србије, никад не пропушта прилику да нагласи да "испод великог храста мало шта расте" док прича о свом оцу Филоти Фили, чијим је адвокатским успесима трчао животни маратон и на крају признао да је велики Филота бољи адвокат од сина.

- У суштини, моја амбиција није никад ишла преко мог оца, тако да сам лакше издржао тај комплекс. Заправо, мени је било важно да нико не уђе између нас двојице. Увек сам говорио: "Мој отац је бољи од мене, али он је мој отац." Има једна занимљива и истинита анегдота на ту тему. У Лондону у 19. веку радио је чувени адвокат чији је син наставио његов посао. Син је редовно нагла­шавао да је отац бољи од њега. Међутим, кад год би некога бранио, говорили су му: "Ово ни ваш отац не би умео боље." Он је понављао да би отац то урадио боље. На крају се убио. Чињеница је да сам се увек питао да ли би то мој отац боље урадио. У суштини, у односу на бројне моје колеге, ја сам у адвокатуру ушао на коњу. Други су ишли пешице.

Ви сте били најмлађи адвокат у бившој СФРЈ.

- Дипломирао сам с мање од 22 године. Прво убиство сам бранио с мање од 24 и од онда сам бранио око 1.000 преступника, са оцем, с братом, с мојима из канцеларије и сам највише. Верујте, за овај посао то је много, превише.

Ваш отац Филота Фила увео је адвокатски еснаф на велика врата у јавни живот Југославије оном прес конференцијом у хотелу "Бристол". Он је адвокатуру тим чином учинио значајном у јавном животу земље. Да ли сте тада били свесни шта он ради?

- Било је нама апсолутно јасно колики је значај имала та прес конференција у "Бристолу" 1963. Онима што спорије мисле било је све јасно кад су на мог оца по­чели ужасни напади од тужилаца, полиције, Удбе... Јавно и преко медија постављали су питања како ту адвокати могу да се трсе, што би се они разликовали од других. "Знате, адвокати су приватници... То су, уопште, увек били непријатељи социјалистичког система..." Било је одвратно, али они су нам чинили рекламу. А мој отац је, што је најсмешније, био партизански борац од 1941, био је партизански обавештајац. "Али зашто није носио пушку?" Онда су га ови што су носили пушку прогласили за буржуја. Сад се, као, неко чуди зашто ја, Тома Фила, имам левичарске идеје. Па, целог живота сам био левичар, али не комуниста. Јер комунизам је покварено левичарство, искварено.

ИНТЕРВЈУ, РАДОСЛАВ ЗЕЛЕНОВИЋ: Живнем када причам о Кинотеци

То је историја. Вратимо се окрутној стварности. У Србији се данас од адвокатуре и полиције, преко истраге и тужилаштва, до суда, цео правосудни систем котрља улицом. Све је добило непријатан, ружан и претећи облик. Адвокатура је данас доживела озбиљну глацијалну ерозију.

- Постоји ту један апсурд. У време СФРЈ све је радило. Ја сам био председник Адвокатске коморе Србије и Југославије. Цела Србија је имала 3.500 адвоката. Београд мање од 800. Данас, када ништа не ради, Београд има 4.000 адвоката, а цела Србија 15.000. Чему? Нажалост, испоставило се да су многи адвокати учествовали у гангстерским приватизацијама и уопште у многим другим радњама које нису достојне адвокатског посла и кодекса. И сами су обилато кршили законе. У оно време комунизма, др жава је имала свој начин мешања у правосуђе. Нису се они мешали у регуларно правосуђе, у парнице, чак ни у кривице које смо бранили мој отац, брат и ја. Није им то било у интересу. Њих је занимало само да нико не дира комунизам, поготово Тита. То је било ка­жњиво и кажњавано. А своје кадрове су извлачили. Нису их пуштали у судску процедуру па да их онда суд спасава, него су их извлачили пре суда. Зауставе ствар и никада и не дође до суђења. Више пута сам причао да је била једна листа ЦК која се звала "кадровска листа ЦК", урађена негде педесетих година, и тамо је стајало да ће Ђоко Кесић бити директор. Он може да уништити пола српске привреде, али увек ће бити директор, јер тако је записано. И онда су вас склањали.

Поштујем мисао Меше Селимовића која каже да живот није оно што сте доживели, него оно чега се најчешће сетите.

- Сећам се оних судских процеса који су медијски били најви­ ше запажени. Али знате шта им је заједничко? Увек желим да се сећам оних суђења где су били људи и на тужилачкој и на судијској позицији, а ја какав сам, такав сам. То су била лепа суђења, где су се бранили право и правда. Тужиоци и судије су били моји противници у суду, али ту је био судија који жели да утврди истину, тужилац који није острашћен и нечим усмерен, него који једноставно хоће да докаже своје, а не на силу, не на ауторитет државе, власти, као данас кад прете. Знате, било је то време: вас прозову, ви уђете у суд, у сваком од тих суђења ви сте морали да уживате. А не можете да уживате ако у судници видите да је тужилац већ засео, пуши цигару, показује неку интиму са судијом. Значи, судија га се плаши! Ја сам се борио и успео да се изборим, али дошао је распад Југославије. Судије и тужиоци су у истој згради. Они заједно доруч­ кују у оним мензама, заједно примају плате, долази до непотребне интимизације. И, нажалост, то је и данас тако. Између осталог, због тога не улазим у судницу. У суд сам последњи пут ушао 2013, и то у Хашки суд. А завршио сам пре тога с Борком Вучић. Ово данас није моја игра, знате. Увек сам говорио: у ономе што радите мора увек бити и дозе задовољства; ако је нема, онда немојте то радити; радите нешто друго, идите у неку општину, лупајте печате, будите ћата; то може, а ово не може. Данас, као што сте рекли, комплетан правосудни систем котрља се улицом. Данас је све спиновање. Косово јесте важно и важно је за улазак у ту Европу, али оно основно што треба да се уради, то се намерно гура под тепих. То је уређење правног система и борба против корупције, све то заједно. У тим пословима нисмо макли од почетка. А зашто се о томе не говори? Зато што им не одговара. Уређено правосуђе је много независно. Прво, да се разумемо, нема земље без греха, нема правосуђа без греха и ништа није апсолутно независно.

ПЉАЧКА ДЕЦЕНИЈЕ: Демократска странка оштетила Галенику за 60 милиона евра

На шта конкретно мислите?

- Када говоримо о борби против криминалитета, не очекујте да га нема уопште. Мора увек да буде онолико колико је подношљиво за друштво. Ево, рецимо, шта сад морам да признам овом ре­жиму - почели су да сређују зграде. Ни зграде никада нисмо имали. Сада ће, када се заврши Палата правде, сви прекршаји бити на једном месту, нећете морати да тр­чите на 20 места по граду. Тужилаштво ће бити тамо такође. Кад буде решен избор судија, без обзира на то да ли ће победити та прича судијска, да само они учествују у изборима, јер то нема нигде на свету. Знате, извршна власт је одвојена од законодавне. Добро, то лепо звучи, али законодавна власт бира извршну власт. Значи, ипак не може то што траже судије и тужиоци, да потпуно буду измештени из осталих система и да Врховни савет судства бира нове судије и да све ради како њих 15 хоће, односно два мање сада, то је, значи, 13 или десет, како се предлаже. Неки утицај мора да постоји. Или први избор да буде у Скупштини па даље да иду они, или да се изабере пет, што су они назвали - пет угледних правника који ће се бирати у Скупштини. Или да буде пет-пет. Можда не би требало да буде то са угледнима, него да буде један професор с Правног факултета, један из Скупштине, један из адвокатуре, онда можда и два из Скупштине, рецимо. Па да већина буду судије. Или три из Скупштине, два овако. Ту неку комбинацију, а не опет да законодавна власт свих пет бира. Онда ће моћи да поч­ не да бива независно правосуђе. Али слатка је власт, која контролише све, а полицију посебно. Министарство унутрашњих послова треба да буде министарство за униформисану полицију. Они данас чувају границе, што је војска некад радила. Значи, ово што нас интересује за правосуђе не треба да буде у МУП-у. Треба да буде у Министарству правде или под тужила­ штвом да бисмо избегли оно да полиција пише пријаву па да тужила­ штво реагује. Онда су заједно јер заједно имају исти задатак да ту­ жилаштво наређује шта да ради полиција или бар Министарство правде, свеједно. То су реформе.

У посети општинама на Косову: Ево како се тамо живи

Наставак прочитајте у новом броју Експреса који ће бити на киосцима од петка, 9. фебруара...